-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Томорқада етиштириладиган резавор мевалар
Томорқада етиштириладиган резавор мевалар,Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi, -
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Don va don mahsulotlari tovarshunosligi
R.T.Adizov, H.B.Ergasheva, S.D.Boboyev, A.X.G`afforov,Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi, -
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Чорвачилик фермаларида ишларни механизациялаштириш
Носов М. С., Оранский Н. Н., Перфилов В. А.,Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi, -
Трактор, комбайн ва автомобилларда ишлашда хавфсизлик техникаси
Калошин А.И., Новиков М.П.,Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi, -
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
HIMOYALANGAN JOY INSHOOTLARINING TURLARI
D.S.Normurodov, B.X.Xalmirzayev, A.R.Raximov,Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi, -
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Умумий ва қишлоқ хўжалик энтомологияси
Ҳ.Ҳ.Кимсанбоев, Р.Ш.Ўлмасбоева, Қ.Ҳ.Ҳалилов,Ушбу ўқув қўлланма икки қисмдан иборат бўлиб, биринчи қисмда қишлоқ хўжалик ўсимликлари зараркунандаларининг морфологияси, анатомияси, биоэкологияси ва систематикаси асослари баён этилган. Иккинчи қисмида Қишлоқ хўжалик ўсимликлари ва зараркунандаларининг биоэкологияси ва уларга қарши замонавий кураш тизими тўғрисида маълумотлар берилган. Дарслик аграномия, ўсимликларни ҳимоя қилиш коллежи талабалари учун мўлжалланган бўлиб, ундан бакалаврлар, ҳамда қишлоқ хўжалик соҳасида ишлайдиган мутахассислар хам фойдаланишлари мумкин.
-
Суғориладиган ерлардаги бегона ўтлар ва уларга қарши кураш
А.Эрматов,Ушбу ўқув қўлланма қишлоқ институтлари қошидаги агрономия ихтисослиги бўйича малака ошириш факультетининг тингловчилари учун мўлжалланган бўлиб, программа асосида ёзилган. Унда пахта далаларида ўсадиган бегона ўтлар, уларнинг деҳқончиликка етказадиган зарари, биологик хусусиятлари, тарқалиши, классификацияси, вакилларининг таърифи ва қарши кураш чоралари каби масалалар ёритилган.
-
Сабзавотчиликда ўғитлардан фойдаланиш
Умаров Х. З., Тошхўжаев А. Т., Умарова М. З.,Ушбу китобда сабзавотчиликда ишлатиладиган маҳаллий ва минерал ўғитларнинг турлари, химиявий таркиби ҳақида маълумотлар берилади.
-
Томорқада етиштириладиган резавор мевалар
Томорқада етиштириладиган резавор мевалар,Жумхуриятимизда томорқа хўжалигининг бошқа турдаги қишлоқ хўжалик маҳсулотлари каби резавор мева етиштиришдаги мавқеи ортиб боряпти.Аммо кўпчилик соҳибкорлар резавор экинлар агротехникасини пухта билмасликлари туфайли бу хил экинлар ҳосилдорлигини, сифатини муттасил ошира боришдек нақд имконият бой берилмоқда.
-
Пахтачилик справочник
С.М.Мираҳмедов, С.Х.Йўлдошев, ва бошқалар,Ўзбек тилида Пахтачилик справочниги нашр этилганига 20 йилдан ошди. Ўтган давр мобайнида бу соҳада катта ўзгаришлар содир бўлди. Жумладан, эски навлар янгиси билан алмашди. Бу навларнинг ўзига хос агротехникаси мавжуддир.
-
Картошка етиштиришнинг интенсив технологияси
Эсонов И., Тошхўжаев А.,Китобда комплекс механизация асосида ҳамда маҳаллий шароитлар ҳисобга олингани ҳолда картошка етиштиришнинг прогрессив технологияси баён этилади.
-
Don va don mahsulotlari tovarshunosligi
R.T.Adizov, H.B.Ergasheva, S.D.Boboyev, A.X.G`afforov,O'quv qo'llanmada don massasini saqlashda don sifatining o'zgarishiga ta'sir etuvchi omillar, don massasidagi mikroorganizmlar, zararkimandalar, don kimyosi, seleksiya va urug'chilik asoslari, urug'lik donning sifatini baholash, bug'doy, javdar, arpa, sholi, makkajo'xori, un va yorma, omixta yem xomashyosi va omixta yem tovarshunosligi yoritilgan.
-
Сабзавотчиликдан амалий машғулотлар.
Ф.Ғофурова..,Ушбу ўқув қўлланмада сабзавотчилик бўйича лаборатория ишлари ва амалий машғулотларнииг мазмуни ёритилган. Унда методик кўрсатмалар ва машғулот ўтказиш плани баён этилган.
-
Қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари биокимёси
Р.А.Алимова, М.Т.Сагдиев, Б.А.Адилов,Қўлланмада ғалла, дон-дуккакли, мойли, илдизмева, ем-хашак, сабзавот ва полиз экинлари, ҳўл ва резавор мевалар, картошка маҳсулотлари ҳамда сут ва сут маҳсулотлари биокимёси бўйича сўнгги замонавий маълумотлар келтирилган бўлиб, бунда қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари асосий биокимёвий моддаларининг таркиби, биологик қиймати, маҳсулотларни сақлаш ва қайта ишлаш жараёнидаги ўзгаришларга алоҳида эътибор қаратилган. Ўқув қўлланма қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини қайта ишлаш мутахассислиги талабаларига учун илмий ва услубий ёрдам кўрсатади деган умиддами
-
Кормление сельскохозяйственных животных
Менькин В. К,В учебнике в соответствии с утвержденной учебной программой изложены все необходимые вопросы по кормлению сельскохозяйственных животных разных видов, рассказано о зоотехническом анализе кормов и оценке их питательности. В конце каждого раздела помещены вопросы для самопроверки. Для студентов техникумов по специальности Зоотехник.
-
Чигит сеялкалари
Ҳамидов А.,Ушбу ўқув қўлланмаси олий техника ўқув юртлзрининг обикор пахтачилик зонасида ишлатиладиган машиналарни урганувчи студентларига мулжалланган
-
Суғориладиган ерлардан фойдаланиш ва уларни баҳолоаш
Бобожонов .А,Ушбу ўқув қўлланма олтй ўқув юртларининг бакалаврларига ,шунингдек ер майдонларидан фойдаланишни ташкил этишнингназарий масалалари билан қизиқувчи китобхонлар оммасига мўлжалланган .
-
Чорвачилик фермаларида ишларни механизациялаштириш
Носов М. С., Оранский Н. Н., Перфилов В. А.,Ўқув қўлланмада чорвачилик фермаларида фойдаланиладиган машина ва механизмларнинг вазифаси, ишлаш принципи ҳамда тузилиши ҳақида мълумотлар берилган
-
Трактор, комбайн ва автомобилларда ишлашда хавфсизлик техникаси
Калошин А.И., Новиков М.П.,Китобда меҳнат муҳофазасига доир қонунлар асоси, қишлоқ хўжалигида иш шароитининг ўзига хослиги, шикастланишнинг асосий сабаблари ва уларнинг олдини олиш тадбирлари кўриб чиқилган. Трактор, комбайн, қишлоқ хўжалик агрегатлари ва автомобилларда ишлашда хавфсизлик техникаси қоидалари келтирилган.
-
Тракторы МТЗ-100 и МТЗ-102, -М
Ксеневич И. П.,Рассмотрены принципы работы, устройство и взаимодействие механизмов, агрегатов и систем тракторов МТЗ-100 и MT3-I02, изложены основные правила их эксплуатации и агрегатирования. Даны рекомендации по техническому обслуживанию, регулировкам, выявлению и устранению неисправностей, технике безопасности. Для подготовки трактористов-машинистов в средних ПТУ. Может быть использовано при профессиональном обучении рабочих на производстве.
-
Сельскохозяйственное водоснабжение.
Н.А.Карамбиров.,Для учащихся сельскохозяйственных техникумов по специальности "Гидромелиорация".
-
Umumiy va qishloq xo`jaligi fitopatologiyasi
Sheraliyev A.,Qo`llanma qishloq xo`jaligi kasb-hunar kollejlari uchun mo`ljallangan bo`lib, undan universitetda ta`llm olayotgan talabalar va qishloq xo`jaligi mutaxassislari ham faoydalanishlari mumkin.
-
Ўзбекистон ўсимликлари аниқлагичи
А.Ҳамидов, М.Набиев, Т.Одилов,Мазкур тасвирли аниқлагичга Ўзбекистонда ўсадиган 4 мингдан ортиқ ўсимликнинг 1200 тури киритилган. Булар республикамиз территориясида енг кўп тарқалган бўлиб, 104 оилага ва 537 туркумга киради. Аниқлагичнинг кириш қисмида ундан фойдаланиш усули ҳақида сўз юритилади. Китоб ўсимликларнинг хилма-хил расмлари билан безатилган. Охирида ўсимлик оилалари ва туркумларининг ўзбекча ва латинча номлари алфавит бўйича берилган
-
HIMOYALANGAN JOY INSHOOTLARINING TURLARI
D.S.Normurodov, B.X.Xalmirzayev, A.R.Raximov,O‘quv qo‘llanmada O‘zbekiston sharoitida himoyalangan joy inshootlarini ahamiyati, vazifasi, xususiyatlari, turlari hozirgi ahvoli va rivojlanish istiqbollari hamda isitilgan yer, parniklar, issiqxonalar ularni vazifasi, turlari va tuzilishi, isitish va mikroiqlimni yaratish usullari, issiqxonalarni namunaviy loyihalari va ularga qo‘yiladigan asosiy talablar, himoyalangan joy inshootlarini qoplashda foydalaniladigan yorug‘lik o‘tkazuvchan materiallar va ularni xususiyatlari to‘g‘risida ma’lumotlar keltirilgan. Mazkur o‘quv qo‘llanma qishloq xo‘jaligi Oliy o‘quv yurtlarining 5411700 - “Issiqxona xo‘jaligini tashkil etish va yuritish” bakalavriatura ta’lim yo‘nalishi talabalari uchun mo‘ljallangan. Shuningdek, o‘quv qo‘llanmadan 5A411701– Himoyalangan yer meva-sabzavotchiligi mutaxassisligi magistratura talabalari ham foydalanishi mumkin. Ushbu o‘quv qo‘llanma namunaviy dastur va ish rejaga muvofiq tuzilgan. Uni tuzishda himoyalangan joy sabzavotchiligi sohasidagi fantexnika yutuqlari va ilg‘or sabzavotchilik klasterlar, kooperatsiyalar va fermer xo‘jaliklari tajribasi hisobga olingan.
-
Мевачилик асослари
Т. Э. Остонақулов, С. Х. Нарзиева,Мамлакатимизда бозор иқтисодиёти даврида аҳолини озиқ-овқат маҳсулотларига, саноатни эса хом ашёга бўлган талабини қондириш ҳозирги кунда қишлоқ хўжалиги олдида турган энг муҳим долзарб вазифалардан бири бўлиб қолмоқда ва республикамиз ҳукумати бу соҳага катта эътибор қаратмоқда. Ўзбекистон Республикаси Президентининг“Мева-сабзавотчилик ва узумчилик сохасини ислоҳ қилиш бўйича ташкилий чора-тадбирлар тўғрисида” фармони ва қарори, Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси, Қишлоқ ва сув хўжалик вазирлигининг буйруқ ва қарорлари бу соҳалар ширкатларини фермер хўжаликларига айлантириш, агросаноат фирмаларини ташкил қилиш ва мева-сабзавотчилик тармоғини бошқариш тизимини такомиллаштиришда муҳим ўрин тутди