-
-
-
-
Iqtisodiyotni boshqarish. Menejment. Marketing. Iqtisodiy statistika. Hisob. Milliy hisob tizimi. Iqtisodiy tahlil,
-
-
-
Ilmiy axborot faoliyati. Informatika,
-
Umumiy biologiya,
-
-
-
-
Umumtexnikaviy fanlar,
-
-
Mexanika,
-
-
-
-
-
Бир қужоқ гул
Матназар Абдулҳаким,Жаҳонда бир қанча ўлик тиллар бор. Баъзан ўйлаб қоламан - хўш уларнинг ўлими нимадан бошланган?.. Товушлар, оҳанглар поёнсиз, тилларнинг имкони сарҳад билмайди. Бироқ шуниси ҳам бор-ки, дунёдан нафақат битта сўз, балки у ёки бу тилга ҳам, маънавиятимиз учун бу оғир жудоликдир.
-
Ядро физикаси
Р.Бекжонов,Китоб ядро физикаси мутачассислиги бўйича таҳсил кўраётган ва шу соҳадаги билимларини оширмоқчи бўлган студентлар учун мўлжалланганлигидан айниқса бета-парчаланиш ва нейтрино ҳақида ҳтказилган экиспериментлар, гамма-нурланиш ҳодисасини ҳрганиш, ядро энергетикасининг асоси бўлган бўлиниш физикаси, ядро реакциялари, атом ядроларининг ҳозирги замон моделлари, кослмик ҳамда элементлар зарралар физикасининг энг сўнги ютуқлари устида батафсил гапирилган.
-
Философия
Лавриненко В.Н.,Доступно и четко излагаются основные положения системы философского знания, раскрываются мировоззренческое, теоретическое и методологическое значение философии, основные исторические этапы и направления ее развития от античности до наших дней. Отдельные разделы посвящены основам философского понимания мира, социальной философии (предмет, история и анализ основных вопросов общественного развития), а также философской антропологии. По сравнению с первым изданием (М.: Юристъ, 1997) включена глава, раскрывающая реакцию так называемого нового идеализма на классическую немецкую философию и позитивизм, расширены главы, в которых излагаются актуальные проблемы современной философской мысли, философские вопросы информатики, а также современные проблемы философской антропологии.
-
Shum bola
G'afur G'ulom,Qo'lingizdagi kitobda yozuvchining «Shum bola» qissasi jamlangan. Qissada birkambagal bolaning uydan qochib har xil voqealarga toqnash kelganligi haqida hikoya qilinadi. Yozuvchining qissadagi ayrim so'zlari Fargona, Buxoro va Toshkent shevalarida talqin qilingan va osha holicha qoldirilgan.
-
Иқтисодиётда хусусий секторнинг аҳамияти
М.Абдураҳмонов,Мазкур қўлланма Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2003 йил 24 январдаги "Ўзбекистон иқтисодиётида хусусий секторнинг улуши ва аҳамиятини тубдан ошириш чора-тадбирларитўғрисида"ги фанмони ва ана шу фармондан келиб чиқалиган устивор вазифалар хусусида бўлиб, Фанмонда белгилаб берилган тадбирларни амалга оширишда нималарга эътибор қаратиш лозим, деган кўплаб саволларга жавоб қайтаради
-
Она оққувлар
Неъмат Солаев,Сўзладилар ишқ зиёсини жонда кўриб, Умр ишининг хислатини нонда кўриб, Аҳли жаҳон ўй сурадур ҳайратда, шукр қилдим барини иймонда кўриб.
-
Ўрта осиёлик машҳур олимлар ва уларнинг математикага доир ишлари
М.Аҳадова,Китоб Ўрта осиёлик машҳур олимларнинг математикага доир ишлари ҳақида маълумотлар берилган. Китоб математикага қизиқувчилар учун мўлжалланган.
-
Aloqa texnologiyalari: nazariya va amaliyot
Akira hanako,Aloqa texnologiyalariga bag'ishlangan mazkur kitob dasturiy ta'minot va apparat vositalarini aloqa va ma'lumot almashish amaliyotiga tatbiq etish bilan bog'liq mavzularini tahlil qiladi.
-
Беруний шифобахш гиёхлар ҳақида
Р.Р.Собиров, Х.Х.Холматов, Р.С.Собиров,Хозирги даврда кимёвий йул билан олинадиган дори дармонларнинг сони нихоятда ошиб бориши улар орқали чиқариладиган асоратларнинг бод қўзғаши захарланиши ва хаказо сони кескин кўпаймоқда
-
Мен кимни севдим?
Турсуной Содиқова,Турсуной Содиқованинг "Мен кимни севдим?" деб номланган ушбу китоби кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган бўлиб, унда инсонийлик фазилати қадрият даражасига кўтарилиб ёритиб берилган. Бу китобни мутолаа қилиш жараёнида ўқувчи ҳеч бир қийинчиликсиз муаллиф тилини тушуниб олади.
-
Қиёмат
Чингиз Айтматов,Қиёмат. Бу сўз бутун оғриғи билан онгимизга таъсир кўрсатади. Чингиз Айтматов ном берган ва Иброҳим Ғафуров таржимаси билан нашрга тайёрланган мазкур китобнинг аҳамияти хусусида гan кетганда, асарнинг «Қиёмат» деб номланишида бир эмас, бир нечта асос борлигини таъкидлаш керак. Чунончи, Акбара билан Тошчайнар тимсолида бир жуфт бури ва унинг зурриётлари қисматининг фожеий якуни; умматларига бахт ато этиш учун курашган, алалоқибат айнан уша бахт улашмок;чи булганлар томонидан рад этилган ҳазрати Исонинг чормихга тортилиши; ўзларини жамиятнинг олди кишилари деб билган, аслида эса маънан нопок кишиларга қарши сўз айтгани учун Муйинкум даштида дарахтга чормих килиб тортилган Авдий Каллистратовнинг фожиали ўлими; Ола Мўнгу тоғидаги туб сиз жарликка оти билан тушиб кетган ва ҳатто кафансиз қолган Эрназарнинг қисмати; қўрқув ва таҳликанинг зўридан Кенжашни олиб қочаётган Акбарани отаман деб аслида ўз жигарпорасининг бағрини ўқ билан илма-тешик қилиб юборган Бўстон Ўркунчиев тақдири - буларнинг бари китобхон қалбини ларзага солмай қўймайди.
-
Назарий механикадан масалалар тўплами
И.В.Мешчерский,Бу китобда олий техника ўқув юртларида турли программалар асосида ўқиладиган назарий механика курсининг барча бўлимлари бўйича масалалар киритилган.
-
Введение в проектирование цифровых устройств
Нуштаева О.Х., Байжонова Л.Э.,Учебная дисциплина «Введение в проектирование цифровых устройств» обеспечивает базовую подготовку студентов, необходимую для принятия грамотных решений при выборе и использовании электронных приборов в аналоговых и цифровых устройствах.
-
O'tkan kunlar
Abdulla Qodiriy,Yangi "Asr oshgan asarlar" turkumi "XX asr o`zbek romani" turkumiga kirgan va boshqa o`qimishli qissalar, romanlarni saralash mevasi.
-
Назарий механикадан масалалар ечиш методикаси
С.Қ. Азиз-Қориев, Ш.Х. Янгуразов,Мазкур китоб Олий техника ўқув юртлари учун тасдиқланган „Назарий механика" программасига мувофиқ ёзилди. Китоб икки қисмдан: статика ва кинематикадан иборат бўлиб, унда назарияга оид қисқача маълумотлар берилди ва уларга оид масалаларни ечиш методикаси кўрсатилди.
-
Чорвачилик асослари
Икромов Т.Х.,Дарсликда чорва моллари анатомияси, физиологияси, конституцияси ва экстеръери, генетика асослари, молларни урчитиш ва наслчилик ишлари, ем-хашак турлари, уларнинг тўйимлилиги, едиришга тайёрлаш усуллари, ҳайвонларни меъёрида боқиш масалалари баён этилган. Дарслик фермерлар тайёрлаш ўрта билим юртлари ўқувчилари учун мўлжалланган бўлиб, ундан чорвачилик фани ўқитиладиган барча ўрта ва олий ўқув юртларининг талабалари ҳамда чорвачилик ходимлари фойдаланишлари мумкин.
-
Deutsch
Sevryugova, Berniker, Zagrebina,Aufzeichnungen eines Jägers ist eine Sammlung von Erzählungen des russischen Schriftstellers Iwan Turgenjew, erstmals 1852 veröffentlicht. In impressionistischen Skizzen schildert ein Jäger das Leben russischer Bauern und Gutsherren. Mit humanistischem Blick kritisiert Turgenjew das System der Leibeigenschaft und macht auf soziale Ungerechtigkeiten aufmerksam. Das Werk trug wesentlich zur öffentlichen Diskussion über die Abschaffung der Leibeigenschaft in Russland bei.
-
A Hunters Sketchers
Ivan Turgenev,A Hunter’s Sketches (also known as A Sportsman’s Sketches) is a collection of short stories by Ivan Turgenev, first published in 1852. Through the eyes of a wandering hunter, Turgenev portrays the lives of Russian peasants and landowners with realism and compassion. The work criticizes serfdom and highlights social injustices in 19th-century Russia, playing a key role in shaping public opinion against serfdom before its abolition.
-
Otamdan qolgan dalalar
Tog'ay Murod,Muallif o'z romanida sobiq sho'rolar zamonida yashab, bu-tun umri dalada ketmon chopib, serquyosh yurtida yelkasi oftob ko'rmagan, qut-barakot yurtida kosasi oqarmagan munis o'zbek xalqi siymosini Dehqonqul timsolida badiiy talqin etadi.
-
Адабиёт назарияси.
Иззат Султон,«Адабиёт назарияси» китобини яратишда унинг, даставвал, олий ўқув юртларида дарслик бўлиб хизмат этиши лозимлиги кўзда тутилди. Шу билан бирга, умуман адабиёт, санъат ва маданият мухлисларининг кенг доирасига керакли кўпгина маълумотларни қамраб олишни ҳам муаллиф бу китобнинг вазифаси деб билди. Ўзбекистонда адабиёт назариясига доир асарларнинг жуда ҳам камлиги бу соҳада асар ёзганда фақат бугунги куннинг эҳтиёжларинигина эмас, балки илм изловчилар олдига эртага қўйиладиган талабларни ҳам назарда тутиб иш қилишни тақозо этади.