-
Jamiyat siyosiy tizimi,
-
Машина-трактор паркига техник хизмат кўрсатиш воситалари
Пуховицкий Ф. Н., Копылов Ю. М., Ленский А. В., Овчинников В. И.,Transport asosiy masalalari, -
-
Matematika,
-
-
-
Электродинамика ва нисбийлик назарияси I-китоб.Феноменологик электродинамика ва классик электрон назария асослари
Раҳимов А.Ў, Отақулов Б.О,Fizika, -
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Iqtisodiyotni boshqarish. Menejment. Marketing. Iqtisodiy statistika. Hisob. Milliy hisob tizimi. Iqtisodiy tahlil,
-
Qishloq xo'jaligi iqtisodiyoti va menejmenti
O'.P.Umurzoqov, A.J.Toshboyev, J.H.Rashidov, A.A.Toshboyev,Iqtisodiyotni boshqarish. Menejment. Marketing. Iqtisodiy statistika. Hisob. Milliy hisob tizimi. Iqtisodiy tahlil, -
Iqtisodiyotni boshqarish. Menejment. Marketing. Iqtisodiy statistika. Hisob. Milliy hisob tizimi. Iqtisodiy tahlil,
-
Ilmiy axborot faoliyati. Informatika,
-
Инсон манфаати, ҳуқуқ ва эркинликларинитаъминлаш, ҳаётимизнинг янада эркин ва обод бўлишига эришиш-бизнинг бош мақсадимиздир
Қ.Қуранбоев,Ушбу ўқув қўлланма Ўзбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг 2012 йил 7 декарда мамлакатимиз Конститутцияси қабул қилинганининг 20 йиллигига бағишланган тантаналимаросимда сўзлаган марузасини ўрганиш, унда баён қилинган энг муҳим уствор йўналишлар каби ва ҳакозалар ёритиб берилди.
-
Машина-трактор паркига техник хизмат кўрсатиш воситалари
Пуховицкий Ф. Н., Копылов Ю. М., Ленский А. В., Овчинников В. И.,Қўлланмада машина-трактор паркига техник хизмат кўрсатиш жиҳозларининг тузилиши тўғрисида ёзилган.
-
Xorazm tarixi
Matniyozov.M.,Ushbu kitobda buyuk fan va madaniyat o`lkasi bo`lgan jahon sivilizatsiyasigabeqiyos hissa qo`shgan Xorazmning deyerlik 3 vbu yilliktarixi eng qadim zamonlardan xozirgi kungacha arxiologik etnografik va tarixiy manbalar asosida qisqasha bayon qilingan.
-
Математикадан синфдан ташқари ва факультатив машғулотлар
Нурметов А, Қодиров И,Ушбу қўлланма барча математиклар учун
-
Умумий химия
М.К.Стругацкий, Б.П.Надеинский,Химия фани. Химия табиатни щрганувчи фанлардан биридир. Табиатдаги жисм ва ҳодисалар жуда ҳилма-ҳиллигига қарамай, улар орасида бирлик бор, бу бирлик оламнинг моддийликдан иборат.
-
Рақамли автоматлар алгоритмлар
Қобулов В.Қ,1962 йили Абу Райҳон Беруний номидаги Тошкент политехника институтининг ректори, марҳум устозимиз Муҳаммад Тошевич Ўрозбоев таклифи билан институтда инженерлик-физика факультети очилди. Бундан мақсад фан ва техниканинг маълум соҳалари бўйича мутахассис— инженерлар тайёрлаш эди.
-
Электродинамика ва нисбийлик назарияси I-китоб.Феноменологик электродинамика ва классик электрон назария асослари
Раҳимов А.Ў, Отақулов Б.О,Қўлланма педагогика институтларининг «Физика», «Физика ва математика», «Физика ва астрономия» мутахассисликлари бўйича ўқувчи студентлари учун мўлжалланган.
-
Хукукшунослик
. Исломов, М. Мирхамидов,Ўзбекистон ўз мустақиллигини қўлга киритган кунлардан бошлаб жамиятимизнинг барча соҳалари қатори ҳуқуқшунослик соҳасида ҳам улкан ўзгаришлар рўй бермоқда. Жумладан, ўзбек қонунчилиги соҳасида, ҳуқуқ, давлат атамаларини тушуниш, унинг моҳияти ва мазмунини англашда янгича ёндашувлар пайдо бўлди. Умуман, жамият ҳаётини ўрганиш, билиш ва уларни такомиллаштиришда ҳуқуқшунослик фани беқиёс катта аҳамият касб этади. Мамлакатимизда амалга оширилаётган иқтисодий, сиёсий, ижтимоий ва маънавий ислоҳотлар мустаҳкам ҳуқуқий заминга таянган ва қатъий равишда давлат томонидан таъминлаш механизмига эга бўлган тақдирдагина самарали бўлиши талаб этмайдиган аксиомадир
-
Сонлар назарияси асослари
И.М.Виноградов,Ҳар бир бобнинг охирида берилган масалалар ҳам асосли равишда қайтадан ишлаб чиқилган. Масалаларнинг жойланиш тартиби назарий материалнинг тартибига мослаштирилди.
-
Математикадан моделлар ясашга доир масалалар
Нурметов А,Математика дарсларида ва синфдан ташқи машғулотларда ўқувчиларни геометрик фигуралар ва жисмларнинг моделларини ясашга ўргатиш уларнинг фазовий тафаккурини тараққий эттиришга, конструкторлик қобилиятини ўстиришга, назарий билимларини амалиётга татбиқ эта билишларига ёрдам қилади. Шунингдек, математика дарсларида кўрсатма қуроллар ва мо- деллардан ўринли фойдаланиш ўқувчиларнинг дарсга бўлган қизиқишини оширади, материални тез, пухта ва онгли равиш- да ўзлаштиришларига ёрдам беради. Бундан ташқари, ўқувчилар ясаган кўрсатма қурол- лар, моделлар мактаб математика кабинетини жиҳозлаш, уни бойитиш имконини беради. Бу эса математика ўқитув- чиларининг дарсларни юқори савияда ўтказишларини таъмин этади.
-
Чизиқли интеграл тенгламалар элементлари
Мақсудов Ш.Т,Қўлланмада интеграл тенгламалар билан дифференциал тенгламалар орасидаги муносабат ҳақида сўз боргани учун баъзи кечикувчи аргументли дифференциал тенгламаларни ечиш устида тўхташга тўғри келди. Кўпчилик бобдаги тенгламаларни биргина усул билан, яъни кетма-кет яқинлашиш усули билан ечиш тавсия этилди.
-
Рус математиклари
Узоқов Ю,Буюк рус геометри - евклидникимас (евклидники булмаган) геометрияни яратучи Николай Иванович Лобачевский 1793 йил 2 ноябрьда Нижегород губернасида камбағал майда чиновник оиласида туғилди. У, муҳ- тожлик ва маҳрумлик блан тўла болалик даврини бошидан кечириб гимназияни битиргандан кейин, онаси Прасковья Александровнанинг ғайрати ва чексиз ғамхурлиги натижасида, ўн тўрт ёшида шу даврда эндигина очилган Козон университетига ўқишга кирди.
-
Амалий математикадан кириш лекциялари
Тихонов А.Н, Костомаров Д.П,Китоб олий ўқув юртларининг "Амалий математика" мутахассислиги бўйича ўқувчи студентлари учун "Мутахассисликка кириш" курсидан ўқув қўлланмаси бўлиб хизмат қилади.Унда баён этилган маълумотлар замонавий амалий математиканинг ғоя ва методлари ҳақида, унинг программали ва техник қуроллари ҳақида умумий тасаввур ҳосил қилади, математик методларнинг ЭҲМ базасида халқ хўжалиги масалаларини ечишга қўлланиш билан боғлиқ бўлган тадқиқот муаммолари ва қийинчиликлари билан таништиради.
-
Арифметика ва геометрия элементлари
[], Худайбергенов А,Қўлланма бошланғич мактаб ўқитувчилари тайёрлов факультетларининг амалдаги программасига мослаб тузилди. Қўлланмани тузишда автор маълум адабиётлардан ва ўзининг кўп йиллик педагогик тажрибасидан фойдаланди.
-
Математикадан практикум
Толаганов Т, Норматов А,Мазкур кулланма педагогика институтларида укитиладиган Математикадан амалий машгулотлар курси программаси буйича ёзилган булиб математиканинг арифметика алгебра тригонометрия геометрия булимларини камраб олгандир. Кулланманинг максади талабаларнинг математикадан олган назарий билимларини урта мактаб математикаси билан боглаш уларда масала ва мисоллар ечиш малакасини такомиллаштириш хамда ривожлантиришдан иборат. Кулланмадан шунингдек математика билан кизиккан юкори синф укувчилари хам фойдаланишлари мумкин.
-
Математика курси 1 қисм
Матвеев Н.М,Ушбу китоб техникумлар учун 1974 йилда тасдиқланган протраммага мувофиқ ленинградлик бир группа авторлар томонидан ёзилган икки кисмдан иборат «Техникумлар учун математика курси нинг биринчи қисмидир. Китоб СССР олий ва махсус ўрта таълим министрлигининг махсус Ўрта таълим бўйича Илмий методик кабинети таклифига мувофиқ экспериментал ўқув қўлланма сифатида тайёрланган.
-
Fermer xo`jaligi iqtisodi
A.A.Abdullayev, X.A.Aybeshov,Ushbu o'quv qo'llanmada agrar sohada ishlab chiqarishni tashkil etishning ilg'or shakllaridan biri hisoblangan fermer xo'jaliklarining ilmiy nazariy asoslari, mavjud manbalardan oqilona foydalanish hamda ularni muvaffaqiyatli boshqarish bilan bog'liq bo'lgan masalalar atroflicha yoritilgan. Bundan tashqari, boshqarishning asosiy kuragi hisoblangan biznes reja va uni tuzib chiqishning uslubiy asoslariga alohida ahamiyat berilgan
-
Qishloq xo'jaligi iqtisodiyoti va menejmenti
O'.P.Umurzoqov, A.J.Toshboyev, J.H.Rashidov, A.A.Toshboyev,Ushbu o'quv qo'llanmada respublika agrar sektoridagi qishloq xo'jalik sub'ektlari va unga ta'minot , servis xizmat ko'rsatuvchi korxonalarda iqtisodiy samaradorligini oshirish bozor munosabatlarida rivojlantirish, iqtisodiy islohotlarni rivojlantirish va ularning amaliy asoslar yoritib berilgan.
-
Маркетинг асослари
С.Ғуломов,Қўлланмада маркетинг фанининг асосий бўлимлари ва ўта муҳим масалалари кўриб чиқилиб, назарий манбалардан ташқари саволлар, масалалар, тестлар, бизнес ўйинлар хам мавжуд.
-
С++ дастурлаш тилида курс ишларини бажариш
Б.Раззоқов ва бошқ.,Ushbu uslubiy ko`rsatmada C++ Dasturlash tilida o`quv rejasida kurs ishi bajarish ko`zda tutilgan yo`nalishlar uchun kurs ishlarini bajarish uslubi keltirilgan, namuna sifatida algoritmi blok-sxema ko`rinishida, dasturi C++ dasturlash tilida ishlab ko`rsatilgan.