-
Tilshunoslik,
-
Tilshunoslik,
-
-
-
-
-
-
Ўзбек ва рус тилларининг қиёсий грамматикаси
Азизов О., Мирзаев М., Сафаев А., Бўрибеков А.,Tilshunoslik, -
Tilshunoslik,
-
-
-
Tilshunoslik,
-
-
-
-
-
-
-
Tilshunoslik,
-
Строительное производство Энциклопедия.
И.С.Степанов, А.Е.Лейбман, А.К.Шрейбер,Энциклопедия "Строительное производство" — научно-справочное издание, предназначенное для специалистов различных областей строительства и архитектуры и тех, кто стремится расширить и углубить свои знания в этом направлении. В ней впервые предпринята попытка собрать и систематизировать широкий круг вопросов строительного комплекса и смежных с ним отраслей.
-
O'zbek tili
Husanov Nishonboy, Xo'jaqulova Ra'no, Dilmurodova Nilufar,"O'zbek tili" o'quv qo'llanmasi Oliy va o'rta maxsus ta'lim vazirligi tavsiya qilgan namunaviy dastur asosida tuzilgan. Qo'llanma rejaga binoan o'quv yili davomida olib boriladigan mavzularni o'z ichiga oladi. Har bir dars matnlar, grammatik materiallar, grammatik mavzuni mustahkamlash uchun yo'naltirilgan mashq va topshiriqlar, matnlar bo'yicha savollar, matndagi so'zlarning izohi, yangi pedagogik texnologiyalar, o'zbek nutqiy muloqot namunalari, o'zbekcha-ruscha lug'at bilan boyitilgan. Qo'llanmada talabalarning og'zaki va yozma nutqini rivojlantirish maqsadida rus tilida ham matnlar va mashqlar berilgan. Ushbu o'quv qo'llanma iqtisodiyot oliy o'quv yurtlarining bakalavr bosqichi umumiy guruh talabalari uchun mo'ljallangan.
-
Debuter en francais
С. Якубова О. Пулатова,Данное учебник предназначается студентам высших учебных заведений и учащимся старших классов средней общеобразовательной школы, желающим изучить французский язык как второй иностранный. Учебник включает разделы: А. Фонетика; В. Грамматика; С. Тематические тексты; Д. Диалоги. Учебник содержит в себе основной фонетический и грамматический материалы, имеющиеся в системе французского языка. Каждый усвоенный учебный материал обязательно используется в процессе общения. Целью обучения фонетике является осознание буквенно-звуковых соответствий французского языка, а также
-
Ҳозирги ўзбек адабий тилида гап бўлаклари типологияси
Омонтурдиев,Маълумки, махсус курслар (махсус семинарлар ҳам) программалаштирилган курсларни - тилшунослакнинг бўлимларини чукур ўзлаштиришга замин ҳозирлаши керак. Ҳолбуки, бу курслар ҳар ким томонидан ҳар хил савияда, баъзан муҳим бўлмаган мавзуларда ўқилмоқда. Бу- студентларнинг фан асосларина пухта ўзлаштиришларига салбий таъсир қилмоқда. Мазкур қўлланма ўқув планидаги ана шундай нуқсонларни бартараф этишга, ўқувчиларнинг тил фактларига ижодий ёндашишлари ва илмий хулосалар чиқаришларига ёрдам беради, деган мақсадда яратилди.
-
Cўз бирикмалари синтаксисининг назарий масалалари
А.Мадаминов,Ушбу монографияда асосий сиитактик бутунлик ҳисобланган сўз бирикмалари синтаксисининг шаклий, мазмуний ва субстанционал тадқиқи билан боглиқ назарий масалалар ёритилган. Шунингдек, тадқиқотда синтактик бирликларнинг систем таҳлили, синтактик ва лисоний сатҳларда ўрганилиши, лисоний синтактик қолиплари, синтактик валентлик ва деривацияси билан боглиқ томонлари ҳам қамраб олинган. Ишнинг биринчи боби содда сўз бирикмаларининг назарий ма салаларини, иккинчи боби эса мураккаб сўз бирикмаларининг синтактик таҳлилини ўрганишга қаратилган. Тадқиқот олий ўқув юртларининг бакалавриат ва магистратура йўналиши талабаларига, ўзбек тили ва адабиёти фани ўқитувчилари ва малака ошириш курси тингловчиларига ҳамда тилшуносликнинг шу соҳаси бўйича қизиқувчи кенг китобхонлар оммаси учун мўлжалланган.
-
-
Ҳозирги ўзбек адабий тили
Жамоа,Дарслик тавсифий ва норматив характерда бўлиб, бунда адабий тил нормаларининг қатъий кодификациясини бериш, ифоданинг содда ва ихчам, равон ва изчил бўлиши, ортиқча фараз қилишларга ўрин бермаслик авторларнинг диққат марказида турди.
-
Ўзбек ва рус тилларининг қиёсий грамматикаси
Азизов О., Мирзаев М., Сафаев А., Бўрибеков А.,Қўлланмадаги сўз таркиби, ёрдамчи сўзлар бобларини О. Азизов, сўз туркумлари, от, феъл, бобларини О. Азизов ва А. Бўрибеков, сифат сон олмош, равиш, қўшма гап бобларини М. Мирзаев, фонетика ва содда гап бобларини А. Сафаев ёзган.
-
Туркий тилларда сўз маъносининг аналитик йўл билан кучайтирилиши
А.Хамитова,Монографияда ҳозирги туркий тилларда сўз маъносининг аналитик йўл билан кучайтириш воситалари бой фактик материаллар асосида қиёсий таҳлил қилинган, шу воситаларнинг асосий тури ҳисобланган кучайтирувчи сўзлариинг формасн, маъно функциялари, гапдаги ўрни, ҳар биринниг ўхшаш ва фарқли томонлари аниқланган. Китоб туркий тиллар билан шуғулланувчи мутахассислар, олий ўқув юртлари филология факультетларишинг студентлари, шунингдек, аспирантлар учун мўлжалланган.
-
Ҳозирги туркий тилларда ҳаракат номлари
Мелиев К.,Бу китобда қиёсий грамматиканинг актуал масалаларидан бири-ҳаракат номлари ҳозирги ўзбек, уйғур, қозоқ, қорақалпоқ ва бошқа туркий тиллардан олинган қиёсий бой фактик материаллар асосида семантик, морфологик ва синтактик томондан ёритиб берилади.
-
Тожикистондаги ўзбек шевалари морфологияси
Т.Йўлдошев,Монографияда Тожикистондаги ўзбек шевалари морфологин- сининг феъл туркуми ўзбек адабий тилига ва ўрни билан бошқи ўзбек шеваларига, шунингдек, баъзи туркий тиллар ва узарианг диалектларига, айрим қадимги туркий ёзма ёдгорликлар тилига қиёсланган ҳолда ёритилган. Китоб тилшунос-диалектологлар, аспирантлар, олий ўқул юрт лари филология факультетларининг ўқитувчи ҳамда студентларига мўлжалланган.
-
Ўзбек тили ўғуз лаҳжасининг(қисқача қиёсий луғати) Хива шеваси
О.Мадраҳимов,Ушбу китобда Хива шевасининг товуш тизими, сўз қатлами ва грамматик қурилиши ҳақида қисқача маълумот бериб кўпроқ эътиборни шеванинг қиёсий луғатига қаратдик. Ушбу луғатда Хива шеваси бошқа туркий тиллар, асосан ўғуз гуруҳига тегишли туркий тиллар, қадимги туркий тил ва эски ўзбек тили лексикаси сўзлари билан қнёс қилинади, сўнгра ҳозирги ўзбек адабий тилидагн шакли ва охирида русча таржимаси берилади.
-
Ўзбек тили
М.Мирзаев С.Усмонов И.Расулов,Дарслик педагогика институтларининг бошлангич мактаб ўқитувчилари тайёрлайдиган факультет студентлари учун ёзилди, Унинг «Тилшуносликдан умумий маълумот», «Фонетика» қисмларини М. Мирзаев, «Лексикология», «Морфология» қисмларини С. Усмонов, «Синтаксис», «Пунктуация» қисмини И. Расулов ёзган.
-
Ўзбек тилидан машқлар тўплами
Р.Икромова К.Қосимова,Ўзбек тилидан машқлар тўплами Педагогика институтларининг педагогика ва бошланғич таълим методикаси, дефектология факультетлари учун қайта ишланган ва тўлдирилган иккинчи нашри
-
Латинский язык
Ф.И.Мучник, М.Г.Травицкая,Предлагаемый учебник латинского язык а предназначен для учащихся филологических, исторических и литературных факультетов и вузов. Он объединяет элементарный грамматический курс с хрестоматийным материалом, который в свою очередь снабжен постатейным и алфавитным словарями и самыми необходимыми пояснительными примечаниями.
-
Грамматика французского языка
[],Учебник носит чисто практический характер. Цель его — помочь студентам овладеть наиболее употребительными грамматическими формами и конструкциями. Грамматические определения лаются на французском языке в простой и доступной для понимания форме.
-
Русский язык. (Программированное учебное пособие для нерусских студентов технических вузов) Морфология .Часть 1
Каллектив,Пособие посвящен презентации теоретических основ морфологии современного русского языка. В состав модуля входения по грамматике именных часний речи, дополненные контрольными вопросами для самопроверки, упражнениями для практических занятий различного уровня слажности, тестовыми заданиями, материалом для самостоятельной работы.
-
Ўзбекистон миллий энциклопедияси П ҳарфи Парчин-солик
А. Абдувохитов,Ўзбекистон миллий энциклопедияси П ҳарфи ўзбек кирилл алифбосининг ўн еттинчи ҳарфи. Лаблаб, портловчишовқинли, жарангсиз ундош товушни ифодалайди. Сўзнинг боши (пахта, пода, пайпоқ), ўртаси (тупроқ, оппоқ) ва охирида (қоп, ип, тўп) қўллана олади
-
Ўзбекистон миллий энциклопедияси С ҳарфи
Алишер Азизхужаев,С — ўзбек Кирилл алифбосининг ўн тўққизинчи ҳарфи. Тил олди, сирғалувчи, шовқинли, жарангсиз ундош фонемани ифодалайди. Қўлланиши жиҳатдан фаол фонемалар қаторига киради. Сўз бошида (сабр, содиқ, сўроқ), ўртасида (аста, ос- мон, ҳодиса) ва охирида (асос, тус, холис) кела олади.
-
ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ ЭНЦИКЛОПЕДИЯСИ Т ҲАРФИ Туйчи хофиз-шаршара
Алишер Азизхужаев,ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ ЭНЦИКЛОПЕДИЯСИ Т ҲАРФИ ХАКИДА МАЛУМОТ БЕРИЛГАН,