-
Qurilish materiallarini ishlab chiqarish va ishlab chiqarishni tashkil etishning nazariy asoslari
Mahmudova N.A,Arxitektura, -
-
Umumiy biologiya,
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Qurilish materiallarini ishlab chiqarish va ishlab chiqarishni tashkil etishning nazariy asoslari
Mahmudova N.A,O‘quv qo'llanmada korxonalami boshqarish, rejalashtirish tizimi, ularni tashkil etish, texnik iqtisodiy tahlilning asoslari ishlab chiqarish va loyiha faoliyatini iqtisodiy boshqarish usullari, ishlab chiqarish jarayonlarini tashkil etishning asosiy prinsiplari, normativ xujjatlarni ishlab chiqish va ulardan foydalanishning asosiy mahsulot tan narxini aniqlash kabi masalalar ko'riladi.
-
Захириддин Муҳаммад Бобур энциклопедияси
Қаюмов А., Аъзамов А.,Жахон тарихидаги буюк сиймолардан бири, ўзбек халқининг машхур фарзанди Захириддин Муҳаммад Бобур (1483-1530 йй.) ўзининг нисбатан қисқа, аммо кўп қиррали, сермазмун, мураккаб ҳаёти ва фаолияти давомида беқиёс тарихий ва ижодий мерос қолдирган. Бу меросни илмий нуқтаи назардан тахлил этиш, тизимга солиш, изоҳлар билан таъминлаш ва тарғиб этиш мақсадида "Бобур энциклопедияси" нашрга тайёрланди.
-
Зомин миллий боғи ва геоэкологик муаммолар ечимининг географик асослари
Алибеков Л А,Ўқув қўлланмада ўзбек тилида биринчи марта Зомин миллий боғининг такрорланмас ноёб табиий шароити, баландлик (вертикал) ландшафтлари, геоэкологик муаммоалари ва уларнинг ечими ҳақида сўз юритилади.
-
-
-
-
Самарқанд ҳаёли
Ҳ. Даврон,Тошкент якинидаги жойларнинг бири шахарни конга ботиргангенерал номи билан Черняевка деб аталади. Асар ҳаммага манзур бўлади деган умиддамиз
-
-
Аёллар мамлакати ва салтанати
О.Мухтор,Таникли адиб Узбекистонда хизмат курсатган саъат арбоби Омон Мухторнинг бу китобига униг янги " Ффу", " Аёллар мамлакати ва салтанати" " романлари ва хикоялари киритилди
-
Вафодор ва бевафо аёллар қиссаси
И.Канбу,Буюк зотларга илм-фан ва суз гулшанининг богбонларига маълум булгайки кунлардан бир кун завку шавк ва кайфу сафо хурсандчилик ва хузур- халоват пайтида ердаги гул чечаклар яшил либосга буркуанганда сохилларанвои беланади..
-
-
Дунёдаги энг гўзал аёл
Ҳабиб Темиров,Соқоли кўксига тушадиган бир мусаввир йигит ногаҳон ғарбда русум бўлган услуб яланғоч аёллар сувратини чизиш масаласида гапириб кетди. У рассом ялан- ғоч аёл сувратини чизаётганда бадан ҳақида эмас, балки Парвардигор инсон зотига туҳфа этган илоҳий гўзал- лик тўғрисида ўйлашини, бинобарин, бу сувратни томоша қилувчи киши ҳам қаршисидаги тана хусусида эмас, мислсиз, беназир чирой борасида фикр юритмоғи, яъни қалбида ҳирсу ҳавасдан тамоман бегона, нақадар юксак ҳайрат, завқу шавқ ҳис этмоғи лозимлигини уқти- ришга зўр бериб уринди.
-
Аёл яратган дунё
Каримова М,Ушбу китобда ватанимиз фидойи аёллари, эл-юрт равнақи учун сидқидилдан меҳнат қилаётган хотин-қизлар ҳақида маълумот берилган.
-
-
Аёл гўзаллиги сирлари
Турмуҳамедова О,Ҳамиша мафтункор бўлиб қолишни аёлларнинг барчаси бирдек исташади. Аммо ҳаёт ташвишлари баъзан уларни ана шу истакдан чалғитиб қўйиши ҳам бор ҳақиқат. Хўш, бу жараён аслида қандай кечади? Бунга аёлларнинг ўзлари сабабчими ёки бошқа ташқи омиллар борми? Энг муҳими, уни четлаб ўтиш йўллари мавжудми? Қўлингиздаги китобчада тажрибали врач-психотерапевт айнан мана шу саволларга жавоб излайди. Шу маънода бу китоб гўзал аёлларимизнинг зарур қўлланмасига айланса ажаб эмас
-
-
Дардингни олай аёл
Мавлонова Сайёра,Ушбу китобга олам ва одам, ҳаёт ва табиат мавзудаги шеърлар жамланди. Муаллиф ўз ҳаётий тажрибаларига таяниб аёл қалбининг нозик тебранишларини турфа кузатишларини ифода этган.
-
Эркак киши камолотида аёлнинг ўрни.
Зулфиқор Аҳмад Нақшбандий,Ушбу рисола замонамизнинг машҳур уламолари- дан бири, нақшбандия тариқати шайхи Мавлоно Зул- фиқор Аҳмад Нақшбандийнинг қаламига мансуб бў- либ, унда аллома аёл кишининг ҳақ-ҳуқуқлари, Аллоҳга бандалик ва қурбат ҳосил қилиш ҳамда буюк шахслар камол топишида аёлларнинг катта меҳнати ётгани ҳақида сўз юритади.
-
Анъанавий хонандалик
Xudayberganov Samandar,Халқ мусиқа санъати бой ва серқирра дейилди. Албатта, халқаро урф-одатларга асосланган мусиқий маданият уз-узидаи турмуш тарзига айланган ва муттасил давом этиб келган Маънавият даражаси ва унинг равнақи ижодиёт махсули билан улчанади. Қаерда ижодиёт керакли меъёрда мавжуд экан. бу жараён миллий анъаналарга асосланар экан, у ерда хаётимизга хос ва замонага мос ривож бор.
-