-
-
-
-
-
Umumtexnikaviy fanlar,
-
-
-
Fizika,
-
-
-
-
-
Iqtisodiyotni boshqarish. Menejment. Marketing. Iqtisodiy statistika. Hisob. Milliy hisob tizimi. Iqtisodiy tahlil,
-
-
-
Ilmiy axborot faoliyati. Informatika,
-
Umumiy biologiya,
-
-
-
Қорачиқдаги дунё
Матназар Абдулҳаким,Шоир Матназар Абдулҳаким сўз масъулиятини чуқур англаган. У шунчаки шеърий мисралар тизмайди. Баъзида куйгин ва латиф, баъзида аччиқ ва совуқ туюлган сўзлар ортида бедордил шоир шахсияти кўринади. Сиз унинг ҳақиқий, самимий сўзларига шубҳа қилмайсиз.
-
"Методы физико-химического анализ"
Ш.М.Машарипова, Д.Б.Буранова,Данное пособие содержит описание и порядок проведения лабораторных работ по предмету "Методы физико-химического анализ". Пособие предлагает лабораторные работы по ряду процессов, которые необходимо изучить при освоении предмета "Методы физико-химического анализ".
-
Молекуляр физика
О. Д. Шебалин,Китобда газ ҳолатдаги, қаттиқ ва суюқ ҳолатдаги моддаларнинг хоссалари ва табиати ҳақидаги ҳозирги замон тасаввурлари баён этилган. Асосий назарий масалалар (газлар кинетик назариясининг асосий тенгламасини келтириб чиқариш, мoлекyлaлap тезликларининг Максвелл тақсимоти ва бошқа) умумий физика курсидагига нисбатан анча қатъий баён этилган.
-
Sun`iy intellekt
Q.A.Bekmuratov,O`quv qo`llanma fanning mazmuni, tasnifi maqsadi, vazifalari, sun`iy intellektning asosiy tushunchalari va rivojlanish bosqichlari, sinflari va arxitekturasi, Tyuring testlari, intellektual agentlar, mulohazalar mantiqi hamda predikatlar mantiqi asosida mantiqiy modellashtirish va xulosalash, noaniqlikni modellashtirish va noravshan mantiqiy xulosalash, Bayesli yondashuv, neyronli to'rlar, rivojlanish istiqbollari va yo'nalishlari qaralgan.
-
Классическая электродинамика. Краткий курс лекций
Васильев А. Н.,Книга представляет собой курс лекций по классической электродинамике, который читался автором на протяжении многих лет в бакалавриате физического факультета Санкт-Петербургского (Ленинградского) государственного университета. Основу курса составляют фундаментальные принципы, такие как уравнения Максвелла и принцип относительности, объединенные в релятивистской ковариантной форме уравнений электродинамики. На их базе последовательно излагаются основные идеи и методы электростатики, теории излучения, электродинамики сплошных сред и теории волноводов. Материал представлен с высокой степенью математической строгости, которая органично соединяется с ясным изложением физического содержания. Книга может быть полезна всем, кто, имея элементарные знания в области электрических явлений и математического анализа, хотел бы получить ясное и математически строгое представление, как о теоретических основах, так и о методах решения самых сложных задач электродинамики.
-
Xamsa
Alisher Navoiy,Nafaqat o‘zbek adabiyoti, balki turkiy adabiyot durdonasi ham bo'lgan “Xamsa” asari bugungi kun kitobxonlari uchun-da bebaho xazina hisoblanadi. Mumtaz adabiyotimiz sultoni mir Alisher Navoiyning inazkur asarining muxtasar mazmuni bayou etilgan ushbu kitobda kirish qismlar, keng tasvirlangan manzaralar, monologlar bir oz qisqartirilgan bo‘lsa-da, “Xamsa"ni o'qishni istagan hozirgi kitobxonlar uchun zamonaviy til va nasriy uslubi bilan ancha qulaydir.
-
Философский словарь А-Я
И.Т.Фролова,Материал многих статей настоящего, пятого издания "Философского словаря" обновлен, уточнен и приведен в соответствие с современными данными научной и философской мысли.
-
Механика ва молекуляр физикадан практикум
Қ.Ғ.ПАРПИЕВ, У.А.АБДУБОКИЕВ, У.Ш.ШУКУРОВ,Бу қўлланма педагогика институтларининг „Физика (2105) мутахассислиги программасига мослаб ёзилган қўлланманинг I қисми бўлиб, унда тажриба натижаларини қайта ишлаш назарияси, лаборатория ишлари ва машқларни бажаришда студентларга қўйиладиган талаблар, баъзи методик маслаҳатлар ва кўрсатмалар, қисқача баён этилган.
-
Умумий химиядан практикум
Ш.Исхоков.И.Хакимов,Умумий химиядан лаборатория ишлари студентлар шу курснинг назарий маълумотлари билан танишганларидан сўнг ўтказилади.Тажриба олиб боришдан аввал химиявий лабораторияда қўлланиладиган асбоб ва материаллар билан танишишлари керак.
-
Бир қужоқ гул
Матназар Абдулҳаким,Жаҳонда бир қанча ўлик тиллар бор. Баъзан ўйлаб қоламан - хўш уларнинг ўлими нимадан бошланган?.. Товушлар, оҳанглар поёнсиз, тилларнинг имкони сарҳад билмайди. Бироқ шуниси ҳам бор-ки, дунёдан нафақат битта сўз, балки у ёки бу тилга ҳам, маънавиятимиз учун бу оғир жудоликдир.
-
Ядро физикаси
Р.Бекжонов,Китоб ядро физикаси мутачассислиги бўйича таҳсил кўраётган ва шу соҳадаги билимларини оширмоқчи бўлган студентлар учун мўлжалланганлигидан айниқса бета-парчаланиш ва нейтрино ҳақида ҳтказилган экиспериментлар, гамма-нурланиш ҳодисасини ҳрганиш, ядро энергетикасининг асоси бўлган бўлиниш физикаси, ядро реакциялари, атом ядроларининг ҳозирги замон моделлари, кослмик ҳамда элементлар зарралар физикасининг энг сўнги ютуқлари устида батафсил гапирилган.
-
Философия
Лавриненко В.Н.,Доступно и четко излагаются основные положения системы философского знания, раскрываются мировоззренческое, теоретическое и методологическое значение философии, основные исторические этапы и направления ее развития от античности до наших дней. Отдельные разделы посвящены основам философского понимания мира, социальной философии (предмет, история и анализ основных вопросов общественного развития), а также философской антропологии. По сравнению с первым изданием (М.: Юристъ, 1997) включена глава, раскрывающая реакцию так называемого нового идеализма на классическую немецкую философию и позитивизм, расширены главы, в которых излагаются актуальные проблемы современной философской мысли, философские вопросы информатики, а также современные проблемы философской антропологии.
-
Shum bola
G'afur G'ulom,Qo'lingizdagi kitobda yozuvchining «Shum bola» qissasi jamlangan. Qissada birkambagal bolaning uydan qochib har xil voqealarga toqnash kelganligi haqida hikoya qilinadi. Yozuvchining qissadagi ayrim so'zlari Fargona, Buxoro va Toshkent shevalarida talqin qilingan va osha holicha qoldirilgan.
-
Иқтисодиётда хусусий секторнинг аҳамияти
М.Абдураҳмонов,Мазкур қўлланма Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2003 йил 24 январдаги "Ўзбекистон иқтисодиётида хусусий секторнинг улуши ва аҳамиятини тубдан ошириш чора-тадбирларитўғрисида"ги фанмони ва ана шу фармондан келиб чиқалиган устивор вазифалар хусусида бўлиб, Фанмонда белгилаб берилган тадбирларни амалга оширишда нималарга эътибор қаратиш лозим, деган кўплаб саволларга жавоб қайтаради
-
Она оққувлар
Неъмат Солаев,Сўзладилар ишқ зиёсини жонда кўриб, Умр ишининг хислатини нонда кўриб, Аҳли жаҳон ўй сурадур ҳайратда, шукр қилдим барини иймонда кўриб.
-
Ўрта осиёлик машҳур олимлар ва уларнинг математикага доир ишлари
М.Аҳадова,Китоб Ўрта осиёлик машҳур олимларнинг математикага доир ишлари ҳақида маълумотлар берилган. Китоб математикага қизиқувчилар учун мўлжалланган.
-
Aloqa texnologiyalari: nazariya va amaliyot
Akira hanako,Aloqa texnologiyalariga bag'ishlangan mazkur kitob dasturiy ta'minot va apparat vositalarini aloqa va ma'lumot almashish amaliyotiga tatbiq etish bilan bog'liq mavzularini tahlil qiladi.
-
Беруний шифобахш гиёхлар ҳақида
Собиров.Р.Р.Холматов.Х.Х.Собиров.Р.С.,Хозирги даврда кимёвий йул билан олинадиган дори дармонларнинг сони нихоятда ошиб бориши улар орқали чиқариладиган асоратларнинг бод қўзғаши захарланиши ва хаказо сони кескин кўпаймоқда
-
Мен кимни севдим?
Турсуной Содиқова,Турсуной Содиқованинг "Мен кимни севдим?" деб номланган ушбу китоби кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган бўлиб, унда инсонийлик фазилати қадрият даражасига кўтарилиб ёритиб берилган. Бу китобни мутолаа қилиш жараёнида ўқувчи ҳеч бир қийинчиликсиз муаллиф тилини тушуниб олади.
-
Қиёмат
Чингиз Айтматов,Қиёмат. Бу сўз бутун оғриғи билан онгимизга таъсир кўрсатади. Чингиз Айтматов ном берган ва Иброҳим Ғафуров таржимаси билан нашрга тайёрланган мазкур китобнинг аҳамияти хусусида гan кетганда, асарнинг «Қиёмат» деб номланишида бир эмас, бир нечта асос борлигини таъкидлаш керак. Чунончи, Акбара билан Тошчайнар тимсолида бир жуфт бури ва унинг зурриётлари қисматининг фожеий якуни; умматларига бахт ато этиш учун курашган, алалоқибат айнан уша бахт улашмок;чи булганлар томонидан рад этилган ҳазрати Исонинг чормихга тортилиши; ўзларини жамиятнинг олди кишилари деб билган, аслида эса маънан нопок кишиларга қарши сўз айтгани учун Муйинкум даштида дарахтга чормих килиб тортилган Авдий Каллистратовнинг фожиали ўлими; Ола Мўнгу тоғидаги туб сиз жарликка оти билан тушиб кетган ва ҳатто кафансиз қолган Эрназарнинг қисмати; қўрқув ва таҳликанинг зўридан Кенжашни олиб қочаётган Акбарани отаман деб аслида ўз жигарпорасининг бағрини ўқ билан илма-тешик қилиб юборган Бўстон Ўркунчиев тақдири - буларнинг бари китобхон қалбини ларзага солмай қўймайди.