-
-
-
-
-
-
-
-
Jismoniy tarbiya nazariyasi va uslubiyoti, sport mashqlari,
-
-
-
-
Oziq-ovqat konsentratlari ishlab chiqarish,
-
-
-
Jismoniy tarbiya nazariyasi va uslubiyoti, sport mashqlari,
-
Jismoniy tarbiya nazariyasi va uslubiyoti, sport mashqlari,
-
-
-
-
-
Архитектура физикаси
Ғ.Ш.ШУКУРОВ, С.М.БОБОЕВ,Мазкур дарсликда бино ва иншоотлар ҳамда уларнинг ташқи тўсиқ конструкцияларини иссиқлик-физик жиҳатдан лойиҳалашнинг назарий асослари ёритилган. Биноларда меъёрий микроиқлим яратишнинг назарий услублари баён этилган.
-
-
-
-
-
Анъанавий хонандалик
Xudayberganov Samandar,Халқ мусиқа санъати бой ва серқирра дейилди. Албатта, халқаро урф-одатларга асосланган мусиқий маданият уз-узидаи турмуш тарзига айланган ва муттасил давом этиб келган Маънавият даражаси ва унинг равнақи ижодиёт махсули билан улчанади. Қаерда ижодиёт керакли меъёрда мавжуд экан. бу жараён миллий анъаналарга асосланар экан, у ерда хаётимизга хос ва замонага мос ривож бор.
-
Тяжелая атлетика
Дворник Л.С,В учебнике излагаются основы современной теории и методики таких силовых видов спорта, как тяжелая атлетика, пауэрлифтинг, гиревой спорт и бодибилдинг. Автор сделал попытку объединить в один учебник эти четыре вида спорта, имея в виду то, что многие вопросы силовой подготовки достаточно хорошо изучены как в нашей стране, так и за рубежом. При написании книги автор использовал результаты научных исследований, научно-методические рекомендации, получившие широкую известность во всем мире.
-
Tanlangan sport turi bo'yicha mutaxassislikka kirish (Voleybol)
Ro'zmetov.R.N,Barcha talabalar uchun mo'ljallangan
-
-
Сборник задач по дифференциальным уравнениям
Филиппов А.Ф,Сборник содержит материалы для упражнений по курсу дифференциальных уравнений для университетов и технических вузов с повышенной математической программой. В настоящее издание добавлены задачи, предлагавшиеся на письменных экзаменах на механико-математическом факультете МГУ
-
Дунёни ўзгартирган одамнинг 250 та мулоҳазаси.
Стив Жобс,Жобснинг мулоҳазалари беқиёс тажрибага ва теран маънога бой. Бу мулоҳазалар ўқувчига ушбу таниқли тадбиркорнинг дунёсини очиб беради. Ушбу китоб барчага, шунингдек, бизнесда ёки ихтирочилик муваффақият қозонишни истаган ҳар бир кишига мўлжалланган.
-
Озиқ-овқат маҳсулотлари товаршунослиги
Р.Нормахматов,Мазкур маъруза курсини тузишда муаллиф энг мухим озиқ-овқат товарларининг ахамияти, кимёвий таркиби, уларни ишлаб чиқаришнинг кискача технологияси, ассортименти, сифат кўрсаткичларини тавсифлашга элоҳида эътибор қаратган. Мазкур маъруза курсидан 5340300 "Маркетинг", 5340400 "Бизнес" йўналишида таълим олаётган талабалар хам фойдаланишлари мумкин.
-
ФИЗИКА ИЗОХЛИ ЛУҒАТИ
П. Хабибуллаев, Э. Назиров, Ш.Отажонов , Д.Назиров,"Физика изохли лугати” хозирги замон физикасининг 5000 га якин терминлари, сузлар бирикмалари ва уларнннг меъёрий таърифларини, байналминал терминлар этимологиясини ҳамда терминларнинг русча мукобилларини уз ичига олган. Узбу луғат олий ва урта махсус укув юртлари талабалари ва укитувчиларига, илмий ходимларга, дарсликлар ва кулланмалар муаллифларига, таржимонлар ва мухаррирларга мулжалланган.
-
Ҳозирги ўзбек адабий тили
Ф.Нурманов, Ф.Собиров, Ш.Юсупова,Сиз ўтган ўкув йилида «Ҳозирги ўзбек тили» предмета, ҳзирги ўзбек тилининг товуш тизими, морфемикаси ҳамда тиниш белгиларининг ишлатилиши юза- сидан ўрта умумий таълимда олган билимларингизни чуқурлаштирдингиз.
-
Спорт кураши назарияси ва усулияти
Ф.А.Керимов,Узбекистон Республикаси Давлат жисмоний тарбия ва спорт кумитасининг илмий-услуьий кенгаши томонидан жисмоний тарбия институтларихамда жисмоний тарбия факультетлариталабалари учун дарслик сифатида нашрга тавсия килинган.
-
Спорт кураши назарияси ва усулияти
Керимов Ф. А.,Дарслик асосан курашнинг ҳар хил турларида ихтисослашадиган жисмоний тарбия институти талабалари учун мўлжалланган.
-
Abdulhamid Cho'lpon. She'rlar
Iskandar Madg‘oziyev, Sohiba ISlomova,Buyuk adib Abdulhamid Cho'lponning ushbu she’riy to'plamiga shoir hayotlik paytida chop ettirgan to'plamlar va davriy nashrlarda e’lon qilingan she’rlaridan saylab tarkib berildi. Uni tayyorlagan mutaxassislar nashrning ommabopligini nazarda tutib she’rlar imlosini birxillashtirish, hozirgi imloga yaqinlashtirish yo'lidan borishgan. Ayni chog‘da, shoir tilining betakrorligi va davr ta’mini berib turgan ayrim o'rinlar aslicha qolganini ham ta’kidlash joiz. Kitob chin adabiyot muxlislariga haqiqiy sovg‘a bo'ladi deb ishonamiz.
-
Asrga tatigulik kun
Chingiz Aytmatov,Yozuvchi C hingiz Aytmatov barcha asarlarida boMgani kabi, m azkur asarida ham o ‘z usul-an’anasiga sodiq holda m uayyan hayotiy voqealar tasvirini rivoyatlar fonida tasvirlaganki, asam i o'qiganim izda, hayot tunnush tasviri qayerdan boshlanadi-yu, hayratom uz taxayyul ram zlari, fantastika qayerda tugashini bilm ay qolam iz. A dibning “Asrga tatigulik kun” rom ani m a’naviy-ruhiy poklanish pallasida insonga o ‘z-o ‘zini anglash darsidan saboq berishi, shubhasiz. Rom an qahram onlari siz-u biz, voqealar esa o4m ishim iz va bugunimizdir.
-
Статистика
Шодиев Х.А,Дарслик статистика фани буйича тегишли муассасалар томонидан тасдикланган ва давлат таълим стандартларига мос келадиган дастур асосида ёзилган ва молия, банк иши, солиқ ва солиққа тортиш, бухгалтерия ҳисоби ва аудит, касб таълими йуналишларига мўлжалланган булиб, икки қисмдан иборатдир. Биринчи кисмда статистика тушунчаси, предмета, методлари, ташкил этилиши, статистик кузатиш, гуруҳлаш ва жамлаш, индекс, корреляция, регрессия, баланс методлари, яъни статистика умумий назарияси масалалари ёритилган. Иккинчи қисмда эса макроиқтисодий жараёнлар (харажатлар, даромадлар, миллий бойлик, аҳоли ва меҳнат ресурслари, ялпи ишлаб чиқариш ва хизматлар, ижтимоий соха, самарадорлик, молия-кредит) статистикаси кўрсаткичлари статистик таҳлил килинган. Дарсликда асосий таянч иборалар ва талаба олган билимини синаб кўриши учун савол ва топшириқлар келтирилган. Китоб бозор иқтисодиётини ўрганувчи барча молия - иқтисод иҳтисослиги талабалари, аспирантлари, илмий изланувчилари ҳамда молия ва банк институтлари мутахассис-амалиётчиларига фойдали булиши мумкин.
-
Молия статистикаси
Ҳ.Шодиев, М.Ҳамраев,Дарсликда молия статистикасининг предмети, вазифалари ва ташкил қилиниши масалалари кенг ёритилган. Шунингдек, унда олий молиявий ҳисоблаш усуллари ҳамда пул муомиласи, давлат молияси, банклар фаолияти, кредит, инвестиция, қимматли қоғозлар , суғурта, валюта бозори, корхона ва ташкилотлар молияси кўрсаткичларини ҳисоблаш ва уларнинг иқтисодий-статистик таҳлили методологияси ҳақида фикр юритилган.