-
-
Tarix,
-
-
-
-
O‘zbekiston tarixi (XIX asrning ikkinchi yarmi - XX asr boshlari)
Tillaboyev S., Zamonov A.,Tarix, -
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Маънавият юлдузлари
Хайруллаев М.,Шарқ мамлакатлари... Шарқ фалсафаси... Шарқ мўъжизаси... Жаҳон цивилизациясининг бугунги тараққиётига тамал тошини қўйган буюк Шарк юзлаб, минглаб даҳоларни етиштиргани ҳеч кимга сир эмас. Бу даҳоларнинг кўпчилиги ҳақида тўлиқ ёки қисман маълумотга эгамиз. Лекин яна бир қанча буюк мутафаккир ва донишмандларимиз борки, улар тўғрисида ҳатто тасав- вурга ҳам эга эмасмиз. Ушбу китоб худди шу йўналишга хизмат қилиб, бутунгача ўкувчилар нигоҳидан деярли пинҳон ётган, IX асрдан XX аср бошигача Марказий Осиёда яшаб ижод этган кўплаб аждодларимиз машҳур шоирлар, фалакшунослар, риёзиётчилар, муҳаддислар ҳаёти ҳақида қисқача маълумот бериб, уларнинг қиёфасини намоён этиши билан маданият ва илм- фан оламига муҳим ҳисса бўлиб қўшилади. Китоб олий ўқув юртлари талабаларига ва маданий меросимизга қизиққан кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Россия Фанлар академияси Шарқ қулёзмалари институти тўплами
Абдухолиқов Ф.Ф.,«Ўзбекистоннинг маданий мероси жаҳон тўпламларида» туркумига кирувчи «Россия Фанлар академияси Шарқ қўлёзмалари институти тўплами» (Санкт-Петербург, Россия) китоб-альбомида кўп асрлар мобайнида қадим ўзбек заминида ижод қилган истеъдодли олим, хаттот ва рассомлар томонидан яратилган ҳамда ҳозирда институтнинг фахри хисобланган санъатнинг ноёб намуналари тақдим этилмокда. Дунёнинг турли музейлари хамда шахсий тўпламларда сақланаётган дурдоналар Ўзбекистоннинг ноёбмоддий ва бадиий маданий меросини тўлиқ холда акс эттиради
-
Мард ўғлонлар номи барҳаёт
С.Ашуров,Мазкур китобда тилга олинган хар бир тақдир жонажон Ўзбекистонимиз бугунги фаровон кунларга етгунча неғне машаққатли йўллардан ўтгани, элҳ юртимиз бошига турли синовлар тушгани ҳақида ҳикоя қилинади.
-
Турон халқлари ҳарбий санъати
Ф.Ҳасанов,Ушбу китобда муаллиф туркий халқларнинг ҳарбий санъат сохасига қўшган ҳиссалари ҳақида ҳикоя қилади
-
Ўзбекистон давлати ва ҳуқуқи тарихи
З.Муқимов,Ушбу дарслик олий юридик ўқув юртлари талабалари, бақалавр ва магистрантлари,аспирантлар ва илмий тадқиқотчилар, шунингдек,давлат ва хуқуқ тарихи билан қизиқувчи кенг китобхонларга мўлжалланган
-
O‘zbekiston tarixi (XIX asrning ikkinchi yarmi - XX asr boshlari)
Tillaboyev S., Zamonov A.,Umumiy o‘rta ta’lim maktablarining 9-sinfi uchun darslik Qayta ishlangan va to‘ldirilgan uchinchi nashr O‘zbekiston Respublikasi Xalq ta’limi vazirligi tasdiqlagan
-
Одатнома
Усмон Ҳосил,Ушбу китобда ўзбек халқ одатларининг асосий турлари: кундалик-маиший одатлар; табиий-мавсумий одатлар; меҳнат анъаналари; оилавий маросимлар; диний одатлар ҳақида фикр юритилди. Одатлар энг қадимий даврлардан бошлаб инсоният ҳаётининг муҳим таркибий қисми бўлиб келган. Одатлар кишилар ҳаётига шу қадар чуқур сингиб кетганки, бирон шахс, оила, уруғ, қавм, миллат давлат ҳаётини уларсиз тасаввур қилиб бўлмайди.
-
Шажарайи Хоразмшоҳий
Муҳаммад Юсуф Баёний,Она тарихимизнинг қанчадан-қанча саҳифалари бизга қоронғу.Қўлингиздаги асарга кирган манбалар манқуртлик ақидаларига муайянзарба беражаги,сизни аждодларимизнинг мангу тирик хотирасига ошно этажагига аминмиз.Муаррих Баёний Хоразмнинг олисда қолган ҳаёти ҳақида қимматли маълумотлар, қизиқарли воқеалар ,ривоятларга суяниб фикр юритади.
-
Жахон тарихидаги сулола ва давлатлар
РАЖАБОВ Қаҳрамон, КАНДОВ Баҳодир,Мазкур китобда жахон тарихидаги давлатлар, сулола ва подшоликларнинг кискача сиёсий тарихи ва мухим саналари 1795-1960 йиллapи бўлган хронологияси билан биргаликда ихчам тарзда бахс қилингам. Унда жахон тарихидаги муҳим вокеалар, давлат арбоблари, шоирлар, олимлар ва бошка тарихий шахслар хақидаги маълумотлар мавжуд. Ушбу китоб умумтаълим мактаблари, лицей ва коллежлар ўқувчилари хамда олий ўқув муассасалари талабаларига мўлжалланган. Шунингдек, китоб материалларидан жахон тарихи билан кизикувчи барча китобхонлар фойдаланишлари мумкин.
-
Источниковедение
У.И.Абдуллаев, Б.Х.Сапарбаев,Учебное пособие разработано на кафедре истории УрГу на основе передового опыта ведущих специалистов Узбекистана и других стран в исследуемом аспекте и предназначено для студентов факультета истории
-
o'zbekiston tarixi
Otabek Shixov,Ushbu uslubiy qo'llanma O'zbekiston tarixini o'rganuvchi talabalar va professorlar-o'qituvchilar uchun mo'ljallangan.
-
Амир Темур салтанатида хавфсизлик хизмати
Содиков Хамдам,Ушбу китоб Соҳбқирон Амир Темур шахсининг янги бир қиррасини очади. Унинг давлат хавфсизлигини таъминлашдаги муҳим омил — разведка ва конгрразведка сохасида олиб борган ўзига хос ва айни дамда одилона сиёсати, жанговар фаолияти асарда аник ва равшан ёритиб берилади. Саркарданинг эришган зафарлари, буюк давлатни барпо этишда унга ёрдам берган хавфсизлик хизматининг тутган ўрни асосланган тарихий фақглар ва вокеалар асосида баён этмлади.
-
Temur tuzuklari
Muhammad Ali,Amir Temur Ko'ragon tarix maydonida javlon urgan jahonshumul sivmolardan biridir. Biz uning tarixiga, favqulodda shaxsiga, avlodlari faoliyatiga qayta-qayta murojaat qilaveramiz. Tarixga yuz burib, qaysi yo'llar-dan yurmaylik, qachon bo'lmasin, qayerda boTmasin, yoTimiz aylanib baribir ushbu mo'tabar zot huzuriga olib kelaveradi. O'zbekiston Respublikasi Prezidenti Islom Karimov 1996-yil 18-oktabrda Temuriylar tarixi davlat muzeyining ochilishi marosimida so'zlagan otashin nutqida bunday degan edi: “Kimki o‘zbek nomini, o'zbek millatining kuch-qudratini, adolatparvarligi-ni, cheksiz imkoniyatlarini, uning umumbashariyat rivo-jiga qo'shgan hissasini, shu asosda kelajakka ishonchini anglamoqchi boTsa, Amir Temur siymosini eslash kerak!” Bebaho so'zlar! Takror ta’kidlash joizki, Amir Temur bizga qaytarib bergan, bu borada hormay-tolmay haqni qaror toptirgan zot Prezident Islom Karimov boTadi. Ushbu ulug‘ xizmatlari uchun xalqimiz undan behad minnatdor. Vaqtlar keladiki, avlodlar hali sohib-qiron Amir Temur hayotining har bir kunini, har bir lahzasini bitta ham qoldirmay chuqur o'rganib chiqadi-lar. Bunga birov majbur etmaydi, balki bu ko'ngil ehti-yoji, hayot zaruratiga avlanadi.
-
Хоразм ва хоразмликлар Еттинчи китоб
Умид Бекмухдммад,Китоб олий ўқув юртларининг бакалавр, магистрлари ва докторантлари, илмий таддиқотчилар, шунингдек кенг омма учун дам мўлжалланган
-
Хоразм ва хоразмликлар олтинчи китоб
Умид Бекмухдммад,Ушбу тўпламдаги мақолалар нафақат олийўқув юртларининг бакалавр ва магистрлари, докторант ва таддидотчилари учун, балки тарихга дизидувчи кенг оммага хдм мулжалланган.
-
Хоразмлик тарихчи олимлари
Озод Абдулллаев,Ьустакиллик шарофати билан Тарихимиз миллий ва маънавий кадриятларимиз кайта тикланмокда
-
Қадимий хоразм цивилизациясини излаб
С.Толстов,Сергей Павлович Толстовнинг фаолиятини кузатиб, уни бемалол Хоразм фарзанди дея аташ мумкин. Унинг Хоразм тарихини ўрганиш бўйича олиб борган изланишлари таҳсинга лойиқ.
-
O'zbekiston tarixi
Qahramon Rajabov, Feruza Amonova, Bahodir Qandov,Mazkur kitob O'zbekiston tarixi eng qadimgio zamonlardan to bugungi kungacha ixcham tarzda yoritilgan.Vatanimiz tarixining barcha davirlari ko'rsatilgan bu kitobda o'quvchi Turon va Turkiston tarixining shonli kechmishini, ajdodlarimizning yurt ozodligi uchun dushmanlarga qarshi olib borganm qahramonona kurashi, g'alaba va zafarlari bilan birgalikda achchiq mag'lubiyati va xotiralari bilan tanishadi.
-
Истиқлол 30 ёшда 2012-2021 Хоразм 3 тўплам
Исмаилов У.,Ушбу тўпламда истицлолнииг шонли — шавкатли йиллари тарихи, шунингдек илдизи беш минг йилликлардан хабар берувчи заминимиз тарихи, ота-боболар замани ва ҳозирги даврнинг бир-биридач қизиқарли воқеа. ҳодиса. ҳақикат. ривоят ва ҳикоятлари ҳақида сўз юритилади.