-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
O`simliklarni biologik himoya qilish vositalari
Hamrayev A.Sh, Nasriddinov K, Xasanov B.A, Sulaymonov B.A, Kojevnikova A.G,Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi, -
-
Қурғоқчилик ҳудудларида сув ресурсларини минимал сарфлайдиган ирригация ва мелиорация ҳамда қишлоқ хўжалигини юритиш усуллари бўйича
С.Эргашев, И.Бекмирзаева,Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi, -
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Томорқада етиштириладиган резавор мевалар
Томорқада етиштириладиган резавор мевалар,Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi, -
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
-
Don va don mahsulotlari tovarshunosligi
R.T.Adizov, H.B.Ergasheva, S.D.Boboyev, A.X.G`afforov,Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi, -
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
QISHLOQ XO'JALIGI GIDROTEΧΝΙΚΑ MELIORATSIYASI
Xamidov M. Χ. Shukurlayev X. I. Mamataliyev A. B,Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi, -
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Ўзбекистонда пахта далаларида шамол эрозияси
Қ.Мирзажонов,КПСС Марказий Комитетининг февраль (1964 йил) ва март (1965 йил) Пленумларида шамол эрозияси қишлоқ хўжалигига жуда катта зиён келтираётгани алоҳида қайд этилди, айни вақтда эрозняли тупроқларни тиклаш ҳамда маҳсулдор-лигини сақлаб қолиш юзасидан барча тадбирлар-ни амалга ошириш зарурлиги таъкидлаб ўтилди. В. И. Ленин номли Бутуниттифоқ қишлоқ хўжа-лик фанлари академияси (ВАСХНИЛ) нинг мах-сус сессияси ҳам ана шу муҳим масалага бағиш-ланди.
-
Лимон келтирар - миллион
Бойқўзиев Р., Ҳошимов Н.,Кулингиздаги мазкур кулланмада лимон ва бошка цитрус усимликлар, уларни Узбекистон иклими шароитида етиштириш, мўл ҳосил олиш агротехникаси хакида суз бориб, лимоннинг инсон саломатлиги учун нак,адар зарурий неъмат, балки яхши даромад манбаи экани
-
Qishloq xo`jaligi maxsulotlarini saqlash omborlari
Bo`riyev C.H., Jo`rayev R., Alimov O.,Darslik agrotijorat kollejlarining o'simliklarni himoya qilish yo'nalishi dasturi asosida yozilgan. Ushbu kitobda sabzavot, poliz va mevali daraxtlarning xususiyatlari, navlari, yetishtirish usullari, mevachilik, bog'larni barpo qilish, payvandlashlar bayou etilgan. Darslikdan agro-kollej talabalari, bakalavrlar, dehqon-fermerlar va qiziqqan barcha kishilar foydalanishi mumkin.
-
O`simliklarni biologik himoya qilish vositalari
Hamrayev A.Sh, Nasriddinov K, Xasanov B.A, Sulaymonov B.A, Kojevnikova A.G,Ushbu o`quv qo`llanmada qishloq xo`jaligi ekinlarining asosiy zararkunandalariga qarshi biologik va mikrobiologik vositalardan foydalanish, yetishtirilayotgan hosilni zararli organizmlar (zararkunanda, kasallik, begona o`tlar)dan himoya qilishning ilg`or usullari bayon etilgan. Shuningdek, qo`llanmada zararli hasharotlarning tabiiy tekinxo`rlari va ularning biologik xususiyatlari hamda laboratoriya sharoitida ko`paytirish masalalari yoritilgan.
-
Ўсимликлар экологияси
Култиасов И. М., Охунов Х. М.,Дарсликда шўрланган ерларда ўсадиган ўсимликлар экологиясининг хусусиятлари, тирик организмларнинг экологик аҳамияти ва бошқа мавзулар берилган.
-
Қурғоқчилик ҳудудларида сув ресурсларини минимал сарфлайдиган ирригация ва мелиорация ҳамда қишлоқ хўжалигини юритиш усуллари бўйича
С.Эргашев, И.Бекмирзаева,Қўлланма БМТ Тараққиёт Дастури, Глобал Экологик Жамғарма ва Ўзбекистон Ҳукуматининг “Қорақалпоғистон ва Қизилқум чўлларининг таназзулга учраган ерларида экотизим барқарорлигини таъминлаш” лойиҳаси доирасида тайёрланган. Мазкур қўлланма лойиҳа ҳудудларининг мутахассислари, деҳқон ва фермер хўжаликлари ҳамда олий ўқув юртлари ва колледжларда қишлоқ хўжалиги йўналишларининг аспирант, магистр ва талабалари учун мўлжалланган.
-
Умумий ва қишлоқ хўжалик энтомологияси
Ҳ.Ҳ.Кимсанбоев, Р.Ш.Ўлмасбоева, Қ.Ҳ.Ҳалилов,Ушбу ўқув қўлланма икки қисмдан иборат бўлиб, биринчи қисмда қишлоқ хўжалик ўсимликлари зараркунандаларининг морфологияси, анатомияси, биоэкологияси ва систематикаси асослари баён этилган. Иккинчи қисмида Қишлоқ хўжалик ўсимликлари ва зараркунандаларининг биоэкологияси ва уларга қарши замонавий кураш тизими тўғрисида маълумотлар берилган. Дарслик аграномия, ўсимликларни ҳимоя қилиш коллежи талабалари учун мўлжалланган бўлиб, ундан бакалаврлар, ҳамда қишлоқ хўжалик соҳасида ишлайдиган мутахассислар хам фойдаланишлари мумкин.
-
Суғориладиган ерлардаги бегона ўтлар ва уларга қарши кураш
А.Эрматов,Ушбу ўқув қўлланма қишлоқ институтлари қошидаги агрономия ихтисослиги бўйича малака ошириш факультетининг тингловчилари учун мўлжалланган бўлиб, программа асосида ёзилган. Унда пахта далаларида ўсадиган бегона ўтлар, уларнинг деҳқончиликка етказадиган зарари, биологик хусусиятлари, тарқалиши, классификацияси, вакилларининг таърифи ва қарши кураш чоралари каби масалалар ёритилган.
-
Сабзавотчиликда ўғитлардан фойдаланиш
Умаров Х. З., Тошхўжаев А. Т., Умарова М. З.,Ушбу китобда сабзавотчиликда ишлатиладиган маҳаллий ва минерал ўғитларнинг турлари, химиявий таркиби ҳақида маълумотлар берилади.
-
Томорқада етиштириладиган резавор мевалар
Томорқада етиштириладиган резавор мевалар,Жумхуриятимизда томорқа хўжалигининг бошқа турдаги қишлоқ хўжалик маҳсулотлари каби резавор мева етиштиришдаги мавқеи ортиб боряпти.Аммо кўпчилик соҳибкорлар резавор экинлар агротехникасини пухта билмасликлари туфайли бу хил экинлар ҳосилдорлигини, сифатини муттасил ошира боришдек нақд имконият бой берилмоқда.
-
Ўзбекистонда чигитни кенг қаторлаб экиш
Габриельянц Г., Ферштат Н.,Мазкур китобда чигитни кен қаторлаб экиш бўйича илмий-текшириш ташкилотларида, хўжаликларда тўпланган тажриба натижалари келтирилади, янги машиналар системасига характеристика берилад
-
Пахтачилик справочник
С.М.Мираҳмедов, С.Х.Йўлдошев, ва бошқалар,Ўзбек тилида Пахтачилик справочниги нашр этилганига 20 йилдан ошди. Ўтган давр мобайнида бу соҳада катта ўзгаришлар содир бўлди. Жумладан, эски навлар янгиси билан алмашди. Бу навларнинг ўзига хос агротехникаси мавжуддир.
-
Картошка етиштиришнинг интенсив технологияси
Эсонов И., Тошхўжаев А.,Китобда комплекс механизация асосида ҳамда маҳаллий шароитлар ҳисобга олингани ҳолда картошка етиштиришнинг прогрессив технологияси баён этилади.
-
Ёввойи мева дарахтлари
Усмонов А. У.,Ушбу китобда Ботаника боғига келтирилиб маҳаллий шароитларга мослаштирилаётган мевам дарахтлари ҳамда буталарнинг турли хиллари баён этилган.
-
Don va don mahsulotlari tovarshunosligi
R.T.Adizov, H.B.Ergasheva, S.D.Boboyev, A.X.G`afforov,O'quv qo'llanmada don massasini saqlashda don sifatining o'zgarishiga ta'sir etuvchi omillar, don massasidagi mikroorganizmlar, zararkimandalar, don kimyosi, seleksiya va urug'chilik asoslari, urug'lik donning sifatini baholash, bug'doy, javdar, arpa, sholi, makkajo'xori, un va yorma, omixta yem xomashyosi va omixta yem tovarshunosligi yoritilgan.
-
Сабзавот экинларини вегетатив пайвандлаш
Мавлянова Р.Ф., Юнусов С.А, Каримов Б.А.,Тақдим этилган “Сабзавот экинларини вегетатив пайвандлаш” номли ўқув қўлланма Тошкент давлат аграр университети ва Сабзавот, полиз экинлари ва картошкачилик илмий-тадқиқот институти олимлари томонидан тайёрланган. Ушбу қўлланма олий таълим муассасларда ўқув қўлланма сифатида ҳизмат қилади ва қишлоқ хўжалик мутахассислари, сабзавот экинларни етиштирувчи фермер ва томорқа хўжаликлари ходимлари, илмий ходим ва кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган
-
Lalmi yerlar monitoringi
R. Turayev. R. Sharopov,Kitobda innavatcion texnologiyalarni qullash orqali lami yerlarining monitoringini yuritilish ishlari hamda lalmi erlar hududining 3D o’lchamli modelni tuzish orqali aniq yer hisobini yuritish mumkinligi yoritilgan. Shuningdek lalmi yerlar hususiyatlariga qarab ulardan samarali foydalanish bo’yicha yuqari yarim cho’l pog’anasi mintaqasidagi «qisqa muddatli» va quyi adir pog’anasi mintaqasiga « o’rta muddatli» va yuqari adir pog’anasiga esa « uzoq muddatli» yer tuzish loyhalari ishlab chiqish tavsiya qilingan.
-
QISHLOQ XO'JALIGI GIDROTEΧΝΙΚΑ MELIORATSIYASI
Xamidov M. Χ. Shukurlayev X. I. Mamataliyev A. B,Ushbu darslikda melioratsiyaning sug'orish va zax qochirish bo'limlariga oid ma'lumotlar batafsil keltirilgan bo'lib, undan «Qishloq va suv xo'jaligi», «Ta'lim» va «Muhandislik, ishlov berish va qurilish tarmoqlari» bilim sohalari bo'yicha ta'lim olayotgan oliy (magistratura va bakalavriatura) va o'rta-maxsus kasb-hunar ta'lim muassasalari talabalari, suv xo'jaligi tizimida mehnat qilayotgan mutaxassislar, suvdan foydalanuvchilar uyushmalari xodimlari, fermer xo'jaliklari rahbarlari va mutaxassislari melioratsiyaga oid bilimlarni o'zlashtirishda to'liq foydalanishlari mumkin
-
Сабзавотчиликдан амалий машғулотлар.
Ф.Ғофурова..,Ушбу ўқув қўлланмада сабзавотчилик бўйича лаборатория ишлари ва амалий машғулотларнииг мазмуни ёритилган. Унда методик кўрсатмалар ва машғулот ўтказиш плани баён этилган.
-
Хоразм воҳаси агроландшафтларига гидрографик шароитнинг таъсири
Дусанова . Ш,Ушбу монография Хоразм вохаси агроландшафтларига гидрографик шароитнинг таъсирига бағишланган бўлиб унда агроландшафтлар ҳақида батафсил маълумотлар берилган