-
-
Matematika,
-
Diskret matematika va matematik mantiq asoslari
N.X.Kasimov, R.N.Dadajаnov, F.N.Ibragimov,Matematika, -
Matematik analiz(Ko'p o'zgaruvchi funksiyaning differensial va integral hisobi)
R.M.Turgunbayev, K.R.Kadirov, T.Yu.Bakirov,Matematika, -
-
-
Ehtimollar nazariyasi va matematik statistika.
A.S.Rasulov, G.M.Raimova, X.K.Sarimsakova,Matematika, -
-
-
-
-
-
Математик анализ 1-кисм
А.Саъдуллаев, Ҳ.Мансуров, Г.Худойберганов, А.Ворисов, З.Ғуломов,Matematika, -
Олий математика асослари 2 қисм
Т.Тўраев, А.Саъдуллаев, Г.Худайберганов, Ҳ.Мансуров, А.Ворисов,Matematika, -
Algebra va sonlar nazaryasi
Sh.A.Ayupov, B.A.Omirov, A.X.Xudoyberdiyev , F.H.Haydarov,Matematika, -
-
-
-
Ҳақиқий ўзгарувчининг футкциялари назарияси
Т.А.Саримсоқов,Ушбу китобнинг биринчи нашри чиққанига 12 йилдан ошди. Бу вақт мобайнида китоб бутунлай тарқалиб, унинг иккинчи нашрига эҳтиёж сезилиб қолди. Ундан ташқари, бу вақт ичида университетларнинг ҳамда педагогика институтларининг ўқув программаларига ҳам баъзи бир ўзгартиришлар киритилди.
-
Matematik mantiq va algoritmlar nazariyasi elementlari
Yunusov A. S., Yunusova D. I.,Darslik pedagogika oily ta'lim muassasalari uchun yozilgan bo'lib, unda to'plamlar nazariyasi elementlari, mulohazalar algebrasi, mulohazalar algebrasu, mulohazarlar hisobi, predikatlar algebrasi, predikatlar hisobi, matematik nazariyalar, algoritmlar boblari yoritilgan.
-
Diskret matematika va matematik mantiq asoslari
N.X.Kasimov, R.N.Dadajаnov, F.N.Ibragimov,Ushbu o'quv qo'llanma "matematika","informatika va axborot texnologiyalari", "Axborot tizimlarining matematik va dasturiy ta'minoti", "Axborot xavfsizligi" va "Amaliy matematika va informatika" bakalavriyat ta'lim yo'nalishi bo'yicha tahsil olayotgan talabalari uchun mo'ljallangan bo'lib, "diskret matematika va matematik mantiq" fanining asosiy elementlariga doir mavzulari o'z ichiga oladi.
-
Matematik analiz(Ko'p o'zgaruvchi funksiyaning differensial va integral hisobi)
R.M.Turgunbayev, K.R.Kadirov, T.Yu.Bakirov,Ushbu o'quv qo'llanma pedagogika oliy ta'lim muassasalari "<atematika o'qitish metodikasi" bakalavriat yo'nalishining "Matematik analiz" fani dasturiga mos yozilgan bo'lib,bunda matematik analizning Ko'p o'zgaruvchi funksiyaning differensial va integral hisobi bo'limlaridan nazariy materiallar, asosiy masalalar yechish usullari, misol va masalalar berilgan. Qo'llanmadan "Fizika va astronomiya o'qitish metodikasi" bakalavriat yo'nalishida ta'lim olayotgan talabalar ham foydalanishi mumkin.
-
Matematik analiz asoslari
T.Azlarov, H. Mansurov,Mazkur darslikning ikkinchi nashri chiqqaniga ham 10 yil bo'ldi. Bu vaqt oraIig'ida Respublikamiz hayotida, ayniqsa o'qish —o'qitish sohasida tub o'zgarishlar sodir bo'ldi. Shulardan eng muhimlari oliy ta'limning ikki bosqichli tizimga, o'tishidir. Bu esa o'z navbatida o'qitiladigan predmetlarning dasturlarini qayta ko'rib chiqishni taqozo qiladi.
-
Amaliy matematik dasturlar paketi
Olimov Murodilla,Mazkur darslik eng zamonaviy dasturlash paketlari MathCAD va MatLaB dasturiy vositalardan iborat bo'lib amaliy masalalami matematik modellashtirishda samarali vositalardan biri hisoblanadi.
-
Ehtimollar nazariyasi va matematik statistika.
A.S.Rasulov, G.M.Raimova, X.K.Sarimsakova,Ushbu darslikda «Ehtimollar nazariyasi va matematik statistika» fanining «tasodifiy hodisalar», «tasodifiy miqdorlar va ulaming funksiyalari» va «matematik statistika» qismlari o‘z aksini topgan.
-
Олий математика
Абдалимов Б.,Мазкур дарслик аграр университет ва қишлоқ хужалик олий ўқув юртларининг олий математика дастури асосида ёзилган бўлиб, унда текислик ва фазода аналитик геометрия, математик анализ, дифференциал тенгламалар, векторлар ва чизиқли алгебра элементлари, эҳтимоллар назарияси ва математик статистика элементлари баён этилган
-
Oliy matematika. I qism
M.Karimov,Ushbu o'quv qo'llanma oliy matematikaningn chiziqli algebra, tekislik va fazoda analitik geometriya elementlarini o`z ichiga oladi. Xar bir ma'ruza matni mavzuga oid mustaqil ishlash uchun misollar bilan to`ldirildi. O'quv qo'llanma O'zbekiston Respublikasi Oliy va o'rta maxsus ta'limning bilim va ta'lim sohasi - <«<Biznes va boshqaruv»>, <<Moliya>>, <<Bank ishi»>, <<Soliq va soliqqa tortish», «Buxgalteriya hisobi va audit»>, <<Kasb ta'limi>>> ta'lim yo'nalishlari uchun moʻljallangan boʻlib, yangi dastur va davlat ta'lim standartlariga mos keladi. Har bir mavzu mustaqil ishlash uchun misollar bilan to'ldirildi.
-
Олий математикадан масалалар тўплами
В.П.Минорский,Бу «Тупламда» техника олий ўқув юртлари олий математика курси программасини тўла ўз ичига олувчи аналитик геометрия ва математик анализдан масалалар ва мисоллар берилган ва улар методик жиҳатдан тақсимланган. Ҳар бир параграфнинг бошида шу параграфдаги масалаларни ечиш учун зарур бўлган формула, таъриф ва бошқа қисқача назарий маълумотлар келтирилган. “Тупламнинг” хар бир параграфи охирида (чизиқдан сўнг) умумий материалнинг қарийб учдан бир қисми ҳажмида, қайтариш учун масалалар келтирилган. Ўқитувчи синфда ишлаш ва уйга бериш учун ёки ёзма ишлар олдидан ўтказиладиган қайтариш учун зарур масалаларни ҳар бир параграфнинг охирида берилган масалалар ичидан танлаб олиши мумкин. Ундан ташқари, масалаларни бу тарзда жойлаштириш сиртдан ўтувчи ёки кечки факультетларда ўқувчи талабаларнинг курсни ўзлаштириши учун ечиши зарур бўлган масалалар минимумини аниқлашга имкон беради.
-
Ўрта Осиёда математика ўқитиш тарихидан
С.А.Аҳмедов,Биз халқимизнинг узоқ йиллар давомида яратган беҳисоб моддий ва маънавий бойликлари билан фахрланамиз. Улуг Октябрь социалистик революциясидан кейин совет халқи асрлар давомида ўз ота- боболари яратган илмий ва маданий бойликларнинг чинакам эгаси бўлиб қолди. В. И. Ленин ўтмиш жамиятлардан мерос қолган маданият, фан, техника ва санъатни танқидий асосда ўзлаштириш ва қайтадан ишлаб чиқиш зарурлигини (1920 йил, коммунистик ёшлар союзининг III съезди) кўрсатиб ўтган эди.
-
Математика тарихи
Назаров Х., Остонов Қ.,Ушбу қўлланма математика фани тарихига бағишланган бўлиб, унда математика фани тараккиёти тўғрисида қизиқарли маълумотлар жамланган, буюк математик олимларимиз эришган ютуқулари, улар яратган назариялар ва фан тараққиётига қўшган ҳиссалари содда тилда таҳлил этилган.
-
Математик анализ 1-кисм
А.Саъдуллаев, Ҳ.Мансуров, Г.Худойберганов, А.Ворисов, З.Ғуломов,Қўлланма университетлар ҳамда педагогика институтлари,шунингдек олий техника ўқув юртларининг олий математика чуқур дастур асосида ўқитиладиган факультетлари талабалари учун мўлжалланган.
-
Олий математика асослари 2 қисм
Т.Тўраев, А.Саъдуллаев, Г.Худайберганов, Ҳ.Мансуров, А.Ворисов,Мазкур китоб университетнинг қатор факультетлари, шунингдек техника олий ўқув юртлари талабалари учун мўлжалланган. Китобнинг бу қисмида математик анализ курснинг аниқмас ва аниқ интеграллар, кўп ўзгарувчили функциялар, уларнинг лимити, узлуксизлиги, дифференциал ҳисоби, сонли ва функционал қаторлар мавзулари хамда дифференциал тенгламалар курси баёни ўрин олган.
-
Algebra va sonlar nazaryasi
Sh.A.Ayupov, B.A.Omirov, A.X.Xudoyberdiyev , F.H.Haydarov,O‘quv qo‘llanma yangi dasturga mos ravishda tayyorlangan. Qo‘llanmada chizigli tenglamalar sistemalari va ularnunig yechish usullari, n-tartibli determinantlar, kompleks sonlar, matritsalar va ular ustida amallar, ko‘phadlar va ularning ildizlari, chiziqli fazo, chiziqli va bishiziqli akslantirishlar, chiziqli almashtirishlar va ularning matritsalari normal shakli, bo‘linish nazariyasi, taqqoslamalar nazariyasi, multiplikativ funksiyalar kabi mavzular bayon qilingan.
-
Oliy matematika
F.Rajabov, S.Masharipova, R.Madrahimov,Ushbu o'quv qo'llanmada analitik geometriya va chiziqli algebra,matematik tahlil, bir o'zgaruvchili funksiyalarning differensial tenglamalar, qatorlar, karrali integrallar, ehtimollar nazariyasi elementlari bayon etilgan.
-
Олий алгебра курси
А.Г.Курош,Математика талабанинг математикадан оладиган билими математика фанининг учта асосий тармоғини, чунончи математик анализ, аналитик геометрия ва олий алгебрани ўрганишдан бошланади. Улар бир қатор туташиш нуқталарига, баъзи ўринларда умумийликка эга бўлиб, биргаликда эса ҳозирги замон математика фани қуриладиган бинонинг пойдеворини ташкил этади. Мазкур китоб олий алгебрани баён қилишга бағишланган
-