-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Ўзбек тилининг тарихий грамматикаси МОРФОЛОГИЯ ВА СИНТАКСИС
Ғ. АБДУРАҲМОНОВ, Ш. ШУКУРОВ,Tilshunoslik, -
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi
A.O`lmasov, A.Vahobov,Mazkur darslik bakalavrlarga mo`ljallangan asosiy kurs tarzida yozilgan bo`lib bo`lg`usi mutaxassislarga kasb-korining qanday bo`lishidan qat`iy nazar o`z faoliyatining iqtisodiy natijalarini bilishlariga iqtisodiy hodisalar mohiyatini tushunish sir-asrorlarini idrok etishlariga yaqindan yordam beradi.
-
DAVLAT TILIDA ISH YURITISH
N. MAHMUDOV, A. RAFIYEV, I. YO‘LDOSHEV,«Davlal tilida ish yuritish» darsligi ushbu fanning namunaviy o'quv dasturi asosida yaratilgan. Unda yozma nutq savodxonligini oshirish. main yaratish va uni ijodiy o'zgartira olish yoMlari, o ‘zbek hujjatchiligi tarixi, hujjat turlarini tuzish, zaruriy qismlarni to'g'ri qo'yish, ish yuritish madaniyatiga oid nazariy m a’lumotlar. bu mavzulami niustahkamla.shga oid mashq va topshiriqlar berilgan. Darslikdan Oliy o'quv yurtlari talabalari va o'qituvchilar, ish yuritish xodimlari foydalanishlari mumkin.
-
-
Хоразм ва жаҳон цивилизацияси
К.Нуржонов,Цивилизация сўзи-кенг қамровли ижтимоий-фалсафий тушунча бўлиб,унинг тарихи ўт-оловнинг кашф этилиши,илк ишлаб чиқариш куролларидан тортиб то ҳозирги замоннинг космик кемалари,кибернетика анжомлари,телеведение,интернет,уяли телефонларгача бўлган барча асбобларни фалсафий қарашларни ўз ичига олади
-
O‘ZBEK TILI O‘QITISH METODIKASI
В. TO'XLI YEV, M. SHAMSIYEVA, T. ZIYODOVA,О ‘zbek tili о ‘qitish metodikasi kursi uchun bakalavriat yo ‘nalishi bo ‘yicha yaratilgan mazkur о ‘quv qo ‘llanmada “Kadrlar tayyorlash milliy dasturi”, “Ona tili ta ’limi Konsepsiyasi”, “Ona tilidan davlat ta ’lim standard ” talablariga muvofiq talabalar va о ‘quvchilarning kommunikativ savodxonligini oshirish, ona tili m ashg‘ulotlarini yangi pedagogik texnologiya asosida tashkil etish, til darslari samaradorligini hozirgi zamon talablari darajasiga olib chiqish va dars jarayoniga tatbiq etishning usul hamda vositalari haqida baholi qudrat tavsiyalar berildi. Unda zamonaviy yo ‘nalishlar bo‘yicha yaratilgan qoilanmalar, darsliklar, maqola va та ’ruza matnlariga tayanildi. Darslik pedagogika universitetlari va institutlariningfdologiya fakulteti talabalari uchun mo ‘Ijallangan. “O ‘zbek tili о ‘qitish metodikasi ” О ‘zbekiston Respublikasi oliy va о ‘rta maxsus ta ’lim vazirligi tomonidan nashrga tavsiya etilgan.
-
Qurilish industriyasinig mexanik uskuna va mashinalari
Z.M.Sattorov,Mazkur o'quv qo'llanmada qurilish materiallarini maydalash asoslari, jag'li maydalagichlar, konusli maydalagichlar, valikli maydalagichlar, sharli tegirmonlar, sharli tegirmonda kukunlash nazariyasi, o'rta yuradigan tegirmonlar, materiallarni saralash uchun mashinalar, yassi sim g'alvirlar, barabanli sim g'alvirlar, materiallarni aralashtirish jarayonlari va qorishtiruvchi mashinalar tasnifi, kukunli massalarni aralashtirish uchun qorishtirg'ichlar, qorishmalar, betonlar va mayin massalar tayyorlash uchun qorishtirg'ichlar to'g'risida ma'lumotlar batafsil berilgan.
-
O‘ZBEK DIALEKTOLOGIYASI
Ashirboyev Samixon,“O‘zbek dialektologiyasi” bo'yicha tayyorlangan ushbu qo‘llanma o‘zbek tili va adabiyoti bakalavriat yo‘nalishi talabalari uchun mo‘ljallangan.
-
Ўзбек исмлари
Э.А.Бегматов,Ўзбек исмлари шундай ойнаки, унда халқимиз ўтмиши ва ҳозирги ҳаётининг барча ранг-баранг қирралари — орзу-армонлари, маънавий-ахлоқий ва диний қарашлари, ўзига хос анъаналари бутун борлиғи билан намоён бўлади. Ушбу китобда 13 мингга яқин ўзбекча исмлар жамланган. Улар ёш ота-оналарга исм танлашга ёрдам берибгина қолмай, кишиларга қужжат ёзиб берадиган идоралар, ўзбек (давлат) тилида иш юритадиган маҳкамалар ходимларига исмларни имло жиқатдан тўгри ёзишларига ҳам қўл келади.
-
Ўзбек тилининг тарихий грамматикаси
Аширбоев С.,«Ўзбек тилининг тарихий грамматикаси» курси ўзбек тили ва адабиёти йўналиши бўйича таълим олаётган талабаларга мўлжалланган. Унда ўзбек тилининг мустақил тараққиёт босқичидан то бизнинг асримизгача бўлган даврдаги хусусиятлари тўғрисида сўз боради. Қўлланмада тарихий фонетика, тарихий морфология, тарихий синтаксис акс этган.
-
Ўзбек тилининг тарихий грамматикаси МОРФОЛОГИЯ ВА СИНТАКСИС
Ғ. АБДУРАҲМОНОВ, Ш. ШУКУРОВ,Ушбу қўлланма ёзма ёдгорликлар материаллари асосида ёзилди. Маълумки, ўзбек тилига оид ёзма ёдгорликлар ҳали лингвистик планда кам ўрганилган, буларнинг кўпчилиги бўйича илмий-танқидий текстлар яратилмаган, айримларининг эса, ҳатто, оммавий нашри ҳам юзага келган эмас. Бу ҳол ўзбек тили тарихи бўйича дарслик ва қўлланмалар яратиш ишида маълум қийинчиликлар туғдиради.
-
Турар-жой ва жамоат биноларини лойиҳалаш
М.Т. Абдужабборова,Ушбу дарслик икки қисмдан иборат бўлиб, дарсликнинг биринчи қисмида турар-жой бинолари лойиҳалашнинг умумий қоидалари, архитектура билан узвий боғланиш жараёни кўрсатиб берилган
-
Давлат тилида иш юритиш
М.Аминов,Ушбу қўлланмада ташкилот ва муассасаларнинг иш юритиш фаолиятида энг кўп қўлланадиган хужжатлар, уларни тузиш тартиб-коидалари масалаларига тўхталинди, улар тегишли намуналар билан кўрсатилди, иш юритишга оид луғат берилди.
-
Жамоат биноларини лойиҳалаш
Қодирова С.А,Ушбу дарслик икки қисмдан иборат бўлиб, дарсликнинг биринчи қисмида турар-жой бинолари лойиҳалашнинг умумий қоидалари, архитектура билан узвий боғланиш жараёни кўрсатиб берилган. Иккинчи қисмида жамоат биноларини лойиҳалашнинг умумий қоидалари, архитектура билан узвий боғланиш жараёни кўрсатиб берилган.
-
Fizika
Tursunov I.G, Begmatova D.A, Nortojiyev A.M,Mazkur o`quv qo`llanma "Fizika " fanidan tabiiy fanlar ta`lim yo`nalishi talabalari uchun mo`ljallangan bo`lib ,fizika fakultetining "Umumiy fizika " kafedrasi professor - o`qituvchilari tomonidan ishlab chiqilgan.Fizika fani o`quv-qo`llanmasini yaratishda yetakchi horijiy OTM larning o`quv dasturlariga kiritilgan adabiyotlardan olingan ma`lumotlar kiritilgan.
-
Темурийлар кутубхонасининг сири
Синдаров К.,Қўлингиздаги китоб тарихнинг бизга маълум бўлган, аммо ҳалигача очилмаган сир-синоати ҳақида. Ҳазрати Башир қишлоғидаги оддий бир чўпоннинг ўлдирилиб кетиш воқеаси, жиноятни фош этишга бел боғлаган терговчиларнинг уддабуронлиги, бу жиноят атрофида жуда кўпчиликнинг ўралашиб қолиши, бир жиноят ортидан бошқа жиноят изларининг топилиши
-
Тил тарихи
Қ. Содиқов,Ушбу китобда илк ўрта асрларда туркий дунёда кечган лингво-маданий жараёнлар, ушбу жараёнларда туркий тилнинг тутган мавқеи тўғрисида сўз юритилади. Ёзма ёдгорликлар материалига таянган ҳолда, туркий ёзма адабий тилнинг шаклланиши ва тарихий такомили, унинг кейинги давр тилига таъсири очиб берилади. Асар тилшунослар, манбашунослар, тарихчилар ва айни йўналишларда илмий иш бошлаган ёш изланувчиларга мўлжалланган.
-
Замонавий бино ва иншоотларни лойиҳалаш
Б.И.Иноғамов,Ушбу ўқув қўлланма “Архитектура” йўналиши бўйича замонавий бино ва иншоотларини лойиҳалашда таъсир этувчи шаклланиш омиллари, янги технологик жараёнлар, конструкция ва материаллар,замонавий архитектуравий йўналишларни ўз ичига олади.
-
ЎЗБЕК АДАБИЙ ТИЛИ ТАРИХИДАН
А. АЛИЕВ, Қ. СОДИҚОВ,Ўзбек тили жумҳуриятимизнинг давлат тили деб қонунлаштирилиши халҳимизнинг тарихий-маданий ҳаетида катга воҳеа бўлди. Бу ўзбек халқининг бирдан- бир ҳал ҳилиниши лозим бўлган муаммоларидан эди. Чунки ушбу долзарб масалани ҳал ҳилмасдан туриб, миллий сиёсатнинг тўла амалга ошиши, миллий тиллар ҳаҳидаги таълимотнинг ўзбек тили тарихи тараҳҳиётидаги ролини атрофлича, илмий асосда тушуниб бўлмайди.
-
Ўзбек тили тарихи
Н. Рахмонов,Мазкур дарсликда ўзбек адабий тилининг энг қадимги даврдан ҳозиргача бўлган тараққиёт босқичлари тарихий-қиёсий асосда тадрижий асосда таҳлил этилган.
-
Iqtisodiyot nazariyasi
B.Y.Xodiyev, SH.Shodmonov,Darslik bir-biri bilan mantiqan bo`g`langan to`rt qismdan iborat bo`lib, ularda iqtisodiyotning umumiy asoslari,bozor qitisodiyoti, makroiqtisodiyot, va jahon xo`jaligiga oid mavzular o`rin olgan. Ayniqsa, hozirgi zamon rivojlangan bozor iqtisodiyotining qonun-qoidalariga, moliya, kredit, bank va pul tizimining roliga katta e`tibor berilgan.