-
-
Umumtexnikaviy fanlar,
-
Elektrotexnika va elektronika fanidan virtual laboratoriya ishlarini bajarish bo'yicha
Abdullayev B. A., Begmatov Sh.,Elektronika, -
-
Iqtisodiyotni boshqarish. Menejment. Marketing. Iqtisodiy statistika. Hisob. Milliy hisob tizimi. Iqtisodiy tahlil,
-
-
Siyosat va uning hamjamiyat taraqqyotidagi roli,
-
-
Меҳнат ва касб таълими, тарбияси ҳамда касб танлаш назарияси ва методикаси
Қ.Давлатов , А.Воробьёв, И.Каримова,Oliy ta’lim. Oliy ta’lim pedagogikasi. Bakalavr. Magistratura, -
Oliy ta’lim. Oliy ta’lim pedagogikasi. Bakalavr. Magistratura,
-
-
Qurilishning ayrim turlari,
-
Iqtisodiyotni boshqarish. Menejment. Marketing. Iqtisodiy statistika. Hisob. Milliy hisob tizimi. Iqtisodiy tahlil,
-
-
Temir yo‘l transporti,
-
-
Iqtisodiyotni boshqarish. Menejment. Marketing. Iqtisodiy statistika. Hisob. Milliy hisob tizimi. Iqtisodiy tahlil,
-
-
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Адабиёт назариясининг илмий асослари
Ҳ.Каримов,Ушбу ўқув қўлланма бадиийликни таъминлашга ҳиссаси катта бўлган илмий асосларга, яъни образ ва образлилик, ҳаётий ва бадиий зиддият, гўзаллик, фожеавийлик, кулгилилик, улуғворлик каби адабий-эстетик категорияларга тўхталган, шунингдек, адабиётшуносликда яхлит тўхтанилмаган экизтенциализм, модернизм каби янги йўналишлар ҳам ҳохирги адабий асарлар мисолида кенг ёритилган.
-
Силикат ва зўрғасуюлувчан материаллар физик-кимёвий таҳлилининг замонавий усуллари
Исматов А.А.,Ўқув қўлланмада кимёвий технология, шу жумладан, ноорганик моддалар, силикат ва зурғасуюлувчан материаллар, камёб, тарқоқ ва нодир металлар физик-кимёвий таҳлилининг замонавий усуллари, айниқса, микроскопия, рентгенография, ИК спектроскопия ва термография ҳақида маълумот берилади. Ҳар бир усул алоҳида ёритилиб, унга тааллуқли аппаратлар, уларнинг тузилиши, ишлаш принципи ва уларда иш олиб бориш тартиби ҳақида маълумотлар киритилган. Текширилаётган объект намуналарини тайёрлаш йўллари ҳам кўрсатилган.
-
Elektrotexnika va elektronika fanidan virtual laboratoriya ishlarini bajarish bo'yicha
Abdullayev B. A., Begmatov Sh.,Tavsiya etilayotgan uslubiy qo'llanmada texnika sohasidagi «Elektrotexnika va elektronika asoslari» fanidan laboratoriya ishlarini kompyuterda sxemotexnik modellashtirish dasturi «NI Multisim 12.0» asosida virtual bajarishning nazariy va amaliy tartibi ko‘rsatilgan.
-
ФАЛСАФА ТАРИХИ
Г. Скирбекк, Н. Гилье,Фалсафа тарихининг ушбу нашри олтинчи норвегча наш- рининг (1996 йил) қайта ишланган варианти бўлиб, бошқа ўзгаришлардан ташқари қадимги ҳинд, қадимги хитой ва араб фалсафий таълимотларига, шунингдек, замонавий фалсафага бағишланган бобларни ҳам ўз ичига олади. Бу китобда фалсафа тарихи табиий ва гуманитар фанлар, шунингдек, сиёсий тафаккурнинг ривожланиши контекстида берилади. Ана шундай ёндашув туфайли ушбу фалсафа тарихи, шунингдек, умуман тарихий тараққиётнинг марказий жиҳатла рини ҳам очиб беради.
-
Иқтисодий билим асослари
Худойбердиев 3., Ходжитдинова Н., Ходжитдинов Т.,Ушбу қўлланма ана шу вазифани бажаришга йўналтирилган бўлиб, бозор иқтисодиётининг моҳияти - мазмуни, талаб ва таклиф тушунчалари, рақобат, товар - пул муносабатлари, молия, кредит - банк тизими, мулк муносабатлари ва бошқа масалаларни ўз ичига олади.
-
Ўзбекистон тарихи 1 қисм
Усмонов Қ., Содиқов М, Обломуродов Н.,XXI аср бусагасида жонажон Ватанимиз тарихида буюк вок,еа — кадимий Узбекистоннинг энг янги тарихини бошлаб берган вок;еа содир булди. 1991 йил 31 август куни булган Республика Олий Кенгашининг навбагдан ташкдри олтинчи сессиясида узбек халкининг хо^иш-иродаси билан Узбекистоннинг давлат мустакиллиги, озод ва суверен давлат — Узбекистон Республикаси ташкил этилганлиги эълон Килинди ва «Давлат мустакиллиги асослари тугрисида»ги Конун билан муста\камланди.
-
-
Ер қазиш машиналари
Г.Т.Прудников,Ўқув қўлланмада булдозерлар, кундаковлар, бута қирқиш ва ер юмшатиш машиналари, скреперлар, тиркама ва ўзи юрар грейдерлар, ер текислаш машиналари, каток (ғалтак мола), бир ковшли экскаваторлар ва қувур ётқизғичларнинг тузилиши, шунингдек. уларнинг техникавий қрови ҳамда ишнинг технологияси ва ташкил қилиниши кўриб чиқилган.
-
Меҳнат ва касб таълими, тарбияси ҳамда касб танлаш назарияси ва методикаси
Қ.Давлатов , А.Воробьёв, И.Каримова,Мазкур қўлланма педагогика олий билимгоҳларда ўқитилаётган ўқитувчиларнинг меҳнат ва касб таълими, тарбияси ҳамда касб танлаш назарияси ва методикаси фани дастури асосида тайёрланган.
-
Меҳнат дарсларида техник моделлаштириш
А.Сотиболдиев,Қўлланмада бошланғич синфларда ўтиладиган техник моделлаштириш машғулотларининг мазмуни ва мақсади ёритилган, "Конструктор" туркумидаги деталлар тўплами ҳамда ўқитувчиларга турли материаллар билан ишлашни ўргатишга доир амалий маслаҳатлар берилган.
-
Тарихдан дарс бериш
Г.Машарипова,Тарихдан дарс бериш методикаси илмий педагогик фан бўлиб,у ўқувчи ва талаба ёшларга тарихданпухта билим бериш, мактаб ёки билим юртида ўқитиладиган тарих курсининг мақсадини, мазмунини, шунингдек,турли усулларни ҳамда тарих ўқитишнинг энг муҳим воситаларининг белгилаб беради.
-
Қишлоқ аҳоли пунктларини режалаштириш
Х.К.Турсунов, М.У.Умаров, Ш.Д.Ачилов,Қўлланма олий ўқув юртларида "Меъморчилик" ҳамда "Саноат ва граждан қурилиши" мутахассисликлари бўйича таълим олаётган талабалар учун мўлжалланган.
-
Жаҳон иқтисодиётига интеграция
Ишмухамедов А. Э., М. Н. Суннатов, Шибаршова Л. И.,Ушбу ўқув қўлланмани тайёрлашда сўнгги йилларда мамлакатимизда олиб борилаётган чуқур иқтисодий ислоҳотлар натижалари ҳамда жаҳон иқтисодиётига собитқадамлик билан кириб бораётган мустақил давлатларнинг тажрибалари, ривожланган мамлакатларнинг амалий ёндашувлари, шунингдек, муаллифлар томонидан ўқилган маърузалар асос қилиб олинган.
-
Бетончилар учун қўлланма
Г.Ступанов, Л.Кондратьева,Ушбу қўлланма қурилиш корхоналарининг инженер-техник ходимлари, шунингдек бетон технологияси соҳасида ишловчи мутахассисларга мўлжалланган.
-
Ер қазиш ва йўл қурилиши машиналарининг хисоби ва назаряси
Асқархўжаев Т,Ушбу ўқув қўлланма В — 521300 «Ер усти транспорт тизимлари ўқув режаси асосида бакалаврлар тайёрлаш учун тузилган. Биринчи қисмда булдозер. скрепер, автогрейдер ва бир чўмичли экскаватор каби етакчи ер казиш машиналари гурухларининг асосий хисобий холата келтирилган. Иккинчи ва учинчи қисмлар конструктив афзалликларга шунингдек, йул, аэродром ва мелюратив қурилишларда ишлатиладиган технологик жихозларни танлаш ва хисоблашига, қолаверса асфальт-бетон қопламаларини қуриш ва таъмирлашга мўлжалланган машина- лар гурухига бағишланган. Ўқув қулланма. шунингдек, қурилиш, йўл машиналари ва жихозларини лойихалаш хамда яратишда мухандислик хисоблари учун қўлланилиши мумкин.
-
Ёш бўёқчи учун справочник
В.П.Белогуров, В.Д.Чмирь,Ушбу справочникда қурилиш материаллари тўғрисида турли маълумотлар берилган.Справочник ўрта ҳунар-техника билим юртлари талабалари ва ёш ишчиларга мўлжалланган.
-
Тадбиркорлик ва кичик бизнес
С.С.Ғуломов,Ушбу ўкув қўлланма Олий ва ўрта махсус ўқув юртлари талабалари, вазирлик ва муассасалар мутахассислари, аспирантлар, кенг доирадаги тадбиркорлик муаммолари билан қизиқувчилар учун мўлжалланган.
-
O'tkir zehnlilar kitobi 2
B.Akbarov,Ushbu kitob orqali o'quvchilar tabiiy va ijtimoiy fanlar bo'yicha egallagan bilimlarini yana bir bor imtihondan o'tkazib oladilar. Kitobda berilgan qiziqarli test topshiriqlari oʻquvchilarni tegishli fanlarga oid nazariy bilimlarni yanada kengroq bilishlariga yordam beradi. Kitob o'z bilimini oshirishga qiziquvchi barcha o'quvchilar uchun mo'ljallangan.
-
Огоҳлик-муқаддас бурч
Раҳматов О.,Мустақиллик туфайли биз ўзлигимизни англадик. Мустақиллнк туфайли биз ўзлигимизни англадик. Бой тарихимизга холисона эгалик қила бошладик. Қадриятларимиз тикланди ва юксалмоқда. Мамлакатимиз иқтисоди, гарчи у қийинчиликларсиз бўлмасада, юксалиб, уни жаҳон та-нимоқда.
-
Umumiy dehqonchilik va melioratsiya
G.K.Mirsharipova,“Umumiy dehqonchilik va melioratsiya” o‘quv qo‘llanma ikki qismdan iborat. bo‘lib, Bunda tuproqning strukturasini, haydalma qatlamning tuzilishini, tuproqning agrofizik xossalarini, nam sig‘imini, suv o‘tkazuvchanligini, suv ko‘tarish xususiyatlarini aniqlash tartiblari, begona o’tlar klassifikatsiyasi va ularni tarqalishini hisobga olish, begona o‘tlarga qarshi qo‘llaniladigan gerbitsidlarning me’yorini aniqlash, almashlab ekishning ahamiyati, dala tajribalarini olib borish, tajriba qo‘yish texnikasi, tajriba variantlarini joylashtirish, himoya qatorlarini ajratish, o‘simliklarda olib boriladigan turli fenologik kuzatuvlar, biometrik o‘lchov va hisobga olish uslublarini o‘z ichiga olgan.