-
-
-
-
-
-
-
-
Matematika.,
-
-
Бошкарув хикмати
Оқил Салимов, Кахрамон Куронбоев, Мансур Бекмуродов, Лазиз Тангриев,Adabiyot, -
-
-
-
-
-
-
-
-
Diskret matematika va matematik mantiq asoslari
N.X.Kasimov, R.N.Dadajаnov, F.N.Ibragimov, -
-
Amaliy matematik dasturlar paketi
Olimov Murodilla,Mazkur darslik eng zamonaviy dasturlash paketlari MathCAD va MatLaB dasturiy vositalardan iborat bo'lib amaliy masalalami matematik modellashtirishda samarali vositalardan biri hisoblanadi.
-
Томорқа сабзавотчилиги
Б.А. Сулаймонов, Х.Ч. Буриев,Мaзкур қўллaнмa фермер, деҳқон хўжаликлари ва томорқа ер эгаларига сабзавот экинларини етиштириш бўйича қизиқарли амалий тавсиялар беришни кўзда тутади. Қўлланмадан сабзавот экинларини етиштиришга қизиқувчи барча ҳаваскорлар ва китoбxoнлaр ҳам фoйдa-лaнишлари мумкин.
-
Санъат тарихи 2/1
Абдуллаев Н,Мазкур ўқув қўлланманинг биринчи китобида XVII— XX аср бошларигача бўлган санъат, иккинчи китобида эса XX аср санъати тарихи ҳақида мулоҳаза юритилади. Ҳар икки китоб ўзаро узвий боғлиқ бўлганлиги туфайли, изоҳ ва адабиётлар рўйхати иккинчи китоб охирига кўчирилган. Расмлар рўйхати, рассом, ҳайкалтарош ва меъморлар, халқ усталари ҳақидаги маълумотлар эса ҳар китобнинг ўзида берилган. Китобда жаҳон санъати ривожининг энг муҳим босқичлари, улардаги услублар, йирик ижодкорлар ва уларнинг етук асарлари ҳақида мулоҳаза юритилган. Ҳар бир даврнинг ўзига хос эстетик қарашларини ёритишда бугунги кун санъатшунослиги нуқтаи назаридан ёндашишга ҳаракат қилинган.
-
Алишер Навоий
Очилов Э.,Мазкур рисолада фавқулодда истеъдод соҳиби Алишер Навоийнинг ибратли ҳаёти, серқирра фаолияти, унинг давлат арбоби ва маънавият ҳомийси, адолатли амалдор ва саховатли инсон сиймосида амалга оширган хайрли ва эзгу ишлари, бой ва ранг-баранг адабий-илмий мероси, ижодининг асосий йўналишлари, жанрий таркиби ва мавзу доираси, ўлмас ғоя ва қарашлари, асарларинингбадиий баркамоллиги сирлари ва шоирлик маҳоратининг айрим қирралари тўғрисида илмий-оммабоп усулда ҳикоя қилинади
-
XX аср ўзбек адабиёти тарихи
Н. КАРИМОВ, С. МАМАЖОНОВ, Б. НАЗАРОВ,Ўзбек адабиёти минг йиллар давомида асосан Шарқ халқлари адабиёти анъаналари доирасида, араб, форс, ҳинд адабиётлари билан ҳамкорликда, ислом дини фалсафаси, тасаввуф таълимоти таъсирида ривожланди. XIX аср охири — XX аср бошларида у янги бир маънавий оламга, Оврўпо маданияти, адабиёти тажрибаларига юз бура бошлади. Бу ҳодиса шўро ҳокимияти йилларида узоқ вақт «Русияга қўшилишнинг прогрессив аҳамияти» тарзида баҳоланиб келинди.. Тўғри, «фалокатнинг шарофати», деганларидек, ўтган асрнинг иккинчи ярмида халқимиз бошига тушган кулфат, тарихимизнинг «энг кир, қора кунлари» — юртимизнинг рус истилочилари томонидан забт этилиши оқибатида бу ерга Оврўпо тартиб-қоидалари, фан ва маданияти, адабиёти янгиликлари ҳам кириб кела бошлади.
-
Iqlim o`zgarishi va ekologik moslashuv
B.T.Jobborov, SH.A.Xalillayev,В книге описаны о цифровая фотограмметрия и дистанционные зондирование земли.
-
Дифференциал геометрия
А.Я.Нарманов,Бу дарслик университетларнинг математика, механика, тадби- кий математика ва информатика йўналишлари учун мўлжалланган бўлиб, амалдаги янги бакалаврлар дастури асосида ёзилган. Дарслик тўртта кисмдан иборат бўлиб, унда умумий топология элементлари, чизиклар ва сиртлар назарияси, тензор анализ элементлари ёритилган. Дарсликдан магистр, аспирантлар ва олий ўқув юртлари ўқитув- чилари ҳам фойдаланишлари назарда тутилган.
-
Matematik analiz(qatoriar nazariyasi)
R.M.Turgunbayev, K.R.Kadirov, T.Yu.Bakirov,O‘quv qo‘llanma oliy ta’lim muassasalari «5110100-Matematika o‘qitish metodikasi» bakalavriat ta’Iim yo‘nalishining «Matematik analiz» fani dasturiga mos yozilgan bodib, bunda matematik analizning qatorlar nazariyasiga oid nazariy materiallar toTiq berilgan. Nazariy holatlami ochib beruvchi misol va masalalar yechimlari, misol-masalalar, yakka tartibdagi vazifalar hamda takrorlash uchun test savollari keltirilgan.
-
O`zbekiston tavalludi: ilk SSSR davrida millat, imperiya va inqilob
Xolid Adib,Amerikalik taniqli olim Adib Xolidning ushbu kitobi dunyo xaritasida 0 ‘zbekiston degan davlatning paydo bo`lishi haqida. Muallif XX asr boshlarida yurtimizda kechgan murakkab ijtimoiy-siyosiy jarayonlarni chuqur tahlil qiladi, osha davr qiyofasini bor ziddiyatlari bilan tasvirlashga harakat qiladi. Asar yurtimiz tarixiga qiziqqan keng kitobxonlar ommasiga mo‘ljallangan
-
Бошкарув хикмати
Оқил Салимов, Кахрамон Куронбоев, Мансур Бекмуродов, Лазиз Тангриев,Ушбу китоб Камолиддии Беҳзод номидаги Миллий рассомлик ва дизайн институты “Миниатюра ва китоб графикаси” кафедраси билан ҳамкорликда ҳамда миниатюрачи рассомлар Алишер Алицулов, Гулиуаё Абдуллаева, Шалола Азимова, Зилола Исроилова, Чарос Пайзиева, Шоҳрух Бутаев, Суҳроб Рофуров, Гулмира Утецулова, Оловиддин Собир угли, Муҳайё Раҳмонова, Лобар Йулдошеваларнинг ижодий ишларидан фойдаланилди.
-
Эътироф
А.Усмонов.,Ҳар бир авлод эл-юртининг тарихини ва обруйини ўзининг фарзандлик муҳаббати ва эътиқоди, садоқати ва бунёдкорлиги, матонати ва мард лиги билан барпо этади. Бизнинг бугунги энг буюк вазифамиз ва муқаддас бурчимиз Ўзбекистон тарихидан ўзимизга муносиб саҳифа очиш ва уни авлодларимиз учун ибрат бўладиган олижаноб ва савобли ишлар билан тўлдиришдир. Биздан мангу қоладиган Ватан шону шуҳрати, қуд рати ва салоҳиятининг юксалиши учун ўзимизнинг фидойи меҳнатимиз билан муносиб ҳисса қўшишдир.
-
Elektrodinamika
Abdumalikov. A,Mazkur darslik nazariy fizika kursining elektrodinamika qismiga bag'ishlangan bo'lib, maxsus nisbiylik nazariyasi, mikroskopik va makroskopik elektrodinamika bo'limlarini qamrab oladi. Mavzulami tanlash va ularni bayoti qilishda Mirzo Ulug'bek nomidagi O'zbekiston Milliy universiteti nazariy fizika kafedrasida ishlab chiqilgan namunaviy o'quv dasturga amal qilindi. Darslikda asosiy e ’tibor fizikadagi asosiy prinsiplargatayangan holdauzluksiz ravishda maxsus nisbiylik nazariyasi va elektrodinamika qonunlarining va muhim effektlarning fizik mohiyatini ochishga qaratilgan. Ushbu darslik oliy ta’ lim muassasalari fizika, astronomiya va texnika yo'nalishida ta’ lim olayotgan talabalarga mo'jallangan.
-
Бўрон қўпган кун
Норқобилов Н.,Масъсулият ҳисси инсондаги энг гўзал туйғулардан биридир.Агар инсонда ушбу туйғу кучли бўлса у борлиққа ўзгача бир нигоҳ билан назар ташлайди.Тирклик олдида ўзини масъул сезади
-
Мендирман ўшал
Эргашев Б.,Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмаси аъзоси таниқли шоир Ботиржон Эргашевнинг шеърлари - дил тугёнлари шеърият ихлосмандларига яхши таниш. Шоирнинг янги шеърий гулдастаси ҳам Сизга манзур бўлишига ишонамиз.
-
Jarayonlar tadqiqoti
M.To'xtasinov,Darslikda universitetlarning amaliy matematika va informatika yo'nalishi talabalari uchun o'tiladigan o'yinlar nazariyasi va jarayonlar tadqiqoti kursining o'quv dasturidagi barcha mavzular batafsil bayon etilgan. Xususan, chiziqli dasturlash, dinamik dasturlash, ommaviy xizmat koʻrsatish, Markov o'yinlari va optimal boshqaruv nazariyalaridir. Nazariy bilimlarni mustahkamlash uchun sonli misol va masalalar yechib ko'rsatilgan hamda nazorat savollari, mustaqil ish uchun variantli misollar va masalalar berilgan.
-
Марказий Осиё халқлари донишмандлиги
О.Салимов,Ҳар қандай халқ ҳаётнинг аччиқ сабоқлари синовидан ўтиш асносида шаклланади. Марказий Осиё халқлари умумий тарих, тил ва маданатлар муштараклиги, анъаналар бирлигида таркиб топган. Бир макон ва бир замон таъсирида шаклланган халқларнинг тафаккур тарзи ҳам ҳаётга бўлган муносабат умумийлигини юзага келтиради. Бу умийлик эса ўхшаш халқ эпоси, уйғун маънавият ва халк донишмандлигининг ифодаси бўлган мақоллар, ҳикматлар оламини таркиб топтиради.
-
XX аср ўзбек адабиётида рубоий ва қитьа
Н. Афоқова,XX аср бошларида миллий адабиётимиз янги тараққиёт босқичига қадам қўйди. Бу босқичда проза ва драма вужудга келди. Шеъриятнинг ички эволюцияси натижасида вазн ва жанрлар трансформацияси, янгиланиш жараёни кучайди. Ушбу рисолада ўтган аср бошларида рубоий ва қитъа жанри тараққиёти жадид адабиёти намуналари мисолида тадқиқ этилади. Анъана ва яигилик кесишган чорраҳада муайян жанрлар тадрижи қизиқарли илмий талқин қилинган. Рисола адабиёт ихлосмандларига мўлжалланган
-
Mexanika (Mashina detallari)
I.S.Ruziyev,Ushbu darslik barcha oliy o'quv talabalariga mo'ljallangan
-
Diskret matematika va matematik mantiq asoslari
N.X.Kasimov, R.N.Dadajаnov, F.N.Ibragimov,Ushbu o‘quv qo'llanma “Matematika”, “Informatika va axborot texnologiyalari”, “Axborot tizimlarining matematik va dasturiy ta’minoti”, “Axborot xavfsizligi” va “Amaliy matematika va informatika” bakalavriyat ta’lim yo‘nalishi bo‘yicha tahsil olayotgan talabalar uchun mo‘ljallangan bo‘lib, “Diskret matematika va matematik mantiq ” fanining asosiy elementlariga doir mavzularni o‘z ichiga oladi. Qo'llanmadan nazariy bilimlami mustahkamlash uchun amaliy mashg‘ulotlar va mustaqil ta’lim uchun nazorat va test savollari hamda misollar joy olgan.
-
Оролбўйи илк сак қабилалари тарихи
Юсупов А. Ш.,Монографияда Оролбўйи илк сак қабилаларининг тарихига оид маълумотлар қадимги ёзма ва археологик тадқиқотларнинг натижалари асосида уларнинг хўжалик ҳаётида чорвачилик, деҳқончилик, хонаки ҳунармандчилик, кончилик машғулотлари, сакларнинг ижтимоий тузуми, ташқи алоқалари ва маданий муносабатлари ёритилган