-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Сеҳрли цалпоқча
Худойберди Тўхтабоев сўнгги йилларда болалар адабиёти- мизга кириб келган ёш ёзувчи. Унинг «Шошқалоқ» деган ҳи- коялар тўплами ва бултур китоб бўлиб чиқцан «Сир очилди» повести билан танишдирсиз. Ёш автор бу йил сизга «Сеҳрли Чалпоцча» номли саргузашт повестини тақцим этяпти. Повестда дарсларга чизиқмайдиган, шўх Ҳошимжоннинг кутилмаганда, хоҳлаган нарсасини муҳайё қиладиган афсонавий сеҳрли қал- поцчани топиб олгани ва у билан цилган саргузаштлари ҳикоя қилинади.
-
ТОҒ БУРГУТИ
Бу тоғ бургутини отаси бир пайтлар эканида Михин тепасидаги Қоратошдан полапон ҳолида олиб келган эди. Шу-шу бургут уйда эмин-эркин юрадиган бўлди. Абдураҳмон уни аста-секин овга ўргатди. Лочин аввал чумчуқларни овлашни ўрганди, кейин уни Қизилқумда бўрига ҳам солиб кўришди. Бургут бир тепишда бўрининг белини синдириб юборди. Шу-шу тоғ бургути оиланинг бир аъзосига айланди.
-
ANALIZNING XROMATOGRAFIK USULLARI (masalalar va testlar to , plami)
O‘quv qo‘llanma xromatografik analiz usullarining barcha boʼlinmalari boʼyicha namunaviy masalalar keltirilgan. Har bir boʼlim boshida berilgan masalalarni yaxshi oʼzlashtirish maqsadida qisqacha nazariy tushuncyalar berilgan.
-
Мустакил Узбекистан Тарихи
Мустақилликнинг дастлабки ўн йиллиги якунланаётган ўта масъулиятли, шу билан бирга ўта шарафли тарихий бир даврда яшаяпмиз. Тарихан қисқа даврда мамлакатимиз ҳаётида ҳам, одамлар турмушида ҳам кескин бурилиш ясалди. Турмуш тар зимиз ўзгарди. Тафаккуримиз, шууримиз тобора кенгайди. Энди бошқача яшаш зарурати, ҳаётга бошқача қараш эхтиёжи тугил ганини чуқурроқ англай бошладик ва энг муҳими, уки турмуш тарзимизга айлантира бошладик.
-
Тиб қонунлари
Шайхурраис Абу Али ибн Сино авлодларга катта мерос қол дирди. Унинг тиббиёт, илоҳиёт, мантиқ, адабиёт соҳасига доир ўнлаб нодир асарлари ҳануз ўз қимматини йўқотмаган. Азиз китобхон! Ибн Сино «Тиб қонунлари»га бўлган талаб-встакларни ҳисобга олиб, нашриётимиз бу қомусий китобни 3 жилдлик сайланма ҳолида чоп этишни лозим кўрди. Қўлингиздаги 1-жилдда ҳозирда ҳам кенг тарқалган айрим касалликлар ва улар-ни даволаш учун ишлатиладиган содда ва мураккаб дориларrа онд тавсияларга кенг ўрин берилди. «Тиб қонунлари» - Шарқ табобатига қизиқувчи барча китоб хонларга мўлжалланган.
-
КВАНТОВАЯ ТЕОРИЯ ПАРАМАГНЕТИЗМА
Настоящее учебное пособие составлено на основе курса лекций, которые читались для студентов, специализирующихся по теоретической физике. Содержание лекций в основном представлено в форме краткого конспекта; более подробно изложены темы, рассмотрение которых требует знания некоторых специальных разделов математической физики. Овладение представленным материалом может служить основой для моделирования результатов экспериментальных исследований спектральных и магнитных свойств парамагнитных кристаллов.
-
-
Жиноят такрорланмайди. Куба ёзувчиларининг ҳикоялари
Куба адабиётида ҳикоя тараққий топган жанрлардан биридир. Ушбу тўпламга киритилган асарларда республика ташкил топган 1902 йилдан тортиб, мамлакатда социализм қурилаётган ҳозирги кунга қадар содир бўлган воқеалар тасвирланади. Тўплмдан Феликс Пита Родригес, Энрике Лабрадор Руис, Лисандро Отеро, Гильермо Кабрера Инфанте ва бошқа ёзувчиларнинг ҳикоялари ўрин олган. Бу ҳикояларнинг барида Ватанга чексиз муҳаббат, революция ғояларига садоқат акс эттирилган.
-
БОЛАЛИГИМ
Давримизнинг ynyF алломаси Чингиз Айтматов “Болапигим” к^ссасида таржимаи \сшини кискдча сузлаб беради. Унда адиб оиласининг бошига тушган мусибатлар ва г^зал асарларининг яратилиш тарихи баён этилади. Гуё “Сарвцрмат дилбарим”, “Юзма-юз”, “Жамила” каби киссаларнинг Ка^рамонлари билан учрашиб, су\батлашгандек буласиз... Уйлаймизки, “Болапигим” узбек укувчисини Чингиз ога билан я нала як^нрок таништиради, ffiffwpiapra iijpuiiHewipawi, wwipi^MTra ошно щипали.
-
ИННОВАЦИОННОЕ РАЗВИТИЕ
ИННОВАЦИОННОЕ РАЗВИТИЕ ЭКОНОМИКА, ИНТЕЛЛЕКТУАЛЬНЫЕ РЕСУРСЫ, УПРАВЛЕНИЕ ЗНАНИЯМИ
-
Савоҳил
Баҳоржон, кела қол, ўнг қанотимга ўтир, бизларга илҳақ жойларга учайлик. Совуқни қувайлик, ерни уйғотайлик. — Офтобжон, кела қол, сен чап қанотимга ўтир. Қишнинг музларини эритиб ташла, ерни азоблардан ўзинг қутқар. Қалдирғоч шундай дер экану бир қанотига офтобни, бир қанотига баҳорни ўтқазиб учаркан. Қиш бўйи ўлимтик ҳолга тушган дов-дарахтларни уйғотаркан, муздан қутулган тупроқ яйраб нафас оларкан. Одамлар шод-хуррамлик билан иш бошлар эканлар. Кунларнинг бирида қалдирғоч учиб юриб, илоннинг арига айтаётган гапини эшитиб қолибди
-
Zakot sirlari
Baxtli va baxtsiz qiladigan, o‘ldirib va tiriltiradigan, kuldirib va yig‘latadigan, bor qilib va yo‘q etadigan, faqir va boy qiladigan, zarar va foyda beradigan Allohga hamd bo‘lsin. Ul Zot jonzotni tomchi nutfadan xalq qilgan, so‘ng O’zi G’aniy sifati ila xalqdan ajragan, so‘ng ba’zi bandalarini yaxshilik bilan xoslagan hamda ularning ustidan boy va behojat qiladigan ne’matlarini xohlaganicha yog‘dirgan. Ayrimlariga esa imtihon va sinovni ko‘rsatib, rizqda umidsizlik va mashaqqatga solganicha muhtoj qilgan. So‘ng zakotni din uchun asos va usul etgan. Va O’z fazli bilan (molini zakot ila) poklagan bandalarini (kibr va ma’siyatdan) poklagan. Va G’aniyligi bilan undagi narsani ko‘paytirgan. Xalqning sayyidi va hidoyat quyoshi bo‘lgan Muhammad Mustafoga, oilalariga va ilmu taqvo bilan xoslangan ashobiga salovot bo‘lsin.
-
Олис манзил
Оқтош. Сунбула. Кун кечга оғиб, тоғдан салқин шабода эса бошлади. Хадемай, қуёш хув олисдаги чўққи узра катта гулханини ёқиб ғойиб бўлади.
-
-
SARVQOMAT DILBARIM
Kasbim jurnalist bo‘lganligi sababli Tyan-Shanda tez-tez bo‘lib turishga to‘g‘ri kelardi. Bundan bir yarim yil muqaddam, bahor kunlaridan birida meni shoshilinch suratda redaktsiyaga chaqirib qolishdi. Bu vaqt men Tyan-Shan oblastining markazi Norinda edim. Avtostantsiyaga yetib kelsam, bundan bir necha minut ilgari avtobus jo‘nab ketgan ekan. Navbatdagi mashinani yana besh soatlar chamasi kutish kerak edi. Xullas, birorta yo‘lovchi mashinada ketishga urinib ko‘rishdan boshqa iloj qolmagan edi. Shu maqsadda shahar chekkasidagi tosh yo‘lga qarab yugurdim.