-
-
-
-
-
Tuproqshunoslik,
-
Корхонанинг иқтисодий салоҳияти таҳлили
Абдукаримов И. Т., Пардаев М. Қ., Исроилов Б. И.,Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot, -
-
-
Madaniyat. Fan. Maorif,
-
Tabiatdan unumli foydalanish. Orol muammosi,
-
Matematika,
-
Nizomiy Ganjaviy va Alisher Navoiy ijodida Turkona tafakkur va g‘oyaviy badiiy asos
Shuhrat Sirojiddinov, Gulbahor Ashurova,Adabiyot, -
Madaniy-ma’rifiy ishni tashkil qilish. Sotsial-madaniy faoliyat,
-
Tabiatdan unumli foydalanish. Orol muammosi,
-
-
Нейротармоқ технологияси воситасида талабаларни фаоллаштириш методикасини такомиллаштириш
Юсупов Д.,Ilmiy axborot faoliyati. Informatika, -
-
-
Минтақада лизинг хизматлари ва сервисининг ривожланиши: муаммолар, ташкилий-иқтисодий омиллар ва ечимлар
Абдуллаев Ф.О,Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Арабча мусиқа терминлари тизимининг шаклланиши ва тараққиёти
Зокиржон орипов.,Ҳозирда мамлакатимизнинг барча жабҳаларда кечаётган ислоҳатлар даврида мумтоз мусиқа,айниқса, мақом санъатига эътибор кучайди.X-XV асрлар-Шарқ мусиқашунослигининг классик даври. Ушбу монографияда уларнинг мусиқашуносликка оид асарларида қўллаган атамалари, араб мусиқа атамалари тизимининг шаклланиши ва тарққиётида ҳал қилувчи аҳамиятга эга бўлгани баён этилган. Монография манбашунослик,мусиқашунослар ва айни йўналишда ўқиётган толибу илмларга мўлжалланган.
-
Bo`z - voha tuproqlari
Parpiev G`.T,Voha tuproqlari -sug`orma dehqonchilik mintaqalaridagi tuproqlar hisoblanib ,ular mamlakatimizning keng daryo vodiylari tog`lar aro soyliklar va tog` etaklarining nishab qilib kelinayotganhududlaridagi tuproqlarining asosiy qismini tashkil etadi.
-
Давлат экология назоратининг ҳуқуқий муаммолари
Б.Калонов,Ушбу монография Ўзбекистон Республикасида давлат экология назоратининг ҳуқуққий муаммоларига бағишланган. Унда давлат экология назорати тушунчаси унинг моҳияти ва шу каби қатор масалалар ёритиб ўтилган.
-
Интенсив ғўза навлари селекциятсияси
Я.А.Бабаев,Монографиядан ғўза генетикаси, селекцияси ва уруғчилиги сохасидаги мустақил тадқиқотчилар, таянч доктарант ва докторлар ҳамда олий ўқув юртлари талабалари учун
-
Тупроқларнинг техноген бузилиши ва уларнинг рекултивацияси
З.А.Жаббаров Б.Т.Жаббаров,Монография тупроқшунослик, агрокимё, биология, микробиология, экология,геология сохасидаги мутахассислар, олий таълим муассасаларининг талабалари, магистрлар, доктарант ва профессор-ўқитувчилар учун мўлжалланган.
-
Корхонанинг иқтисодий салоҳияти таҳлили
Абдукаримов И. Т., Пардаев М. Қ., Исроилов Б. И.,Олий ва урта корхонанинг иқтисодий салохияти магистрлар аспирант ва докторантларга иқтисодий тахлил билан шуғилланучи мўлжалланган. Монографияда корхонанинг иқтисодий солоҳияти мазмуни, таркиби, уни иифодаловчи кўрсаткичлар, тизими самарадорлиги, уларни аниқлаш ва таҳлил қилиш йўллари қараб чиқилган.Олий ва урта корхонанинг иқтисодий салохияти магистрлар аспирант ва докторантларга иқтисодий тахлил билан шуғилланучи мўлжалланган. Монографияда корхонанинг иқтисодий солоҳияти мазмуни, таркиби, уни иифодаловчи кўрсаткичлар, тизими самарадорлиги, уларни аниқлаш ва таҳлил қилиш йўллари қараб чиқилган.
-
Ўзбек демократик адабиётида лирика
Васила Мўминова,Мазкур монография ўзбек демократик адабиётининг шу вақтгача кам ўрганилган соҳаси - лирикага лириканинг ўша давр адабий ҳаётида тутган ўрни ғоявий тематик хусусиятлари Алишер Навоий традицияларига муносабати ва тур хусусиятларини тадқиқ этишга бағишланган.
-
Мадрасалар таълими тарихидан лавҳапар
Турсунова М.,Инсоният тарихида ҳар бир миллат ва халқинг жаҳон илм-фани, маънавияти ва маърифатига қўшган ҳиссаси бўлади. Қадимги тарихга эга бўлган юртимиз ўз аждодларининг дину иймонини, маънавий камолини диний ва дунёвий илмларга таянган ҳолда бойитиб келган. Илмга интилиш халқимиз учун хос юксак фазилатлардан бири бўлган. Ана шу интилиш мадрасалар таълимида ҳам ўз ифодасини топган ва асрлар давомида бу соҳада бой, бетакрор тажрибалар мажмуаси яратилган. Қўлингиздаги монография неча асрлар давомида юртимизда амал қилиб келган, оламга машҳур олиму фузалоларни етиштирган ушбу таълим масканларининг тарихини, уларда кашф қилинган хилма-хил ўқитиш усулларини урганиш ва қисман булса-да, ёритиб беришга бағишланди. Монография илм-фан ва миллий таълим тарихи билан шуғулланувчи илмий тадқиқоттчилар, олий укув муассасалари ўзбек адабиёти факультети талабалари, академик лицейлар, касб-хунар коллежлари тил ва адабиёт ўқитувчилари, шунингдек, кенг китобхонлар оммаси учун мулжалланган.
-
Yoshlarda ziyolilik madaniyatini shakllantirish masalalari
Radjapov O.B,Mazkur monografiyada, ziyolilik madaniyati tushunchasining ilmiy-nazariy hamda falsafiy-metodologik jihatlari, ziyolilik madaniyatining ijtimoiy-tarixiy genezisi hamda ulami turkumlashtirish tamoyillari, rivojlangan davlatlaming ziyolilik madaniyatini yuksaltirish borasidagi tajribasi ochib beriladi. Shu bilan birga monografiyada, ziyolilik madaniyatini shakllantirish va rivojlantirishning intellektual va ma’naviy-axloqiy jihatlari, bugungi kunda zamonaviy ta’lim modemizatsiyasining ziyolilik madaniyatini yuksaltirishdagi o‘mi va roli, ilm-fan va texnologik taraqqiyotning ziyolilar faoliyatida namoyon bo‘lishining dialektik tabiati falsafiy jihatdan tahlil etiladi. Kitobda, ziyolilik - milliy madaniyat, ilm- fanni rivojlantirish va ilmiy izlanishlaming ustuvor yo‘nalishlarini belgilashdagi muhim omil sifatlari, zamonaviy jamiyat ijtimoiy-iqtisodiy va ma’naviy-madaniy taraqqiyotida ziyolilik mas’uliyatining o‘mi va ahamiyati hamda O'zbekistonda ziyolilikning ilm-fan va ishlab chiqarish integratsiyasini kengaytirishdagi istiqbolli muammo va vazifalari bugungi kun talablari bilan ilmiy ko‘rsatmalari asosida tahlil etib berilgan. Mazkur monografiya barcha ziyolilik madaniyati bilan qiziquvchi o‘quvchi va talabalar, tadqiqotchilarga mo‘ljallangan.
-
Табиатшуносликнинг замонавий концепцияси
Эгамбердиев Р.,Табиатшунослик инсоннинг аклий ва маънавий билимларининг ажралмас ва асосий қисмларидан биридир. Барча соҳада фаолият юритадиган мутахассисларни баркамол авлод сифатида дунёқарашини ва услубий жихатдан интеллектуал шахс бўлиб шаклланишида муҳим аҳамият касб этади.
-
Алгоритмик метод ёрдамида олий математика ўқитиш самарадорлигини ошириш
Диванова М.С,Ҳозирги замон муҳандислиги муаммоларини жаҳон андозалари даражасида ҳал қила оладиган малакали мутахассислар бўлган талабни қондириш зарурати, улардан замонавий техник воситалардан унумли фойдалана олиш кўникмаларини эгаллашни тақозо этади. Унинг илмий-назарий, методик ечимларини топиш, фойдаланиш тамойиллари ва мезонларини белгилаш ҳамда энг қулай методлар тизимини яратишни кўзда тутади.
-
Nizomiy Ganjaviy va Alisher Navoiy ijodida Turkona tafakkur va g‘oyaviy badiiy asos
Shuhrat Sirojiddinov, Gulbahor Ashurova,Ushbu monografiyada dunyo adabiyotining va turkiy xalqlarining dohiy namoyondalaridan bo‘Igan Nizomiy Ganjaviy va Alisher Navoiy merosi, uning o‘rganilishi, har ikki shoir va mutafakkirning badiiy-falsafvy qarashlari, sharq madaniyati, turkiy milliy-madaniy merosga qo‘shgan hissasi, hassos she'riyati va ikki “Xarnsa”dagi o‘ziga xosliklar tadqiq etiladi.
-
O'quvchilarda nomoddiy madaniy merosni muhofaza qilish tizimini takomillashtirish
Mamatqosimov J.,Ushbu monografiyada yoshlarni ma`naviy qiyofasini shakllantirish,ularga ta'lim berishga yo`naltirilgan ijtimoiy taraqqiyot bilan uzviy aloqadorlikka rivojlanib borayotgan fan-texnika yutuqlaridan samarali foydalana olish hamda ijtimoiy hayotda shiddatli tezliokda axborotlar oqimini qabul qilib olish,xulosalash hamda yoshlarga yetkazib berishni yo'lga qo'yish ta'lim tizimi haqida fikr yuritiladi.
-
Давлат органлари ва фуқаролик жамияти институтлари: ўзаро муносабатларда мурожаатларнинг ўрниб жамоатчилик назоратининг роли ва мурожаатлар билан ишлашни такомиллаштириш муаммолари
Я.Олламов.,Монография давлат органлари ва фуқаролик жамияти институтлари ходимлари, сиёсатшунослар, социологлар, илмийва амалий ходимлар, тадқиқотчилар, талабалар, шуннингдек, давлат органлари ва фуқаролик жамияти институтларининг мурожаатлар борасидаги ўзаро муносабатлари билан қизиқувчи кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Amudaryo havzasi hududlarining qadimgi madaniyati
Egamberdiyeva N. A,Monografiyada Amudaryo havzasi hududlaridagi davlatlarning mil. avv. VIII - milodiy IV asrlardagi siyosiy, iqtisodiy, mafkuraviy masalalari yozma va arxeologik manbalar asosida tahlil qilingan.
-
Бадиий матн лингвопоэтикаси
Йўлдошев М.,Ушбу монографияда бадиий матннинг лингвопоэтик жиҳатдан тадқиқ этишдаги муҳим ва ўзак нуқталар ҳисобланувчи матн ва унинг таърифи, типологияси, бирликлари, бадиий матнда тил воситаларининг поэтик актуаллашуви ёритилган.
-
Нейротармоқ технологияси воситасида талабаларни фаоллаштириш методикасини такомиллаштириш
Юсупов Д.,Мазкур монографияда «Алгоритмик тиллар ва дастурлаш» булимини мантикий-сггруктурали Укитиш хамда схсматехникавий ёндашув асосида мос нейрон тармок курит хамда нейрогармок гехнологияси воситасида информатика фаиларини мослашувман (адаптив) Укитиш оркали талабаларни фаоллаштириш ва билммини назорат килишнинг такомиллашган метоликаси ёрнтилган.
-
Миллий раҳбаршунослик: тарих ва тажриба
Ф.Равшанов,Монографияда миллий мафкура ва унинг замонга муносиб равишда қайта шаклланишида раҳбаршуносликнинг тутган ўрни нуқтаи назардан ёндашилган.
-
Истиқлол даври ўзбек болалар шеърияти
Тўхтаева Н.,Ушбу монографияда истиқлол даври ўзбек болалар шуъриятининг етакчи хусусиятлари турли аспектларда тадқиқ этилган.Унда истиқлол даври ўзбек болалар шеъриятига хос янгиланиш жараёнлари ва омиллари ўрганилган.
-
Минтақада лизинг хизматлари ва сервисининг ривожланиши: муаммолар, ташкилий-иқтисодий омиллар ва ечимлар
Абдуллаев Ф.О,Ушбу монографияда хорижий мамлакатларда лизинг хизматлари ва сервиси (ЛХС)нинг, ЛХС бозорининг шаклланиши ва ривожланишининг тенденциялари, омиллари ва илгор тажрибалари, мустакиллик йилларида республикамиз ва унинг минтакаларда ЛХСнинг шаклланиши, ривожланиши жараёнлари, ташкилий-хукукий асослари ва омиллари, миллий иктисодиётни модернизация килишда лизинг хизматлари ва сервисииинг тутган урн и, уни ривожлантириш муаммолари ва уларни бартараф этиш йуналишлари, ташкилий-иктисодий омиллари, хусусан, Хоразм вилоятида ЛХСни ривожлантиришнинг узига хос хусусиятлари баён этилади