-
-
Adabiyot,
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Трактор, автомобиль ва қишлоқ хўжалик машиналарини тузатувчи слесарларнинг ишлаб чиқариш таълимини ташкил қилиш ва унинг методикаси
В.П.Митронин, Н.В.Киселёв,Mashinasozlikning umumiy texnologiyasi. Metallarni ishlash, -
-
-
Шахсий уй-жой қурувчилар, усталар ва ҳаваскор боғбонлар учун 1001 маслаҳат
Бозорбоев Назарбой,Qurilishning nazariy asoslari, -
-
Педагогическая практика студентов по географии в средней школе
Р, П, Мышинская, В, А, Щенев,Georafik fanlar, -
-
-
Урушнинг аёлдан йироқ қиёфаси
Светлана Алексиевич,Беларусь ёзувчиси, Нобель мукофоти совриндори Светлана Алексиевич қаламита мансуб ушбу китоб ҳужжатли-очерк жанрида ёзилган булиб, унда Иккинчи жадон урушида қатнашган аёлларнинг эркаклар билан ёнма-ён туриб кўрсатган жасоратлари, урушнинг даҳшатли оқибатлари ҳикоя килинади.
-
Танланган асарлар. Жилд 7. Шеърлар, достон, мақолалар, суҳбатлар, қайдлар.
Абдулла Орипов,Ўзбекистон қаҳрамони,Халқ шоири Абдулла Орипов "Танланган асарлар"ининг ушбу 7-жилдига кирган халқона,қиссагўйлик услубида ёзилган"Истиқлол манзалари"достонида Мустақиллик арафасида ва унинг дастлабки йилларида юз берган воқеалар,шоир ўзи гувоҳ бўлган унитилмас,тарихий жараёнлар тасвирланган.
-
Музейдаги сирли қотиллик
Коробициннин А,Бу саргузашт қиссада "Мум ҳайкаллар" музейида содир бўлган сирли қотилликнинг ҳақиқий сабабалир, журналист Генри Мак Алистер қандай фош этилганлиги тасвирланади. Ушбу китоб илк бор ўзбек тилида 1980 йилда чоп этилган.
-
Ишқибозлар дунёси
Альперович Ю. И.,Бу китоб мактабларда уй жой бошқармаларида мактаб клубларида ранг баранг қизиқарли қилишда ёрдам беради.
-
Ойдин водий. Роман
Жек Лондон,Америкалик машҳур ёзувчи Жек Лондон (1876–1916) оз фурсатли ёзувчилик фаолияти давомида қирққа яқин ажойиб асарлар яратишга мушарраф бўлган.Бошланғич мактабни тугатган 14 ёшли Жек консерва фабрикасига ишчи бўлиб ёлланган. 1893 йилда илк бор у Япония соҳилларига денгиз сафарига оддий матрос бўлиб борган. 1894 йилда ишсизларнинг Вашингтонга кўчишида қатнашган, дайдиларча ҳаёт тарзи учун қамоққа олинган, сиёсий ҳаракатларга қўшилган. Кейинрок Калифорния университетига ўқишга киради ва кўп ўтмай ўқишни ташлаб кетишга мажбур бўлади.
-
Осий банда. Хотиралар. Қарноқ
Одил Ёқубов,XX асрнинг улкан адибларидан бири Одил Ёқубовнинг унинг вафотидан сўнг дунё юзини кўраётган бу китобига адибнинг охирги йилларда қаттиқ тер тўкиб ёзган «Осий банда», «Хотиралар», «Қарноқ» сингари бадиий асарлари жамланди. Улар алоҳида асар- лар бўлса ҳам, худди бир-бирининг мантиқий давомидай ҳаяжон билан ўқилади. Уларда адиб турғунлик деб аталган йилларнинг мураккаб, зиддиятли ўта драматик воқеаларини қаламга олади. Ўзи ҳаётда кўрган, билган, бошидан кечирган воқеаларни ҳаққоний бадиий тарихга, реал шахсларни эса ўзида давр муҳрини ташиган, даврнинг юлдузи ва сайёраси бўлган жозибадор, бадиий гўзал, юксак даражада ибратли бадиий қаҳрамонларга айлантиради. У яратган Ота, Онаизор бадиий тафаккурнинг ноёб мулки, улар бошдан кечирган кўргиликлар ҳақида кўз ёши тўкмасдан ўқиш мумкин эмас. Одил Ёқубов бу асарларни халқ учун ёзган. У ҳамон халқнинг хизматида камарбаста.
-
Эрта қайтган турналар
Чингиз Айтматов,Эътиборингизга ҳавола этилаётган навбатдаги китобга биз адибнинг «Биринчи муаллим», «Эрта қайтган турналар», «Юзма-юз» қиссалари ҳамда «Байдамтол соҳилларида», «Оқ ёмғир» ҳикояларини жамладик.
-
Гулетим
Н.Қодиров,Кўлингиздаги ушбу китоб оддий киссалардан эмас. Улуг адибларимиз Ойбек, Рафур Руломларнинг “Болалик” ёки “Шумбола” каби асарлари билан бир катордан жой олса арзийдиган киссалардан. Унда Даврон исмли йигитнинг болалик ва усмирлик йилларида бошлан кечирганлари хикоя килинади.
-
G'azallar
Alisher Navoiy,“So‘z chamani” turkum kitoblarining ilk risolasi Hazrat Alisher Navoiy g‘azal]aridan tuzildi. Ko‘hna turkiy-o‘zbek yozuvining “alif”idan boshlab “yo”siga qadar, barcha harflariga oid she’rlardan saralab olishga harakat qilindi. Bu go'zal va benazir guldasta muhtaram she'r ixlosmandlariga sevimli bo‘ladi deb ishonamiz.
-
Haykaltaroshlik
Ismoilov F.,Haykaltaroshlik 0‘rta maxsus, kasb hunar ta’limi muassasalarida o'qitiladigan fan bo*lib, uning maqsadi malakali ta’mirlovchi- rassom mutaxassis kadrlar tayyorlash haykaltaroshlik haqida umumiy ma’lu-motlarni o'rganishga qaratilgan. Mazkur fanni o'qitishdan maqsad, o'quv-chilarga haykaltaroshlikning kelib chiqishi, rivojlanishi va shakllanishi, turlari, janrlari, unda ishlatiladigan xomashyolar va mchnat qurollari, ulardan to‘g‘ri foydalanish haqida umumiy ma’Iumotlarga ega bo’lishlari, ularning bilim doirasini kengaytirish va egallagan bilimlarini amaliyotda qo’llashga o’rgatishdan iborat.
-
Ingliz tilini detektiv hikoyalar yordamida o`rganish
A.M.Kurganov,Chet tillarni o`rganish va o`qitishning kompleks tizimini shakillantirish maksadida Yurtboshimiz tomonidan 2012-yil 10-deka,rda qabul qilingan Chet tillarni organish tizimini yanada takomillashtirish chora tadbirlar to`g`risidagi PQ-1875-sonli qarori e`lon qilindi/
-
Ҳамид Олимжон. Ажойиб кишилар ҳаёти
Каримов Н.,Бу йил совет адабивтининг улуғ, намоёндаларидан бири— машхур узбек шоири Хамид Олимжон тугилгаиига 70 йил тўлади
-
Трактор, автомобиль ва қишлоқ хўжалик машиналарини тузатувчи слесарларнинг ишлаб чиқариш таълимини ташкил қилиш ва унинг методикаси
В.П.Митронин, Н.В.Киселёв,Китобда амалий ишлар, лаборатория машғулотлари ва ишлаб чиқариш практикасини ўтказишга доир методик тавсиялар берилган. Қишлоқ ҳунар-техника билим бртларининг ўқитувчилари ва ишлаб чиқариш таълими устозларига мўлжалланган. Қўлланмада янги техникани, чунончи, МТЗ-80 (82), Т-150К тракторлари, янги маркалардаги дон комбайнлари, махсус комбайнлар ва бошқа машиналарни қўллаган ҳолда машғулотлар ҳамда амалий ишларни ўтказишга доир материал кўзда тутилган.
-
Боғлар барпо қилиш
Маматова К.,Самарадор боғлар барпо килиш, уни йил бўйи парваришлаб бориш ва мўл хосил етиштирилишини таъминлаш сохасида илғop тажрибаларни кўллаш усуллари мазкур рисолада ўз ифодасини топган бўлиб, китоб миришкор богбонлар, кишлок хужалиги коллеж талабалари ва кизикувчан барча китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Ibrat xazinasi-Eng sara turk xikoyalari
Axmedov R.,Kitobxonlar e’tiboriga havola qilinayotgan ushbu kitobda turk yozuvchilarining 1919-1922 yillardagi milliy-ozodlik harakatlari davrida yozilgan hikoyalari jamlangan. Hikoyalarda shu davming realizm tomonida siljish yaqqol namoyon etilgan. Ilg'or turk yozuvchilari tengsizlik va o'zboshimchalikning abadiy emasligiga ishonadilar. Ulaming asarlari so‘nmas optimizm mash’ali bilan yozilgan. Vatanga chin muhabbat, vatanning ravnaqi yo'lida xizmat qilish, o‘z xalqining, turmushini yengillantirish uchun chin qalbdan intilish tuyg'usi ulaming hanunasida ham mavjuddir. Turk askarining mardligini, umuman, urush davrida turk xalqi, turk ayollari ko'rsatgan qahramonliklari, mamlakat ichidagi qashshoqlikni, bolalaming og‘ir ahvolini haqqoniy va hayotiy tasvirlagan Sadri Ertam, Subhi Kilimji, Umron Nazif Ichiter va boshqa yozuvchilaming hikoyalari buning misoli boMadi.
-
Шахсий уй-жой қурувчилар, усталар ва ҳаваскор боғбонлар учун 1001 маслаҳат
Бозорбоев Назарбой,Ана шу жуда катта социал программный амалга ошириш масадида мазкур 6еш имлликда ва айницса кейинги беш йилликларда кооператив ва якка тартибда уй-жой цуриш бутун чоралар бнлан paғбатлантирилади.
-
Fizika ta'limi davriyligini loyihalash texnologiyasi
S. Qahhorov,Mazkur o'quv qo'llanma umumiy o'rta ta'lim tizimida fizika fanini o'qitishning hozirgi davr talabiga javob beruvchi davriylik texnologiyasi asosida tashkil qilishning yangi metodlari bayon qilingan.
-
Педагогическая практика студентов по географии в средней школе
Р, П, Мышинская, В, А, Щенев,Впособи для студентов географических специальностей пединиститутов отрожена методика преподавания географии в средней школе -раскрыты современые требования к уроку географии его целям содеожанию организациипознавательной деятельности возможности школьной географии в воспитании школьников,
-
Тил офатлари (тилнинг йигирма офати)
Абу Ҳомид Ғаззолий,«Тил офатлари китоби» Абу Хомид Газзолийнинг машхур «Ихйоу улумид-дин» асарининг «Мухликот» (халокатга олиб борувчи офатлар) кмсмидан танланди. Ушбу китобда муомала одоби, юксак ахлокий интизом масалалари оят, хадис асосида ва сахобаларнинг сузлари, ибратомуз ривоятлар, таъсирчан хлкоятлар оркали батафсил ёритилган.
-
Mumtoz tarixiy poetika
Бобожонов Б, Бакиев М,Mumtoz tarixiy poetika ilmi-mumtoz nazariy manbalar; jahon adabiyotshunosligidagi yondashuvlar hamda mumtoz matn tahliliga oid qarashlarni o'zida ifoda etadi.