-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Matematika,
-
Matematika,
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Дифференциал геометрия курси
М.А.Собиров, А.Ё.Юсупов,Бу китоб университетларга педагогика институтларининг дифференциал геометрия программалари асосида ёзилди. Бироқ, кўп эҳтиёжлар назарда тутилиб, айрим пунктларда программадан четга чиқилди. Бу пунктлар ва параграфлар (*) ишораси билан кўрсатилди ёки майда шрифт билан терилди. Ушбу дифференциал геометрия курсининг чизиқлар назариясига доир( 1 —X) бобларини авторлар биргаликда тузди. Сиртлар назариясига бағишланган (XI—XIII) бобларни М.А.Собиров ёзди.
-
Мактаб математика тили
Ж.Икромов,Математиканинг ўрганиш объекти ҳисобланган ҳақиқий дунёнинг миқдорий муносабатлари ва фазовий формалари ўзида тушунчаларни гавдалантиради. Ҳақиқатан, фан асосларини, жумладан математикани эгаллаш, уни ташкил қилувчи илмий тушунчалар системасини эгаллаш демакдир.
-
Дифференциал тенгламалар
Қ.Б.Бойқўзиев,Ушбу китобда дифференциал тенгламалар назарияси педагогика институтлари программасига мослаб баён этилган. Ундаги айрим материалллрдан юқори курс студентлари факультетив курс ишларида фойдаланишлари ҳам мумкин. Назарий материал билан бир қаторда кўплаб мисоллар ёчилишлари билан берилган. Ҳар қайси бобда мустақил ечиш учун мисол ва масалалар келтирилган. Китоб педагогика институтларининг талабаларига мўлжалланган.
-
Математик логика элементлари
Т.Ёқубов,Мазкур ўқув қўлланмаси педагогика институтларнинг математика факультетлари студентларига мўлжалланган. Китобда мулоҳазалар алгебраси, предикатлар алгебраси ва алгоритмлар назаряси элементлари баён қилинади. Назарий материални баён қилишда мисоллардан кенг фойдаланилган. Ҳар қайси боб сўнгида мустақил ечиш учун машқлар келтирилган.
-
Математика
А.И.Маркушевич,Мазкур дарслик умумий ўрта таълим мактабларининг 5-синф ўқувчилари учун мўлжалланган. Китобда математиканинг асосий тушунчалари, сонлар устида амаллар, оддий геометрик шакллар ва мантиқий масалаларни ечиш усуллари содда ва тушунарли тилда баён этилган. Ўқувчиларнинг мантиқий фикрлашини ва мустақил масала ечиш кўникмаларини ривожлантиришга хизмат қилади.
-
Восемь лекций по математическому анализу
А.Я.Хинчин,Третье издание отличается от первого лишь немногими изменениями. Самое существенное из них состоит в том, что я вычеркнул "принцип индукции" из числа основных лемм, вследствие чего все опиравшиеся на этот принцип доказательства пришлось заменить другими. Я надеюсь, что для большинства читателей я этим облегчил усвоение книги, так как мне представляется, что этот принцип и опирающиеся на него рассуждения предъявляли читателю в отношении логической культуры требования несколько более высокие, чем это вообще принято в настоящей книге. Из других изменений заслуживают быть отмеченными только новая трактовка формулы Тейлора и параграфа о функциях с ограниченным изменением.
-
Аналитик геометрия
Т.Н.Қори-Ниёзий,Академик Тошмуҳаммад Қори-Ниёзий (Т.Н. Қори-Ниёзий) - ўзбек математик атамашунослиги асосчиси ва фан арбобидир. Унинг “Аналитик геометрия” соҳасидаги дастлабки йирик асарлари ва фундаментал дарсликлари 1930-йилларнинг бошларида яратилган бўлиб, бу китоблар олий ўқув юртларида илк бор ўзбек тилида замонавий математикани ўқитишга асос солган.
-
Оддий диференциал тенгламалар
М.С.Салоҳитдинов, Ғ.Н.Насритдинов,Ушбу дарслик университетларнинг " математика" ва " амалий математика" ихтисосликлари бўйича таълим олаётган студентлари учун мўлжалланган бўлиб, ундан педогогика институтлари, олий техника ўқув юртлари студентлари ҳам фодаланишлари ҳам мумкин. Китобда дифференциал тенгламалар назариясини баён қилиш билан бирга, унинг амалий масалаларни ечишга татбиқ этилишига эътибор берилган.
-
Асосий математик анализ курси. 4 том
Т.Н. Қори-Ниёзий,Т. Н. Қори-Ниёзий танланган асарларнинг ушбу тўртинчи томи авторининг уч томлик " Асосий математик анализ курси" нинг учинчи китобини ташкил этади. Бу том " Дифференциал тенгламалар " га бағишланган бўлиб, у университет ва педагогика институтларининг физика-математика факультетларига мўлжаллаб ёзилган. Китобнинг тузилиши шундайки, уни асосан ҳар қандай олий мактабнинг программасига татбиқ қилса бўлади. Бунинг учун юлдузчалар билан белгиланган баъзи параграфларни тушуриб қолдириб ўтиш мумкин.
-
Diskret tuzilmalar
X.A.Madatov, B.J.Matchanov,Mazkur o'quv qo'llanmada diskret tuzilmalarning asosi bo'lgan matematik mantiq va diskret matematikaning muhim bo'limlari izchil va tizimli ravishda yoritilgan. Qo'llanmada to'plamlar, fikrlar algebrasi, mantiqiy ifodalar va ularni soddalashtirish usullari, mukammal normal shakllar (MDNSh, MKNSh), Karno kartalari, yechimlar daraxti, chekli avtomatlar hamda mantiqiy sxemalarda analiz va sintez masalalari keng yoritilgan. Har bir mavzu nazariy asoslar, tushuntirishlar va amaliy misollar bilan boyitilgan bo'lib, talabalarda mantiqiy fikrlash, tahlil qilish va modellashtirish ko'nikmalarini shakllantirishga xizmat qiladi. Qo'llanmada keltirilgan materiallar raqamli texnologiyalar, dasturlash, avtomatlashtirish va axborot xavfsizligi sohalarida zarur bo'lgan bilimlarni egallashga yordam beradi.
-
Геометрия 9-10 синфлари учун
В. М. Клопский, З. А. Скопец, М. И. Ягодовский,Геометрия курси планаметрия билан стереометрияни ўз ичига олади. 6-7 синфларда геометрия дарсларида сиз кўпроқ планаиетрия билан шуғулланган эдингиз. Планаметрияда ўрганиладиган объектлар битта текисликда ётувчи фигуралардан иборат, масалан, бурчак, учбурчак, параллелограмм, айлана. Бу фигуралардан ҳар бирининг ҳамма нуқталари текисликка қарашлидир.
-
Differensial operatorlarning spektral nazariyasi
U.A. Xoitmetov, Sh.Q. Sobirov,O'quv qo'llanmada dastlab, differensial operatorlarning elementar, ammo chuqur mazmunli nazariyasi yoritilgan bo'lib, ikkinchi qismida esa differensial operatorlarni Gilbert fazosidagi abstrakt operatorlar sifatida qaragan holda yondoshuvni amalga oshirilgandir. Bundan tashqari mazkur darslikda har bir mavzuga oid misollar yechib ko'rsatilgan va mustaqil yechish uchun mashqlar keltirilgan.
-
Нега математика?
Р.Д.Драйвер,Китобнинг асосий мақсади: Ушбу китоб математика фанининг кундалик ҳаётимизда ва реал дунёда қанчалик муҳим ва фойдали эканини кўрсатиб беришга қаратилган. Муаллиф кўпчиликда учрайдиган "Математика менга ҳаётда нима учун керак?" деган саволга оддий, тушунарли ва қизиқарли мисоллар орқали жавоб беради. Кимлар учун мўлжалланган: Китоб кенг китобхонлар оммаси, гуманитар йўналиш талабалари ҳамда математикани унчалик хуш кўрмайдиган, лекин унинг амалий аҳамиятини тушунишни хоҳловчи ҳар бир киши учун ажойиб қўлланмадир. Уни ўқиш учун чуқур академик билим талаб этилмайди, бошланғич алгебра ва геометрия асосларини билиш кифоя қилади. Асосий мазмуни ва мавзулари: Китобда кундалик ҳаётий муаммолар, молиявий ҳисоб-китоблар (фоизлар, солиқлар, банк фоизлари), ҳаракат ва тезлик масалалари, эҳтимоллар назарияси, тўпламлар ҳамда нисбийлик назариясининг элементар асослари каби қизиқарли мавзулар амалий машқлар ёрдамида тушунтирилган. Китоб ўқувчида мантиқий ва танқидий фикрлашни ривожлантиришга ҳамда ҳаётий муаммоларни математик усуллар билан мустақил ҳал қилишда ишонч уйғотишга ёрдам беради. iborasini tojik tilidan tarjima qilish so‘rovi hech qanday natija bermadi.
-
Оддий дифференциал тенгламалар
М.С.Салохитдинов, Г.Н.Насритдинов,Ушбу дарслик университетларнинг "математика" ва "амалий математика" ихтисосликлари буйича таълим олаётган студентлари учун мулжалланган.
-
Тригонометриядан мисол ва масалалар ечиш
Обид Каримий,Обид Каримийнинг 1972 йилда нашр этилган «Тригонометриядан мисол ва масалалар ечиш» китоби тригонометриянинг асосий формулаларини ўзлаштириш, тенглама ва тенгсизликларни ечиш ҳамда мураккаб геометрик масалаларни тригонометрия ёрдамида ҳал этиш бўйича муҳим ўқув қўлланма ҳисобланади. Обид Каримийнинг 1972 йилда нашр этилган «Тригонометриядан мисол ва масалалар ечиш» китоби тригонометриянинг асосий формулаларини ўзлаштириш, тенглама ва тенгсизликларни ечиш ҳамда мураккаб геометрик масалаларни тригонометрия ёрдамида ҳал этиш бўйича муҳим ўқув қўлланма ҳисобланади. Обид Каримийнинг 1972 йилда нашр этилган «Тригонометриядан мисол ва масалалар ечиш» китоби тригонометриянинг асосий формулаларини ўзлаштириш, тенглама ва тенгсизликларни ечиш ҳамда мураккаб геометрик масалаларни тригонометрия ёрдамида ҳал этиш бўйича муҳим ўқув қўлланма ҳисобланади.
-
Кўп аргументли функциялар интеграл хисоби
С.Жалолов Ш.Мақсудов,Кўп аргументли функциялар интеграл ҳисоби — математик анализнинг муҳим бўлими бўлиб, у кўп ўзгарувчили функцияларнинг аниқ ва ноаниқ интегралларини ҳисоблаш (каррали, эгри чизиқли ва сирт интеграллари) ҳамда уларни геометрия ва физикага татбиқ этиш усулларини ўрганади.
-
Курс дифференциального и интегрального исчисления. Том 2
Г.М.Фихтенгольц,"Курс дифференциального и интегрального исчисления" является фундаментальным учебником по математическому анализу. Первое издание трехтомного "Курса..." вышло в 1948-1949 гг. Второй том посвящен теори Читать далее
-
Математикадан практикум
Т.Толаганов, А.Норматов,Мазкур қўлланма педагогика институтларида ўқиладиган "Математикадан амалий машғулотлар" курси программаси бўйича ёзилган бўлиб, математиканинг арифметика, алгебра, тригонометрия, геометрия бўлимларини қамраб олгандир. Қўлланманинг максади талабаларнинг математикадан олган назарий билимларини урта мактаб математикаси билан боглаш уларда масала ва мисоллар ечиш малакасини такомиллаштириш хамда ривожлантиришдан иборат. Қўлланмадан шунингдек математика билан кизиккан юкори синф укувчилари хам фойдаланишлари мумкин.
-
Ўзбекистонда олий математика таълими
А.И.Исломов,Китоб олий ва ўрта ўқув юртлари ўқитувчилари студентлар ва ўқувчиларга мўлжалланган. Ундан математика тарихи курсида тўгарак машғулотларида ҳамда ўқувчиларни ватанпарварлик ва интернациолизм руҳида тарбиялашда материал сифатида фойдаланиш мумкин.
-
Математикадан қўлланма
T. A. Азларов, М. А. Мирзааҳмедов, Д. О. Отақўзиев,T. A. Азларов, М. А. Мирзааҳмедов, Д. О. Отақўзиев, М. А. Собиров, С. Т. Тўлаганов. «Математикадан қўлланма» нинг II қисми ўз билим ва малакаларини муста- кил шугулланиб оширувчи муаллимларга аталган программанинг II босқичига асосан, мос келади. Китоб «Тўпламлар назарияси элементлари», «Математик логика элементлари», Математик индукция методи», «Математик структуралар», «Топология элементлари» бўлимларидан иборат. «Математикадан қўлланма, 1 ва II» китобларини дорилфунун ва педагогика институтлари талабалари учун ўқув қўлланмаси сифатида тавсия этиш мумкин.]