-
Geologik fanlar,
-
Tilshunoslik,
-
Geologik fanlar,
-
Tilshunoslik,
-
Экология ва табиатни муҳофоза қилиш.
А.Э.ЭРГАШЕВ, А.Ш.ШЕРАЛИЕВ, Х.А.СУВОНОВ, Т.А.ЭРГАШЕВ,Tabiiy fanlar, -
-
Kutubxonachilik ishi. Kutubxonashunoslik,
-
-
-
Ijtimoiy falsafa,
-
-
-
-
-
-
Ал-Қомус. Арабча-ўзбекча қомусий луғат
Иброҳимов Н, Зайриев А, Орипов А, Икромжонов А,Tilshunoslik, -
Inson va atrof muhit. Inson ekologiyasi tabiatni muhofaza qilish,
-
-
-
-
Геология асосларидан практикум
Бобохўжаев И. И., Абдуллахўжаев А. А.,Қўлланманинг биринчи қисмида студентлар минералогияга доир материалларни ўрганишлари учун лозим бўлган кристаллографияга оид зарур бошланғич маълумотлар берилди. Минералогия қисмида жине пайдо қилувчи асосий минераллар ва тупроқ скелети минералларини ўрганишга алоҳида эътибор берилди. Қишлоқ хўжалигининг турли соҳаларида ишлатиладиган минераллар ҳақида маҳаллий материаллар асосида тўлароқ маълумотлар беришга ҳаракат қилдик. Петрография қисмида тупроқ пайдо қилувчи она жинс ҳисобланган чўкинди жинсларнинг келиб чиқиши ва хоссаларига, шунингдек, агрономик рудаларга батафсилроқ тўхтаб ўтдик. «Геологик карталар» қисмида бу карталарнинг мазмуни, уларни тузиш усуллари, геологик карталар асосида профиллар чизиш ҳақида умумий маълумотлар берилиб, тоғ компаси ва геологик карталардан фойдаланишга ҳам алоҳида эътибор берилди
-
Современный русский язык. Сборник упражнений
Гвоздев Александр Николаевич,Учебное пособие для филологических факультетов университетов и факультетов языка и литературы педагогических институтов.
-
Геотектоника
Р.Н.Абдуллаев, С.С.Наврузов, А.К.Нурходжаев, А.Х.Джулиев,Ўқув қўлланмада ер пўсти ва литосферадаги ҳаракатлар, деформациялар тўғрисида маълумотлар берилган. Ер пўсти ва юқори мантиянинг тузилишидаги ҳозирги замон дунёқарашлари ўрни ва роли ёритилган
-
Экология ва табиатни муҳофоза қилиш.
А.Э.ЭРГАШЕВ, А.Ш.ШЕРАЛИЕВ, Х.А.СУВОНОВ, Т.А.ЭРГАШЕВ,Мазкур Укув кУлланмада габиатнинг глобал узгаришлари, ундаги экологик мувозанатнинг бузилиши, биосфера тушунчаси, тузилиши, таърифи, биосферада инсоннинг урни, озук,а х,алкаси, генофоннисацлаб к,олиш чора-тадбирлари ёритилган. Экология фани, асосий экологик омиллар ва экологик тизимлар тугрисида тушунча берилган.
-
Qiyosiy ta`lim
Ziyadullayev Davron,Mazkur o’quv qo'llanma “Qiyosiy ta’lim" fanidan yaratilgan bo‘lib, ur.da qiyosiy ta’lim va qiyosiy pedagogikaning fan sifaiida rivojlanishi, zamonaviy ta’lim muammolari va ta’lim tizimini boshqansh, XXI asrning qiyosiy ta’lim tizimlari haqida ilmiy fikriar yoritilgan. Shu bilan birgalikda jahonda ta’lim tizimlari, ularda talabalar va iqtidorli talabalar bilan ishlash muammolari yechimlari haqida ham xorijiy tajribaga tayangan ma’lumotlar o’z aksini topgan.
-
Kollektsiyalarni yaratish
Ziyodullayeva G.E,Mazkur o‘quv qo'llanma axborot-kutubxona kolleksiyalari tushunchasi, fondlami yaratish, uning bir butunligi, belgi va xususiyatlari, shakllanish tamoyillari va jarayonlari, rivojlanish tendentsiyalari, elektron kolleksiyalar fondlarini shakllantirish, dunyo kutubxonalarining kitob kolleksiyalari turlari, kutubxona fondini but lash, axborot resurslariga ishlov berish, qayta ishlash, hisobga olish hamda kutubxona fondining axborot resurslarini saqlash qoidalariga qo‘yiladigan talablar haqida nazariy va amaliy bilimlar beradi. O‘quv qo‘llanma “Kutubxona-axborot faoliyati” ta’lim yo‘nalishi talabalari, malaka oshirish kurslari tinglovchilari, shuningdek, axborot-kutubxona muassasalari fondlari va kolleksiyalari bilan shug‘ullanuvchi mutaxassislar uchun moMjallangan.
-
-
Русча-ўзбекча политехника атамалари луғати
Фан ва техника ривожлангани сари бу соҳаларда янги сўзлар ва атамалар пайдо бўлиши табиийдир: ўтган давр ичида кўп сўзларнинг маъноси ўзгарди, айрим сўзларнинг маъноси равонлашди, айрим сўзлар истеъмолдан чиқиб кетди ёки бошқа атамалар билан алмашилди. Натижада янги атамаларни тўлароқ ўзлаштириш ҳамда ўзбек тилида техниканинг турли соҳаларига тегишли адабиётлар нашр этишни кўпайтириш лозимлиги олимларимиз олдига янги «Русча - ўзбекча политехника атамалари луғати»ни тайёрлашдек масалани қўйди
-
Тафаккур дурдоналари. 111 ватандош алломаларимизнинг ҳикматли фикрлари
Бекмуродов,Ушбу китобда юртимизнинг улуғ инсонлари, машҳур алломалари, турли даврда яшаган шоиру фозиллари, ёзувчию файласуфларининг Ватан ҳақидаги, инсон ҳаёти ва фаолияти, фазилати ва қусурлари, кўнгил мулки, борингки, борлиқ ва йўқлиқ ҳақидаги ҳаёт ҳақиқатлари, ҳикматли иборалари жамланган.
-
Ифодали ўқиш
Қ. Орипов М. Обидова,Қўлланмада ифодали ўқишнинг назарий ва амалий масалалари, унга боғлиқ равишда нутқ техникаси, унли ва ундош товушлар талаффузи ҳамда бадиий асарларни ифодали ўқиш методикаси ёритилди.
-
Мактабда бадиий асар тилини ўрганиш
Ж. Эсонов,Автор ушбу қўлланмада республика мактабларидаги ўқитувчиларнинг илғор тажрибаларига асосланиб, ўрта мактабда бадиий асар тилини ўрганишнинг баъзи масалалари ва машғулот намуналарини кўрсатишни асосий вазифа қилиб олган. Мазкур қўлланма мактабда бадиий асар тилини ўрганиш методикасини яратиш борасида дастлабки қадам сифатида адабиёт муаллимларига амалий ёрдам кўрсата олса ҳамда ўқитувчилар қўлланманинг ютуқ ва камчиликлари ҳақида ўз фикр-мулоҳазаларини билдирсалар, муаллиф ғоят миннатдор бўлур эди.
-
-
Алишер Навоий ва она тилимиз
Н.Ражабов,Китоб бобоналонимиз Алишер Навоилга бағишланади. Унда Навоийнинг она тили тақдири учун кураши, шаклдош ҳамда маънодош сўзларни кўллашда ва умуман сўз маъноларидан фойдаланишда моҳир сўз санъаткори эканлиги ҳақидаги ихчам маълумотлар ўз ифодасини топган. Шунингдек, улуғ шоирнинг шеваларга бўлган муносабата, яъни улардан ассоий манба сифатида ўз асарларида самарали фойдаланиши ҳам алоҳида тадқиқ этилган. Қулланмадан олий ва ўрга махсус ўқув юртларида А.Навоий ҳаёти ва ижодани ўргатиш ва ўрганишда фойдаланиш мумкин.
-
-
Ал-Қомус. Арабча-ўзбекча қомусий луғат
Иброҳимов Н, Зайриев А, Орипов А, Икромжонов А,Ушбу луғат тўрт жилддан иборат бўлиб, классик ва замонавий араб адабий ва сўзлашув тилидаги юз мингдан ортиқ сўз ва ибораларни, шунингдек, фан, техника, санъат ва маданият соҳаларига оид атама ва тушунчаларни ўз ичига олади. У шарқшунос-арабшунослар, манбашунос-тарихчилар ва араб тили ўрганувчилари ҳамда кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Иқтисодий экология асослари
Қурбонниёзов Р.,Ушбу ўқув қўлланма иқтисодий экология асослар фанидан ифтисодиёт, менежмент, касб таълими бакалавриат йўналишлари, магистратура мутахассисликлари ва касб-ҳунар коллежларида таълим олаётган талабалар учун мўлжалланган бўлиб, ўқув қўлланмада шу фаннинг асосий мавзулари баён қилинган.
-
Maxsus fanlarni o'qitish uslubiyoti
Ziyadullayev Davron,Mazkur o'quv qo'llanmada O'zbekistonning ta’lim tizimi, 2017-2021-yillarda olib boriladigan islohotlar, shuningdek, bo'lajak pedagog kadriarga ta’lim to'g‘risidagi me’yoriy hujjatlarni o'rgatish, ta’lim jarayonining o'quv metodik ta’minoti bilan ishlash ko'nikmasini shakllantirishdagi muhim manbalar va ma’lumotlar berilgan. O'quv qo'llanma barcha magistratura mutaxassisliklari uchun mo'ljallangan.
-
Ta`lim nazariyasi
Zaripova D.A,“Ta’lim nazariyasi” fani zamonaviy o‘qitishning muammo va yo‘nalishlari haqida tasawurga ega bo‘lgan, rivojlangan davlatlaming o‘qitish tizimi mazmun-mohiyatini tahlil qila oldigan, axborot kommunikatsiya texnologiyalari sohasida kasb ta’limi yo‘nalishi bo‘yicha kasbiy kompetentsiyalarini oshirishda samarali faoliyat yurita oladigan mutaxassislarini tayyorlashdan iborat. “Ta’lim nazariyasi” fanning vazifasi - ta’lim jarayonida ishtirok etuvchi o‘quvchi shaxsi ustivorligini ta'minlash, ta’lim maqsadining natijaga erishuvini amalga oshirish, ta’lim mazmunini ta’minlovchi vosita, usul, shakllar texnologiyasini yagona bir tizimga keltirish.
-
Пул топишнинг улкан сири
Жо Витале,Жо Виталенинг “Маркетинг маънавияти” китоби дунёдаги энг бозори чаққон китоблардан бири саналади. Унинг электрон китоблари магнитофонда эшитиш қулайлиги билан устунликка эга. У Америка маркетинг асоциацияси ва Америка менежментлар асоциацияси учун бир нечта китоблар ёзган. У маркетинг бўйича энг тажрибали мутахассислардан бири ва ўқувчини ўзига мафтун этадиган китоблар ёзувчи ижодкордир. Жо Виталенинг қўлингиздаги китоби ҳам ўзига хос бўлиб, одамларни ҳамиша яхшилик қилиб яшашга ундаши билан қимматли аҳамиятга эга. Унда мавзуни кенгроқ ёритиш мақсадида бошқа муаллифларнинг фикрлари ва мақолалари ҳам ўрин олган.