-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Хужжатли электралока тизимлари ва тармоклари
Р.Х. Джураев, Ш.Ю. Джаббаров, Б.М. Умирзоков,Ilmiy axborot faoliyati. Informatika,
-
РУБОИЙЛАР
УМАР ХАЙЁМ,Қўлингиздага ушбу китобчада жаҳонга машҳур бўлган форс-тожик классик шоири, математик олими, астрономи ва файласуфи Умар Хайёмнинг (1048—1123) танлаб олинган энг яхши рубоийлари берилган. Иккинчи тўлдирилган нашри.
-
Таниб олиш учун кўрсатиш ва гувоҳлантириш
Ш.Мухаматов,Мазкур қўлланмада прокуратура, ички ишлар ва ДХХ органлари терговчи ҳамда суруштирувчилари амалиётда қўллашлари учун мўлжалланган
-
Қутадғу билиг
Юсуф Хос Ҳожиб,Асарни ўзбек тилига бадиий таржима қилиш борасида ҳам тажрибалар олиб борилмоқда. Ана шундай тажрибалардан бўлмиш шоир Саъдулла Аҳмаднинг таржимасидан айрим парчаларни ушбу китобга илова қилиб беряпмиз.
-
O`simlikshunoslik
O.Yaqubjonov,O`quv qo`llanma asosan, qishloq xo`jaligi ekinlarining urug`shunosligi haqida tushuncha, jumladan urug`larni ekish sifatlarini aniqlash, g`alla, dukkakli don-ekinlari, moyli ekinlar va ularning morfologiyasi, ularni tur xillarini hamda hududlashgan navlarini tavsifi, umumiy xususiyatlari, urug`larni ekish me`yorlarini hisoblash va ekinlarga baho berish usullari bo`yicha ma`lumotlar mavjud.
-
Ўзбек фольклори очерклари 2 том
Саримсоқов. Б. И.,"Ўзбек фольклори очерклари"нинг иккинчи томида оғзаки проза ва халқ театрининг жанрлари, уларнинг тарихий тараққиёти каби масалалар илк бор системали таҳлил этилган. Асар фольклоршунослар, адабиётшунослар, этнографлар, аспирантлар, олий ўқув юртлари филология факультетининг талабалари, халқ оғзаки ижоди билан қизиқувчи кенг китобхонларга мўлжалланган.
-
Ўзбек фольклори очерклари 1 том
Т.Мирзаев,"Ўзбек фольклори очерклари"нинг биринчи томи фольклорнинг воқеликка эстетик муносабати, ижтимоий-маиший ҳаётда тутган ўрни, унинг тарихий тараққиёти ва жанрлар состави масалаларини ёритишга бағишланган.
-
O‘n sakkizga kirmagan kim bor
Shukur Xolmirzayev,Mazkur kitobga O‘zbekiston xalq yozuvchisi, iqtidorli adib Shukur Xolmirzayevning eng sara qissa va hikoyalari kiritildi. Ularda sevgi-muhabbatning o‘zgacha talqini, oshiqlik va ojizlik, matonat va razolat, inson ma’naviyati bilan bog‘liq bo‘lgan ijtimoiy va axloqiy masalalar bayon etiladi.
-
Uyg`oq yurak
I. Xonxo`jayev,Maskur kitobda "O`zbek o`g`li", "Sahar turib", "Onajon" sara she`rlari jamlangan. Qo`lingizdagi kitob ham minglab ijodkor yoshlarning ichidan saralab olingan, mashaqqatli va serzavq mehnatning hosilasi, umidli yosh ijodkorning dastlabki qadamidir.
-
Қўйнимдаги қотил
Худойберганов Баҳодир,“Қўйнимдаги қотил” романида баъзи ёшларнинг жиноят оламига кириб қолиши моҳирона ва бадиий тарзда акс эттирилган. Инсон ҳеч қачон ақл-заковатини мол- дунё, мансаб, обрў учунгина сарфламаслиги керак. Дунёда маънавиятдан қудратлироқ, юксакроқ куч йўқ. Бунга эришмоқ учун эса инсон баркамол тарбияланган бўлиши лозим.
-
Сени хаёллардан изладим
Тўра Бўриев,Бугун насрда қалам тебратаётганлар номининг борлиги ҳамда,унинг ижодига қизиқиш ва ижодкор ҳикояларидаги инсоний кечинмалар китобхон халқига унинг ҳаётига нафис туйғуларнинг ҳам ўзига хос ўрни борлигини эслата олиши билан кўнгиллар тубидан жой олади.Ижодкорнинг мазкур тўпламдан жой олган ҳикояларини ўқир экансиз,инсоннинг ботиний оламига ошно бўла оладиган сирли кечинмалар сизни-да бефарқ қолдирмайди.
-
Safarnoma
Nosir Xisrav,Atoqli fors-tojik shoiri Nosir Xisravdan (1004-1088) avlodlarga meros bo'lib qolgan ko'plab qimmatli nazmiy va nasriy asarlar orasida "Safarnoma" asari alohida ajralib turadi. Shoir ushbu nasriy kitobida o'zining g'arbiy o'lkalarga qilgan va yetti yil (1045-1052) davom etgan ajoyib va g'aroyib sayohati xotiralarini tasvirlagan. Nosir Xisrav o'zi sayohat qilib o'tgan Eron, Armaniston, Ozarbayjon, Suriya, Misr, Arabiston, Iroq diyorlaridagi Tabriz, Qohira, Quddus, Makka, Lah- so, Yaman, Basra, Isfahon va boshqa bir qator shahar va viloyatlarning o'sha davrdagi manzaralarini jonli va qiziqarli tarzda kitobxon ko'z o'ngida gavdalantiradi. O'zi muloqot qilgan oddiy va mashhur odamlar, turli xalqlar va qabilalarning urf-odatlari va turmushi haqida ma'lumot beradi. Qariyb ming yil ilgari ulug' ajdodimiz tomonidan yaratilgan ushbu nodir asar o'zbek tilida ilk bor kitob holida nashr etildi
-
Физика
Абдурахманов Қ.П.,Дарслик техника йўналишида таҳсил олаётган талабалар, магистрлар ва аспирантларнинг физика фанини чуқурроқ ўзлаштиришлари, мустақил шуғулланишлари учун мўлжалланган бўлиб, қуйидаги бўлимлардан иборат: механика, электростатика, электромагнетизм, гармоник тебранишлар, тўлқинлар, акустика, электромагнит тебранишлар, тўлқин оптикаси, квант механикаси, физикавий статистика, молекуляр физика, термодинамика, қаттиқ жисмлар физикаси ва ядро физикаси
-
Ishqingda kuyub, jono...
Zokirjon Furqat,Shoirning ushbu to‘plamga kirgan she’rlarida muhabbat va hayot falsafasi, ijodkorning ijtimoiy-siyosiy voqelikka munosabati va ilm-u ma’rifat mavzulari teran mazmun va go‘zal badiiy shakl uyg‘unligida talqin etilgan. Ushbu nazmiy guldasta she’riyat muhiblariga manzur bo‘lishiga ishonamiz.
-
Руҳият азони
Эрпўлат Бахт,Ушбу назм гулдастаси Эрпўлат БахтнингХоразм адабий мухитида олиб бораётган фаол изланишлари маҳсулидир.Ундаги битикларда ёр ва диёр васфи,эзгулик ва адолатнинг рангин туйғулари тараннум этилади.Айниқса,тириклик фалсафасига оид кечинмалар,руҳий ҳолат манзаралари шеърхонларни мушоҳадага ундайди.
-
Qutadg`u bilig.I jild
Yusuf Xos Hojib,Qutadg`u bilig falsafiy-didaktik asar bo`lib, 1069/70-yili Yusuf Xos Hojib tomonidan yozilgan va 6722 bayt hamda nasriy muqaddimadan iboratdir. Asarning birinchi jildi uning nasriy, nazmiy muqaddimasi, fixristi va 1-22 boblarini tadvin etishga bag`ishlangan.
-
Шеъриятдан
Жабборов Ж.Ж.,Ўзбек мумтоз адабиёти тарихида буюк демократ шоир Зокиржон Фурқатнинг алоҳида ўрни бор. Унинг ижоди Муқимий, Завқий каби замонасининг забардаст ижодкорлари асарлари билан бир қаторда ўз тараққиётининг янги, юксак босқичига кўтарилди. Фурқат шеърияти чуқур ҳаётийлиги, самимий лириклиги, гражданлик йўналиши билан ажралиб туради. У ўз шеърларида Ватанга муҳаббатни, инсоний туйғулар гўзаллигини тараннум этади, илғор рус фани, техникаси ва маданияти ютуқларини юксак баҳолайди. Ушбу нашрда Фурқатнинг шоирлик истеъдоди ва маънавий идеаллари ҳақида ёрқин тасаввур берувчи танланган асарлари китобхон эътиборига ҳавола этилмоқда. Бу шеърлар бугунги кунда ҳам ўз долзарблиги ва бадиий кучини сақлаб, янги авлодларни илҳомлантиришда давом этмоқда.
-
Хоразм миллий-маънавий мероси дурдоналари
И.А.Хажиева,Мазкур монографияда XX аср бошлари Хоразм миллий-маънавий мсроси дурдоналари ”Хафт шуаро" мажмуасн мисолида бри-гиб бсрндган. Ушбу монография ижтимоий фанлар сохаларша кизикувчи кепг китобхонлар ом.масига мулжаллаиган.
-
Maroqli rivoyatlar
Abul Faroj,Suriya adabiyotining klassik shoiri, adibi va qomusiy bilim egasi boʻlgan Abul Faroj xalq orasidagi dono hikmatlar, latif hikoyatlarni yigʻib, dilrabo toʻplam tuzib, «Maroqli rivoyatlar» deb nom qo'ygan. Ushbu kitobdagi latifa va hikoyatlar yunonlar, forsiy xalqlar, hindlar, yahudiylar, arablar va boshqa xalqlardan toʻplangan. Keng kitobxonlar ommasiga mo`ljallangan.
-
Шоҳномасидан.
Фирдавсий. Т.,Бу китобчада ҳурматли китобхонларга тақдим этилаётган „Сиёвуш" достони улуғ Фирдавсий (934- 1025) «Шоҳнома" сининг дилни ўртовчи қиссаларидан бири. У тинчликка ўқилган мадҳ ва шу билан бирга жаҳон адабиётининг машҳур трагедиялари қаторида тура оладиган поэтик асардир. Бунда яхшилик ва ёвузлик орасидаги курашнинг турли жиҳатлари шоирона ҳис ва моҳирлик билан тасвирланади. Сиёвушнинг ёрқин идеаллари феодал даврида юзага чиқа олмай ҳалок бўлади, аммо кураш давом этаве ради, тинчлик ва бахт-саодат учун кураш отадан болага мерос қолаверади
-
Хужжатли электралока тизимлари ва тармоклари
Р.Х. Джураев, Ш.Ю. Джаббаров, Б.М. Умирзоков,Ушбу Укув қўлланма Тошкент ахборот технологиялари университетининг бакалавриатура талабаларига ўкув режасидаги “Ҳужжатли электралоқа тизимлари ва тармоқлари", "Маълумот узатиш асослари" каби фанларни ўқитишда ва фанларни алохида мавзуларини батафсил ўрганишда ишлатилишига мўлжалланган.