-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Ўзбекистон тарихи: давлат ва жамият тараққиёти 1 қисм
Сагдуллаев А., Аминов Б., Мавлонов Ў., Норқулов Н.,Tarix, -
-
-
-
-
Tarix,
-
Ўзбекистон тарихи
Муртазаева Р. Ҳ.,Ўзбекистон мустақилликка эришганидан сўнг ҳаққоний тарихимизни ўрганиш учун кенг имкониятлар пайдо бўлди. Ушбу дарсликда мавжуд имкониятлардан фойдаланган муаллифлар жамоаси томонидан кўплаб тадқиқотлар ва манбаларга асосланган ҳолда Ўзбекистон тарихининг жаҳон цивилизацияси тарихида, унинг ривожланишида тутган муносиб ўрни ёритиб берилган
-
O'zbekiston tarixi (I kitob)
A.S. Sagdullayev,O'zbekiston tarixi chuqur ildizlarga va boy madaniy merosga, o'lmas an'analarga ega. Bir necha ming yillar silsilasida rivojlanib kelayotgan bu tarix qadimda Turon, Turkiston deb atalgan hozirgi siyosiy jo'g'rofiyaga tutash hududlarda yashab kelgan ajdodlarimizning, shu mamlakatning o'tmishi sifatida o'rganiladi
-
Ўзбекистон тарихи (1917 -1991 йиллар) 2-Китоб
Р. Абдуллаев,Бугунги кунда Ўзбекистоннинг совет даври тарихига, шу жумладан уруш даврига янгича бахо берилмоқда. Нуқтаи назарлар бир хил эмас, албатта. Ўзбек халқи куп йиллар мобайнида миллий озодликни орзу қилиб юрар ва совет тузумининг қулашидан объектив равишда манфаатдор эди. Бироқ уруш йилларида юксак ватанпарварлик бурчини адо этган ўзбек халқи фашизмдан факат СССРни эмас, энг аввало, Ўзбекистонни химоя қилишни, уни яна бир босқинчидан сақлаб қолишни мақсад қилиб қўйган эди, десак, хато қилмаган бўламиз
-
O`zbekiston tarixi: Milliy istiqlol davri
Jo`rayev N.,Darslik O`zbekiston Respublikasi Prezidenti huzuridagi Davlat va jamiyat qurilishi Akademiyasi qoshidagi O`zbekistonning yangi tarixi Markazi hamda O`zbekiston Jahon tillari universiteti Xalqaro jurnalistika fakulteti ijtimoiy-siyosiy fanlar kafedrasi tayyorlandi
-
Султон Жалолиддин Хоразмшоҳ Покистонда
Б.Абдиримов,Ушбу китоб Ануштегин Хоразмшоҳлар давлатининг сўнгги ҳукмдори Жалолиддин Мангубердининг 1221-1224 йилларда Покистондаги ҳарбий фаолияти тарихига бағишланади. Шунингдек, Хоразм воҳаси ва унинг қисқача давлатчиллк тарихи, Ануштегин Хоразмшоҳлар давлатининг пайдо бўлиши, Марказий Осиёга муғўлларнинг бостириб кириши каби воқеаларни ҳам ўз ичига олади
-
Қадимги дунё тарихи
Бойназаров Ф.,Мазкур китоб олий ўқув юртлари талабаларига дарслик вазифасини ўташи билан бирга, шу соҳа олимлари ва қадимги дунё тарихи билан қизиққан барча ўқувчилар ҳам керакли маълумотлар олиши мумкин. Унда муаллиф ўзининг илгари чоп эттирган «Антик дунё» («Меҳнат» 1989). «Ўрта Осиёнинг олтин даври» («Ўқитувчи» 1991). «Қадимги дунё тарихи» («Ўзбекистон», 2002) ва «Қадимги давр тарихи» («Сангзор».2002) китобларига киритилган маълумотлардан унумли фойдаланган
-
Qadimgi dunyo tarixi
R.Rajabov,Qadimgi dunyo tarixining Qadimgi Sharq,Yunoniston,Rim tarixi bo'yicha ushbu o'quv qo'llanma pedagogika institutlarining tarix fakultetlari 1-kurs talabalari uchun mo'ljallangan.Qo'llanma davlat ta'lim standartlari asosida tarix fakultetilarining umumiy tarix bo'yicha zamonaviy dasturlariga mos keladi
-
O'zbekiston tarixi solnomasi
Rajabov Q.,Mazkur kitobda eng qadingi davrlardan bugungi kungacha O'zbekiston tarixining muhim voqealari va asosiy sanalari xronologik tarzda o'z aksini topgan. Kitobni tuzuvchi mualliflar Vatanimiz tarixidagi muhim voqealar, davlat arboblari, yirik sulolsr vakillari, mashhur shoirlar, hukumdorlar va boshqa tarixiy shaxslar haqidagi muhim ma'lumotlarni ixcham matnda aks ettirgan
-
O'zbekiston tarixi
Qamariddin Usmonov,Mazkur darslik O'zbekiston Fanlar akademiyasi tarix instituti qoshidagi " Tarixiy adabiyotlarni nashrga tayyorlash va chop etish bo'yicha Respublika ekspert guruhi" ning xulosasiga binoan nashr etishga tavsiya etilgan
-
Ўзбекистон тарихи (11-синф)
Жўраев Нарзулла,Мустақиллик даври воқеалари шўро даврида шаклланган тарихнавислик "анъаналари"га, фикрламаслик услубига унчалик ҳам мос келмайди.Муаллифлар оддий хабаркаш" ликдан,шунчаки маълуот беришлардан қоччиб,воқеалар атрофида фикрлаш,унинг мантиғи,фалсафаси,мазмун-моҳияти, келиб чиқиш сабаблари ва келтириб чиқаришни мумкин бўлган
-
Авесто
Аскар Маркам,Бу қарийб уч минг йил аввал кўҳна Хоразмда дунёга келган,бугунгача нафақат қадимий Шарқ, балки бутун ер шари аҳлини эзгуликка давъат этаётган мўъжизакор ҳайқириқ. "Авесто"нинг ўлмаслиги,абадийлиги ва буюк қадрияти ана шунда. Зотан,миллат яшар экан,ҳаёт давом этар экан,эзгулик ва яратувчилик абадий. Бу қўлланма шу асносида ёритилган.
-
Jaloliddin Manguberdi
Rahimov J.,Mazkur kitobda fidoiy vatandoshimiz Jaloliddin Manguberdining hayot yo`li qiziqarli badiiy lavhalarda hihoya qilinadi. Bu lavhalarning hammasi tarix haqiqatlariga asoslangandir. Kitob maktangacha yoshdagi bolalar va o`rta makatablarning boshlang`ich sinf o`quvchilari hamda keng keng kitobxonlar mo`ljallangan
-
Султон Жалолиддин Мангуберди
Шиҳобиддин Муҳаммад ан-Насавий,арихда буюк ишлари, мардликлари, қаҳрамонлиги, юртпарварлиги, озодлик учун кураши билан лол қолдирган Жалолиддин Мангуберди таыдирини яхши билиш ҳам ана шу саволга изланаётган жавоблардан биридир. Биз шу пайтгача Жалолиддин Мангуберди ҳақила нималар билар эдик? Ниҳоятда оз нарса! Демак, қўлингиздаги ушбу китоб биз тақдирини, тарихини оз миқдорда биладиган юртдошимиз ҳақида ниҳоятла кўп маълумотлар бериши билан қимматлидир
-
Ўзбек давлатчилиги тарихи
Азамат Зиё,ХХ аср сўнгги ўн йиллигида ўзбек жамиятидаги ўз тарихи ва ўтмиш маданиятига бўлган улкан қизиқиш, маънавий эҳтиёж мазкур соҳанинг тегишли йўналишларида чуқур ва ҳар томонлама илмий изланишларни тақозо этмоқда
-
Ўзбекистон тарихи: давлат ва жамият тараққиёти 1 қисм
Сагдуллаев А., Аминов Б., Мавлонов Ў., Норқулов Н.,Ватанимиз тарихига янгича ёндошиб, унинг турли хил жараёнлари ва воқеаларига холисона баҳо бериш, энг қадимги даврлардан то бизнинг замонимизгача бўлган бой тарихий ўтмишимизни тадқиқ этиш зарур.Тарих фанининг долзарб вазифаларидан бири-ўзбек халқи давлатчилиги тарихини ўрганишидир
-
Қадимги Шарк тарихи
Собиров Қ. , Абдуллаев У.,Шарқ жаҳон ҳудудининг анча кисмини қамраб олиб, энг кадимий маданият ўчокларидан бири бўлиб ҳисобланади. Шунинг учун хам «Нур шарқдан» номи беҳуда пайдо бўлган емас. Хатто Платон ўзининг «Послезанение» асарида «Биз элликлар, варварлардан олган хамма нарсани ўзимизники қилиб оламиз ва Яна уни камолот чўққисига кўтарамиз» деб ёзганида тўла ҳақли еди
-
Жаҳон тарихи энг янги давр 1945-2017 йиллар IV қисм
Эргашев Ш.,XX асрнинг Иккинчи жаҳон урушидан кейинги давр ижтимоий ҳаётнинг барча жабҳаларини ва кўплаб мамлакатларни қамраб олган,миқёси бўйича мислсиз ва шиддатли ўзгаришларга бой давр бўлди.XX асрнинг 70-йилларидан ривожланган мамлакатлар постиндустриал цивилизацияга қадам қўйди.Жаҳон тарихи ўқув қўлланмаси IV қисми шу даврнинг муҳим тарихий воқеаларга бағишланган
-
Vatan tarixi
R.Shamsutdinov, SH.Karimov,Mazkur kitob 1997-yilda nashr etilgan «Vatan tarixi» (Birinchi kitob) o‘quv qo‘llanmasi, 2004-yilda nashr etilgan « O‘zbekiston tarixidan materiallar (Uchinchi kitob)» va 2010-yilda nashr qilingan «Vatan tarixi» (XVI- XX asr boshlari) (Ikkinchi kitob)ning to‘rtinchi toMdirilgan, o‘zgartirilgan nashri bo‘lib, unda o‘zbek va jahon tarixshunosligining hozirgi bosqichdagi yutuqlariga hamda milliy istiqlol mafkurasi g'oyalariga asoslangan holda O‘zbekistonning 1917-yil fevral inqilobidan to 1991-yil 31-avgustda O‘zbekiston Respublikasining davlat mustaqilligiga erishgan davriga qadar sodir bo‘lgan muhim tarixiy voqealari yoritilgan. Kitobda sovet mustamlakachiligining o‘rnatilishi va unga qarshi o'lkamiz xalqlarining milliy ozodlik kurashlari, O‘zbekistonning sovet rejimi share itidagi ahvoli, xalqriing tortgan zahmatlari, O‘zbekiston xalqlarining Ikkinchi jahon urushidagi ishtiroki, Sovetlar istibdodining kuchayishi va unga qarshi yuzaga kelgan milliy uyg‘onish va uning bosqichlari, istiqlol uchun kurash keng ko'lamdagi, xilma-xil hujjatli manbalar asosida aks ettirilgan
-
Ўчмас Шараф
Тўлқин Алимардонов,Сиёсий фанлар доктори Тўлқин Алимардонов қаламига мансуб мазкур "Ўчмас Шараф" монографияси буюук давлат арбоби, улуғ адиб,ўзбек халқининг ХХ асрда етишиб чиққан мутафаккир фарзанди Шароф Рашидов таваллудининг 100 йиллигига бағишланади
-
Қатагон қурбонлари хотира китоби Андижон вилояти (1865 - 1991 йиллар) I қисм
Шамсутдинов Р,Китоб тарихчи олимлар, тарих йуналишида изланиш олиб бораётган тадқиқотчилар, талабалар, ўқувчилар ва юртимиз тарихига қизиққалар учун мўлжалланган.