-
-
-
Механика ва молекуляр физикадан практикум
Э.Н.Назиров, З.А.Худойберганова, Н.Х.Сафиуллина,Fizika, -
-
-
-
-
-
-
-
-
Физика курси
Косимов.А, Х.Жўрақулов, А.Сафаров,Жумхуриятимизнинг хозирги тараққиёт боскичи ва унинг ташқи мамлакатлар билан кенг қамровли алоқаларининг кундан-кунга кенгайиб бориши — бугунги куннинг талаблари даражасида билимли, техника ускуналарини ва технологияни узлуксиз такомиллаштира оладиган, ижодий тафаккур куникмаларига эга бўлган, фан ютуқларини ишлаб чиқаришнинг турли сохаларига қуллай оладиган мухандислар тайёрлашни тақозо қилади.
-
Fizika
I.G.Tursunov D, D.A.Begmatova,Mazkur o'quv qollanma "Fizika” fanidan tabiy faniar ta’lim yo'nalishi taiabafari uchun moljallangan bo'lib, fizika fakultetining "Umumiy fizika” kafedrasi professor-o 'qituvchilari tomonidan ishlab chiqilgan. Fizika fani o'quv- qollanmasini yaratishda yetakchi horijiy OTM laming o'quv dasturlariga kiritilgan adaabiyotlardan olingan та 'lumotiar kiritilgan.
-
Механика ва молекуляр физикадан практикум
Э.Н.Назиров, З.А.Худойберганова, Н.Х.Сафиуллина,Қўлланмага киритилган ишлар нуқтавий ва қаттиқ жисм динамикасига, қайишқоқ деформацияларга, тебранишларга, тўлқинларга, модданинг кинетик назариясига, газлар ва суюуқликлардаги кўчиш ҳодисаларига, суюқликлардаги сирт ҳодисаларига, моддаларнинг фазавий ўтишларига, газ, суюқлик ва қаттиқ жисмларнинг иссиқлик хоссаларига ва термодинамикага таллуқлидир.
-
Optika
M.A.Zaxidova, M.E.Rasulov,Ushbu o'quv qo'llanma, harbiy-texnik mutaxassisligi bo'yicha tahsil olayotgan kursantlarga va universitet talabalariga mo'ljallangan.
-
Физика
О.И.Аҳмаджонов, Р.Б.Бекжонов, Ш.М.Камолхўжаев, Ҳ.А.Ризаев,Мазкур китобда олий ўқув юртларига кираётган абитуриентлар физикадан ёзма ёки оғзаки имтиҳонларга тайёрланишлари учун зарур ва етарли материаллар келтирилган.Бундан ташқари масалалр ечиш намуналари ва мустақил ечиш учун типик масалалр берилган.Физик қонун ва ҳодисаларнинг моҳиятини ойдинлаштиришга катта эътибор берилган. Ўқув материаллари СИ да СТ СЭБ 1052-78 стандартга мувофиқ баён этилган. Қўлланмадан олий ўқув юртларига кириш учун мустақил тайёрланаётган абитуриентлар билан бир қаторда ўқув юртлари тайёрлов бўлимининг тингловчилари ва ўрта мактаб юқори синф ўқувчилари ҳам фойдаланишлари мумкин.
-
Atom fizikasi
R.M.Jalolov, M.Qurbonov, S.J.Turayev,Ushbu o'quv qo'llanma 51402200-fizika va 5140400-astronomiya ta'lim sohasida tahsil olayotgan bakalavr ta'lim yo'nalishi talabalari uchun fizika fanining "Atom fizikasi" bo'limini o'quv dasturida ko'rsatilgan ma'ruza, amaliy va laboratoriya mashg'ulotlariga mos keluvchi mavzularni o'rganishga bag'ishlangan.
-
Умумий физика курси
Ў.Қ.Назаров, Ҳ.З.Икромова, К.А.Турсунметов,Ushbu qo'llanma 1988 yilda tasdiqlanggan fizika kursining yangi piragrammasi asosan yozilgan Qo'llanmada umumiy fizika kursining mexanika va molekulyar fizika o'limlari bayon etilgan
-
Умумий физика курси
А.Ғ.Расулмуҳамедов, Ж.Камолов, Б.Ф.Избосаров,Умумий физика курсининг механика бўлими бўйича мутахассислар учун мўлжалланган программа материалларини тўлиқ ўз ичига олган программа тузилган.
-
Fizika
Tursunov I.G, Begmatova D.A, Nortojiyev A.M,Mazkur o`quv qo`llanma "Fizika " fanidan tabiiy fanlar ta`lim yo`nalishi talabalari uchun mo`ljallangan bo`lib ,fizika fakultetining "Umumiy fizika " kafedrasi professor - o`qituvchilari tomonidan ishlab chiqilgan.Fizika fani o`quv-qo`llanmasini yaratishda yetakchi horijiy OTM larning o`quv dasturlariga kiritilgan adabiyotlardan olingan ma`lumotlar kiritilgan.
-
Fizika (elektr va magnetizm)
Saidaxmedova Z., Xudayberdiyeva A.,Ushbu o'quv qo'llanma Fizika kursining (elektr va magnetizm) bo’limiga bag'ishlangan bo’lib, 15 ta bobdan iborat Har bir bob o’z ichiga oliy o'quv yurti talabalariga zarur bo’lgan fizika qonunlarini, shuningdek talabalar oliy texnika o’quv yurtini bitirib mutaxassis bo'lib ishlashlarida qo’l keladigan fizikaviy tajribalarni, qoidalarni o’z ichiga olgan.
-
Умумий физика курсидан масалалар тўплами
В.С.Волькенштейн,"Умумий физика курсидан масалалар тўплами"нинг бешинчи нашри қайтадан таҳрир қилинди. Айрим масалалар янги масалалар билан алмаштирилди.Масалаларни ечишдан олдин масала асосида қандай физик конуниятлар ётганлигини аниқлаш керак. Кейин бу конуниятларни ифодаловчи формуладан ҳарфли белгилар оркали ечилишини топиш керак. Бундан кейин, албатта бе рилган сон қийматларни бирор бирликда чиқарилган формулага қўйиш мумкин. Амалда ва адабиётларда бирликларнинг Халқаро системаси билан бирга бошқа бирликлар системаси, худди шунингдек, келтирилган бирликлар системаси кўп тарқалгандир. Шунинг учун кўпчилик масалалар шартида берилган сон қийматлар СИ системасининг бирлигида ифодаланмаган.