-
-
-
-
Chizma geometriyadan grafik topshiriqlar
E.I.Ro`ziyev., R.O.Taganov, D.J.Hayitboyev,Umumtexnikaviy fanlar, -
Umumtexnikaviy fanlar,
-
Umumtexnikaviy fanlar,
-
Chizma standartlari va geometrik chizmachilik 1-ish daftari
E.I.Ro`ziyev., R.A.Latipov,Umumtexnikaviy fanlar, -
-
Milliy siyosat,
-
Iqtisodiyotni boshqarish. Menejment. Marketing. Iqtisodiy statistika. Hisob. Milliy hisob tizimi. Iqtisodiy tahlil,
-
Олий таълим муассасаларини халқаро аккредитациядан ўтказиш тартиби
Ш.Якубов, М.Хуррамов,Pedagogika va metodikalar, -
Олий таълим тизимида коррупцияга қарши курашиш
Т. Маматалиев, Ш.Муродуллаев, Б.Холмиров,Pedagogika va metodikalar, -
Pedagogika va metodikalar,
-
-
Pedagogika va metodikalar,
-
Umumiy ta’lim maktabi. Maktab pedagogikasi,
-
Pedagogika va metodikalar,
-
Musiqa va tomosha san’ati,
-
Musiqa va tomosha san’ati,
-
Улуғ мутасаввуф
О. Қиличбоев,Улуғ мутасаввуф Шайх Нажмиддин Кубро таваллудининг 860 йиллигига бағишланган. Унда кутубхоначилар ўтказиш мумкин бўлган тадбирлар туркуми ҳақида маълумотлар ҳам берилган.
-
Ahmad-al-Farg`oniy
Sarvarxo`ja Boboyev,Ushbu kitobda Alfraganus taxalluslari bilan mashhur bo`lgan Ahmad Farg`oniy haqida ma`lumotlar to`plangan.
-
Lazerlar asoslari. Laboratoriya m ashg‘ulotlar
U.K. Sapayev,Ushbu o ‘quv uslubiy ko‘rsatma "Lazerlar asoslari" fani bo‘yicha laboratoriya mashg'ulotlarni yangi dastur asosida tashkil etishga bag'ishlangan bo’lib, uning maqsadi talabalarning nazariy mashg‘ulotlarda olgan bilimlarini mustahkamlash, lazerlar asoslarining asosiy qonunlarini to‘laroq tushunish va anglash hamda mustaqil ishlash malakalarini shakillantirishga qaratilgan. Talabalar kitobni muvaffaqiyatli o ’zlashtirishlari uchun umumiy fizika kursi, optika va kimyo fanlarining fundamental asoslari, integral va differensial hisoblashlar, informatika fanlaridan yetarlicha bilim va ko ‘nikmalarga ega bo‘lishlari lozim.
-
Chizma geometriyadan grafik topshiriqlar
E.I.Ro`ziyev., R.O.Taganov, D.J.Hayitboyev,Qo'llanmadagi topshiriqlar pedagogika universiteti chizma geometriya kursi dasturi asosida tuzilgan bo'lib, har bir topshiriq bo'yicha 27 tadan mustaqil variantlar, shuningdek , har bir variant bo'yicha grafik ishlarni bajarish namunasi va ularga doir metodik ko'rsatmalar berilgan. Qo'llanmadan barcha oliy o'quv yurtlarining chizma geometriya fanini o'rganayotgan kunduzgi va sirtqi bo'lim talabalari foydalanishlari mumkin.
-
Mashinasozlik chizmachilik 3-ish daftari
E.I.Ro`ziyev., R.A.Latipov,Ushbu ish daftarlari o'quvchilarning grafik savodxonligini oshirish, ularga grafik madaniyat asoslarini shakllantirish, grafika bo'yicha nazariy bilimlari va amaliy ko'nikmalarini mustahkamlash hamda grafika vositalari yordamida ijodkorlik qobiliyatlarini rivojlantirishga mo'ljallangan.
-
Proyeksion chizmachilik 2-ish daftari
E.I.Ro`ziyev., R.A.Latipov,Ushbu ish daftarlari o'quvchilarning grafik savodxonligini oshirish, ularga grafik madaniyat asoslarini shakllantirish, grafika bo'yicha nazariy bilimlari va amaliy ko'nikmalarini mustahkamlash hamda grafika vositalari yordamida ijodkorlik qobiliyatlarini rivojlantirishga mo'ljallangan.
-
Chizma standartlari va geometrik chizmachilik 1-ish daftari
E.I.Ro`ziyev., R.A.Latipov,Ushbu ish daftarlari o'quvchilarning grafik savodxonligini oshirish, ularga grafik madaniyat asoslarini shakllantirish, grafika bo'yicha nazariy bilimlari va amaliy ko'nikmalarini mustahkamlash hamda grafika vositalari yordamida ijodkorlik qobiliyatlarini rivojlantirishga mo'ljallangan.
-
10 дан ортиы қоида
Муаллифсиз,Ушбу китоб муваффақиятга эришмоқчи бўлганлар учун 10 марта қоидаси китоби хазина кабидир. 10 маротаба қоидаси китоби сизнинг қўрқувингизни йўқ қилади.
-
Хусусий мулк ижтимоий-иқтисодий тараққиётнинг ҳаракатлантирув кучи
М.Х.Баратов,Хусусий мулк ижтимоий-иқтисодий тараққиётнинг ҳаракатлантирувчи кучи ўқув услубий мажмуасида Конститутциянинг қабул қилинганининг 18 йиллигиги бағишланган маросимлар, мулк ҳуқуқи, кичик бизнес ва тадбиркорликни ривожлантириш бўёйича чуқурлаштирилган материаллар ҳақида баён қилинган.
-
Талабалар мустақил таълимини ташкил этиш
Л.Зарипов, З.Тохиров, Н.Хайитов,Мазкур методик қўлланма олий таълим муассасаларида кредит-модуль тизимида талабаларнинг мустақил таълимини ташкил этиш ва назорат қилишга қаратилган бўлиб, уларнинг мустақил фикрлашларини шакллантириш усул ва услублари кўрсатилган.
-
Олий таълим муассасаларини халқаро аккредитациядан ўтказиш тартиби
Ш.Якубов, М.Хуррамов,Махкур методик қўлланма Олий таълимни ривожлантириш тадқиқотлари ва илғор технологияларни тадбиқ этиш маркази томонидан олий таълим муассасаларига халқаро аккредитациядан ўтиш борасида методик ёрдам бериш мақсадида тайёрланди.
-
Олий таълим тизимида коррупцияга қарши курашиш
Т. Маматалиев, Ш.Муродуллаев, Б.Холмиров,Мазкур қўлланмада коррупция тушунчаси, комплаенс-назорат тизими, кор руп- цион ҳаракатлар ва жавобгарлик масалалари, олий таълим тизимида коррупцияга қарши курашиш ва унинг ҳуқуқий асослари, ушбу тизимда манфаатлар тўқнашувини бошқариш бўйича тавсиялар келтириб ўтилган. Мазкур қўлланмадан илмий фаолият билан шуғулланувчи барча соҳа ходимлари, шунингдек, профессор-ўқитувчилар, докторантлар, талабалар ҳам ўз фаолият- ларида фойдаланишлари мумкин.
-
Олий таълимни кредит-модуль асосида ташкил этиш методикаси
М.Эсанов,Ушбу методик қўлланма кредит-модуль асосида таълим жараёнини ташкил қилиш, талабалар таълим траекториясини шакллантириш ва ўқув режа ҳамда модулларни ишлаб чиқишда кафедра мудирлари, деканлар, профессор-ўқитувчилар ва талабаларга мўлжалланган.
-
ОЛИЙ ТАЪЛИМНИНГ ЎҚУВ-МЕЪЁРИЙ ҲУЖЖАТЛАРИ ТАҲЛИЛИ
Ш.Якубов,Олий таълим муассасаларининг кредит-модуль тизимига ўтиши билан талабалар хорижий олий таълим муассасаларига ўқишини кўчириши ёки маълум белгиланган муддатда бошқа университетда ўқиш имконияти пайдо бўлиши билан бир қаторда, давлат олий таълим муассасалари таълим йўналишларини хорижий олий таълим муассасалари таълим йўналишларига мослаштириш, ўқув режаларидаги фанларни нуфузли ОТМларнинг таълим йўналишлари ва фанларига мослаштириши керак бўлди.
-
ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИНИ НУФУЗЛИ ТАШКИЛОТЛАР РЕЙТИНГИ ТОП-1000 ТАЛИГИГА КИРИТИШ
Якубов Ш.,Рейтинг — бу махсус бир методология билан белгиланадиган муайян объектнинг даражаси, аҳамияти, малакаси ёки нуфузини акс эттирувчи рақамли кўрсаткич ҳисобланади
-
Ўқув адабиётларини экспертизадан ўтказиш жараёнини рақамлаштириш
Мамажонов И.,Ўқув адабиётларини экспертизадан ўтказиш жараёнини рақамлаштириш ҳақида ёзилган манба.
-
Олий таълимда адабиётлар билан ишлашни самарали ташкил этиш
С. Маматкулов,Мазкур методик қўлланмада республикамизда фаолият юритаётган олий таълим муассасаларида талабалар ҳамда профессор-ўқитувчиларнинг ўқув ва илмий адабиётлар билан ишлашини ташкил қилиш ҳолати тадқиқ этилган. Шу билан бирга, ушбу фаолиятга оид хориж тажрибаси ҳам қиёсий ўрганилган. Олинган натижалар асосида олий таълимда адабиётлар билан ишлашни самарали ташкил этишга оид услубий тавсиялар ишлаб чиқилган.
-
Вопросы исполнительской интерпретации современных фортепианных сочинений композиторов узбекистана
М.В.Гумаров,Учебно-методическое пособие «Вопросы исполнительской интерпретации современных фортепианных сочинений композиторов Узбекистана» и.о. профессора кафедры специального фортепиано государственной консерватории Узбекистана М.В.Гумарова рассматривает различные жанры современной фортепианной музыки узбекских авторов и предлагает некоторые аспекты исполнительской интерпретации анализируемых сочинений.
-
Boshlang'ich sinflarda ko'p ovozli kuylash
Rauf Qodirov,Ushbu «Boshlang`ich sinflarda ko`p ovozli kuylash» nomli metodik qo‘llanma metodik va amaliy qismlardan tashkil topgan. Metodik tavsiyalar bo‘limi uch asosiy qismdan iborat. Bunda: melodik va garmonik eshitish qobiliyatini, lad funktsiya eshitish qobiliyatini, usulni xis qila bilish va uni rivojlantirish nazarda tutilgan. Amaliy mashg‘ulotlar bo‘limida esa musiqiy asarlar oddiydan murakkabga tomon berilgan bo‘lib, vokal ijrochilari atroflicha ma’lumotga ega bo‘lishlari uchun kerakli namunalar mavjud. Mazkur metodik qo‘llanma madaniyat va san’at oliy o‘quv yurtlari bakalavr yo‘nalishi talabalari uchun mo‘ljallangan.
-
Ўзбек халқ мусиқа ижоди ( методик тавсиялар) 1-қисм
О. А. Иброҳимов,Халқимизнинг истиқлолга эришиши муносабати билан азалий қадриятларимизни тиклаш, ўз тарихимизни, миллий урф-одат ва анъаналаримизни, маънавий ва шу жумладан, бадиий меросимизни атрофлича ўрганиш ҳамда ундан баҳраманд бўлиш имконияти вужудга келди. Хусусан, "Ўзбек халқ мусиқа ижоди" ўқув фанининг маданият, санъат ва муаллимлик ихтисосидаги ўқув юртлари таълим режасига мустақил фан сифатида жорий этилиши — ана шу мақсадда амалга оширилаётган саъй-ҳаракатлардан биридир.