-
-
-
Автомобиль йўллари қурилишини ташкил қилиш ва унинг технологияси асослари
Ш.А.Ахмедов, А.Д.Қаюмов, Б.Д.Салимова, Р.М.Худайқулов,Umumiy mashinasozlik. Mashinasozlik, -
-
-
Qurilishni tashkil etish va rejalashtirish
M.M. MIRAXMEDOV, X.I. YUSUPOV, I.M. MAXMATALIYEV,Qurilishning nazariy asoslari, -
Шаҳарларни режалаштириш, қуриш ва реконструкциялаш
Қосимова С.Т, Шоджалилова Ш, Куранова О.А,Qurilishning nazariy asoslari, -
Arxitekturaviy kompozitsiya va loyihalash asoslari
A. O'rolov, A.Rahimov, B.Saidova.,Arxitektura, -
Qurilishning nazariy asoslari,
-
Qurilishning ayrim turlari,
-
Qurilishning nazariy asoslari,
-
-
Qurilishning nazariy asoslari,
-
Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi,
-
-
Nazariy mexanika 1-qism (Misol va masalalar)
M.Mirsaidov, B.Donayev, SH.Xudoynazarov, O.Almardonov,Mexanika, -
-
-
Сўз маъно тароққиётида зиддият. Ўзбек тили энантиосемик сўзларининг изоҳли луғати
Н.Маҳмудов, Ё.Одилов,Tilshunoslik, -
-
Ўзбек классик адабиёти асарлари учун қисқача луғат
В.Раҳмонов,Ўзбек классик адабиёти материаллари ўрта мактабларнинг IV-VIII синфларида ўрганилади. «Ўзбек классик адабиёти асарлари учун қисқача луғат» ўрта мактаб программасида синфда ва синфдан ташқари ўрганишга мўлжалланган асарлардаги истеъмолдан чиққан ёки ниҳоятда кам истеъмол қилинадиган, умумтуркий, араб ва форс-тожик сўзларини қамраб олади.
-
Мумтоз адабий асарлар ўқув луғати
Ж. Лапасов,Ушбу луғат мактаб ўқувчиларида мумтоз матнларни лисоний таҳлил этиш кўникмаларини ҳосил қилишга бағишланган.
-
Автомобиль йўллари қурилишини ташкил қилиш ва унинг технологияси асослари
Ш.А.Ахмедов, А.Д.Қаюмов, Б.Д.Салимова, Р.М.Худайқулов,"Автомобиль йўллари қурилишини ташкил қилиш ва унинг технорлогияси асослари" дарслиги 5340800 Автомобиль йўллари ва аэродромлар таълим йўналишлари бўйича таълим олаётган бакалаврларга мўлжалланган бўлиб, унда автомобиль йўллари қурилишини ташкил қилиш ва унинг технологияси асослари бўйича йўл пойини барпо этиш, йўл тўшамаларини қуриш, текислаш ва зичлаш ишларини турли табиий шароитларда бажаришнинг технологик усуллари ҳақида кенг маълумотлар келтирилган.
-
Avtomobil yo'llari muhandisligi
F.X. Ikramova,Ushbu darslikda Oʻzbekiston Respublikasidagi yoʻllarning tasniflanishi, yoʻl rejasi va uning elementlari, yoʻlning egri chiziqli qismlarini loyihalashga oid koʻrsatmalar berilgan. Yoʻllardagi transport oqimining harakatlanish tartiblari, koʻrinishlikni taʼminlash, loyihalashda hisobga olinadigan asosiy tabiiy omillar, yoʻldan suvni chetlatish inshootlarning tizimi bayon etilgan. Avtomobil yoʻllarining koʻndalang va boʻylama kesimi, yoʻl poyi va yoʻl toʻshamalarini amaldagi me’yoriy hujjatlarga asoslanib loyihalash tushuntirilgan. Yoʻllarning kesishuvi, taʼmirlash va rekonstruktsiya qilish va murakkab iqlim sharoitlarida yoʻllarni loyihalashga qoʻyiladigan talablar bayon etilgan.Ushbu darslik 5341500 – “Shahar yoʻllari va koʻchalari” bakalavr ta’lim yoʻnalishi talabalari uchun moʻljallangan
-
Avtomobil yo'llarini loyihalash
F.X. Ikramova,O'quv qo'llanmada avtomobil yo'llarining tasniflanishi, yo'l rejasi, ularning elementlari, yo'lning egri chiziqli qismlarini loyihalashga oid ko'rsatmalar va misollar berilgan. Avtomobil yo'llarining ko'ndalang va bo'ylama profilini loyihalash Bo'ylama profilni loyihalashda nazorat va boshqaruv nuqtalarini belgilash, loyiha chizig'ini o'tkazish, yer ishlari hajmini hisollashga, yo'l poyining mustahkamligi va ustivorligiga bo'lgan talablar bayon etilgan. Ushbu o'quv go'llanma 5340600-Yo'I muhandisligi (Avtomobil yo'llarini loyihalash) bakalavr ta'lim yo'nalishi talabalari uchun mo'ljallangan.
-
Qurilishni tashkil etish va rejalashtirish
M.M. MIRAXMEDOV, X.I. YUSUPOV, I.M. MAXMATALIYEV,Qurilishni tashkil etish va rejalashtirish fani yuqori malakali quruvchi-muhandis bakalavrlarni tayyorlashning yakuniy ixtisoslashtirish bosqichiga kiradi.
-
Шаҳарларни режалаштириш, қуриш ва реконструкциялаш
Қосимова С.Т, Шоджалилова Ш, Куранова О.А,Мазкур қўлланмада шаҳарларни режалаштириш, қуриш ва реконструкциялаш классификацияси, уларнинг шаҳар ҳўжалигини ободонлаштиришдаги ўрни, конструктив ечимлари, улардан самарали фойдаланиш масалалари очиб берилган.
-
Arxitekturaviy kompozitsiya va loyihalash asoslari
A. O'rolov, A.Rahimov, B.Saidova.,Qo’llanma ‘’Arxitektura va ‘’ Dizayn’’ yo’nalishlarida ta’lim olayotgan bakalavriat talabalari va magistrlarga mo’ljallangan. Shuningdek, undan yuqoridagi fanlardan dars berayotgan o’qituvchilar hamda ‘’Kasbiy pedagogik ta’lim’’ yo’nalishining talabalari ham foydalanishlari mumkin.
-
Temirbeton va tosh konstruksiyalari II - qism.
SAYDAZIMOV MUSURMAN RAVSHANOVICH,Mazkur o‘quv qo‘llanma yeti bobdan iborat bo‘lib, unda temirbeton va tosh konstruktsiyalari fanidan nazariy va amaliy mashg‘ulotlarni bajarish uchun chegaraviy holatlarning birinchi va ikkinchi guruhlari bo‘yicha temirbeton va tosh konstruktsiyalari elementlarini hisoblash keltirilgan.
-
Shahar hududini kompleks obodonlashtirish
Xotamov A.T, Usmonov Q.T,O'quv qo'llanmada shahar hududini kompleks obodonlashtirish elementlarini loyihalashtirishning asosiy tamoyillari keltirilgan. Shahar hududini injenerlik jihatdan tayyorlash, shaharsozlikda qo'llanilayotgan yangi konstruksiya va materiallar, hududni vertikal rejalashtirish, yer osti muhandislik tizimlarini loyihalash prinsiplari, shahar ko'cha-yo'llarini va turar-joy maskanlarini obodonlashtirish, sport inshootlarini loyihalash bo'yicha ma'lumotlar beriladi.
-
Temirbeton va tosh konstruksiyalari I-qism
Saydazimov M.R,Mazkur o‘quv qo‘llanma o‘n uch bobdan iborat bo‘lib, unda temirbeton va tosh konstruksiyalari fanidan nazariy va amaliy mashg‘ulotlarni bajarish uchun chegaraviy holatlarning birinchi va ikkinchi guruhlari bo‘yicha temirbeton va tosh konstruksiyalari elementlarini hisoblash keltirilgan.
-
Темирбетон ва тош конструкциялари
ХОДЖАЕВА З.Ш,“Темирбетон ва тош конструкциялари” фанидан тайёрланган ушбу ўқув қўлланма, қурилиш таълим йўналиши бўйича таҳсил олаётган барча талаба бакалаврлар ва магистрлар учун мўлжалланган. Муаллиф Ходжаева З.Ш. томонидан тайёрланган ушбу “Темирбетон ва тош конструкцияси” фанини ўзлаштириш учун керакли бўлган материаллар тўплами келтирилган. “Темирбетон ва тош конструкциялари” фанидан тайёрланган ўқув қўлланма темирбетон ва тош конструкциялари ўқув режа ва фан дастури асосида тайёрланган.
-
Сув таъминоти ва оқова сувларини оқизиш тизимлари
Тулбаев Б.Б,Шаҳар сув таъминоти ва оқова сувларини оқизиш тизимларининг ишини тўғри ташкил этиш орқали шаҳар ва саноат корхоналарини бир маромда ва тўхтовсиз сув таъминотига эришиш ҳамда оқова сувларини тозалаш иншоотларига етказиб бериш мумкин.
-
Ўзбекистон-умумий уйимиз
М.Нурматова,Мазкур китоб Ўзбекистон Фан ва техника Давлат қўмитасининг Жамиятни эркинлаштириш демакратик ҳуқуқий давлат барпо этиш жараёнида миллий истиқлол ғоясининг асосий тушунча ва тамоилларида тадқиқ этиш.
-
Mutaxassislikka kirish
Usmonov Т., Mirzayev B. S., Hasanov I. S.,O'quv qo'llanmada «Mutaxassislikka kirish» fanining maqsadi, vazifasi. uning kelajakdagi o‘rni, gidromelioratsiya va uning mexanizatsiyasida qo'llanilayotgan melioratsiya va qurilish mashinalarining qisqacha tarixi, oliy o'quv yurtining tarixi (TIMI misolida), alohida bo'limlarda davlatimizda oliy ta'lim tizimi. undagi o‘qitish tizimilari, kutubxona ishlari haqida ma’lumotlar. melioratsiya tarixi va boshqa ma'lu- motlar keltirilgan.
-
Nazariy mexanika 1-qism (Misol va masalalar)
M.Mirsaidov, B.Donayev, SH.Xudoynazarov, O.Almardonov,Ushbu o'quv qo'llanma oliy o'quv yurtlarining mashinasozlik, sanoat, qurilish, suv xo'jaligi va texnikaning boshqa yo'nalishlari bo'yicha bilim oluvchi bakalavriat talabalari uchun mo'ljallangan bo'lib, undan magistrlar, ilmiy tadqiqotchi va izlanuvchilar ham keng foydalanishlari mumkin.
-
Немисча-ўзбекча-русча сўзлашгич
Ш.А. Жамолова, В.А. Штапова, С.А. Солиҳова,Ушбу сўзлашгич тематик принцип асосида тузилган. Унда кундалик ҳаётда ишлатиладиган сўз ва иборалар, жумлалар савол-жавоб шаклида-диалог тарзида келтирилган. Суҳбатлардан сўнг уларни давом эттириш учун мўлжалланган сўз ва иборалар луғати берилган. Бу суҳбатлардан кўзда тутилган мақсад талабалар оғзаки нутқини ривожлантиришга кўмаклашади. Сўзлашгич ёрдамида ўқувчилар энг зарур мавзуларда сўзлаша олишлари, бирор нарса ҳақида сўраб билишлари ёки суҳбатдошининг сўроғига жавоб қайтара олишлари мумкин
-
Туркча сўзлашамиз
Бобохон Муҳаммад Шариф,Фойдаланишни осонлаштириш мақсадида туркча сўз ва ибораларнинг транскрипцияси берилди. Бу эса турк алифбосини билмаган кишиларининг ҳам сўзлашгичдан фойдалана олишларига имконият яратади.
-
Сўз маъно тароққиётида зиддият. Ўзбек тили энантиосемик сўзларининг изоҳли луғати
Н.Маҳмудов, Ё.Одилов,Маънонинг шаклий-моддий ифодаланиши, лисоний бирликдаги турфа зиддият ва шаклдаги маънонинг ўзгариши, тараққиёти бениҳоя мураккаб жараён бўлиб, тил- дай сирли оламнинг табиий такомилини таъминлайдиган бу зарурий жараёнларнинг қонуниятларини инкишоф этиш тил илмидаги азалий ва абадий вазифалардандир. Китобда сўз маъно тараққиётида ҳаракатлантирувчи куч сифатида намоён бўладиган зиддият ва бу зиддиятнинг ёрқин кўриниши бўлмиш знантиосемия ҳодисаси тадқиқ этилган. Китобнинг иккинчи қисмидаги луғатда ўзбек тилидаги 300 дан ортиқ сўз ва ибораларнинг знантиосемик маънолари аниқ мисоллар асосида тавсифланган. Бу лугат замонавий пексикографиядаги илк ишлардандир. Китобдан филология йўналишидаги тадқиқотчилар, бакалавриат ва магистратура талабалари, она тили ва адабиёт ўқитувчилари, умуман, сўз оламининг синоатлари билан астойдил қизиқувчи, тил тараққиёти қонуниятларига бефарқ бўлмаган барча кишилар фойдаланишлари мумкин.
-
Ўзбекча-французча сўзлашгич
Ж.Ёқубов, З.Давронова,Ушбу «Ўзбекча-французча сўзлашув» китоби ўpтa мактабнинг юқори синф ўқувчилари учун мўлжалланган бўлиб, ундан француз тили ўқитувчилари, француз тилини мустақил ўрганувчилар, сайёхлар, шу тилга қизиқувчи кенг китобхонлар оммаси фойдаланиши мумкин.