-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Деҳқон ва фермер хўжаликлари иқтисоди
Б.Т.Салимов, Қ.С.Ҳамдамов, Б.Б.Беркинов, Р.Ҳ.Ҳакимов, М.С.Юсупов, М.А.Орипов, Н.И.Ўроқов,Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot, -
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Qishloq ishlab chiqarish infratuzilmasi iqtisodiyoti
[],О'quv qo'lanma “Iqtisodiyot (tarmoqlar va sohalar)” va 5420100- “Fermer xo'jaligini boshqarish va yuritish ” ta’lim yo‘nalishi talabalari, magistrlar, fermer xo‘jaliklari rahbarlari hamda agrar soha bo'yicha qiziquvchi keng kitobxonlar uchun mo‘Ijallangan
-
Қишлоқ хўжалиги иқтисодиёти
А.Абдуғаниев, А.А.Абдуғаниев,Дарсликда қишлоқ хўжалигида эркин бозор муносабатларини шакллантиришнинг назарий, услубий ҳамда амалий асослари Кадрлар тайёрлаш Миллий дастури талаблари асосида ёритилган, тармоқда амалга оширилаётган ташкилий ва иқтисодий ислоҳатларнинг мазмун ва моҳияти қишлоқ хўжалигида мавжуд бўлган моддий техника ва меҳнат ресурсларидан фойдаланишнинг ҳозирги ҳолати, корхоналар, тармоқ-ларнинг ривожланиши, иқтисодий самарадорлиги илмий жиҳатдан асосланган ҳолда таҳлил қилиниб, келажакда уларнинг самарадорлиги юксалишини таъминловчи омиллар, йўллар батафсил кўрсатилган
-
Қишлоқ хўжалиги корхоналари фаолиятини бошқариш
Ҳамдамов Қ. С.,Ушбу қўлланмада «қишлоқ хўжалиги корхоналари фаолиятини бошқариш» фанининг мавзуи, қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришининг ўзига хос хусусиятлари, қишлоқ хўжалигининг мамлакат иқтисодида тутган ўрни ва роли, қишлоқ, хўжалиги корхоналарининг турли-туманлиги, ташкилий-иқтисодий асослари, умумийлиги ва ўзига хос хусусиятлари баён этилган; қишлоқ, хўжалиги корхоналарини ихтисослаштириш, тармоқлариинг ўзаро боғлиқлигини таъминлаш, корхоналарнинг мақсадга мувофиқ ҳажмини белгилаш, корхона ишлаб чиқариш ресурсларини, айниқса, ер фонди, корхона ҳудудини ташкил қилиш, аҳоли пунктларини режалаштириш, уларни корхона ҳудудида жойлаштириш масалалари батафсил ёритилган
-
Деҳқон ва фермер хўжаликлари иқтисоди
Б.Т.Салимов, Қ.С.Ҳамдамов, Б.Б.Беркинов, Р.Ҳ.Ҳакимов, М.С.Юсупов, М.А.Орипов, Н.И.Ўроқов,Ушбу ўқув қўлланмада қишлоқ хўжалигида ишлаб чиқаришни ташкил этишнинг самарали шаклларидан бўлган деҳқон ва фермер хўжаликларининг ташкилий-иқтисодий ва ҳуқуқий асослари ҳамда уларни ташкил этиш масалалари ёритилган
-
Xo'jalik faoliyati tahlili
A.Qosimov, G.Davlatova,Bu o'quv qo'llanmada korxona xo'jalik faoliyati tahlilining umumlashgan tushunchadagi predmeti, uslubi, maqsadi, vazifasi va korxonada iqtisodiy tahlilni tashkil qilishning nazariy asoslari yoritilgan. O'quv qo'llanmaning tahliliy qismida texnika-iqtisodiy ko'rsatkichlar yaxlit uslubda yoritilgan
-
Иқтисодий география
Солиев А.,Мазкур ўқув қўлланмада иктисодий ва ижтимоий географиянинг назарий асослари, дунё иқтисодий географияси ва ундаги ўзгаришлар, Ўзбекистонининг иктисодий ва ижтимоий ривожланишииинг хозирги холати, табиий шароити ва ресурслари, ахолиси ва демографик вазият, транспорт ва инфраструктураси, ташки иктисодий алокалари ва иктисодий райопларига хар томонлама бахо берилган.
-
Ер тузишни лойиҳалаш
Авезбаев С, Волков С Н,Дарслик «Ер тузишни лойиҳалаш» фанининг дастурига мос тарзда Ўзбекистон Республикаси ер тўғрисидагк қонунчилигида юз берган охирги ўзгаришларни ва ўтказилаётган ер ислоҳатини ҳисобга олган ҳолда тайёрланди. Унда ер тузишни лойиҳалашнинг назарий асослари, туман ер тузиш чизмалари, хўжаликлараро ва хўжаликда ички ер тузиш лойиҳалари оркали амалга ошириладиган ерлардан фойдаланишни ва уларни мухофаза қилишни ташкил этишнинг асосий масалаларини ечиш усуллари келтирилган
-
Молиявий таҳлил
Ваҳобов А., Иброҳимов А.,«Молиявий таҳлил» дарслиги нафакат талабаларга, балки менежерлар, молиячилар, соликчилар, банк ходимлари, кимматбахо қоғозлар ва сармоялар бозори иштирокчилари, бухгалтерлар, аудиторлар хамда бошка иктисодчи мутахассислар учун уз мижозларининг молиявий ҳолатини билишга ёрдам беради.
-
Bozor infratuzilmasi nazariyasi
Amonboyev M.,Bozor iqtisodiyotining rivojlanishi o‘zida iqtisodiyot turli soha va tarmoqlarining mustaqil taraqqiyoti va har tomonlama mustahkam iqtisodiy o‘sishini taqozo etadi. Tarmoq va sohalar iqtisodiy o‘sishini ta’minlashda bozor infratuzilmasining rivojlanishi ham ahamiyatlidir. Bozor infratuzilmasi shakllanishi va nvoilanishining muhim shartsharoitlari, qulay muhitini vujudga keltirishda davlat tomonidan tartibga solish katta ahamiyat kasb etadi. Bu jarayonda esa iqtisodiy qonunlar bilan birga hukumat tomonidan olib borilayotgan iqtisodiy islohotlar uyg‘unligini ta’minlash va ularning bozor iqtisodiyoti talablaridan kelib chiqilishini yo‘lga qo‘yish muhim sanaladi
-
Микроиқтисодиёт
Э.Эгамбердиев,Мустақил Республикамиз иқтисодиётини ҳар томонлама мустаҳкамлашда айникса Микроиктисодиёт фанини мукаммал эгаллаш, унинг сир-асрорларини пухта урганиш талаб этилади. Биз ана шу ниятда ушбу дарсликда мамлакатимизда микроиктисодиётнинг назарий ва амалий равнақини белгилаб берувчи омилларни таҳлил ва тадкик этиб, унга купчиликка тушунарли тилда таъриф бердик. Дарслик Иктисодиёт Олий укув юртлари ва колледжларнинг талабалари, шунингдек иктисодчи мутахассисларга, тадбиркорлар ҳамда хусусий корхона эгаларига мулжалланган.
-
Mikroiqtisodiyot
Abdikarimova Zuxra,Mazkur o'quv qo'llanmada talabalarga mikroiqtisodiyot fani doirasidagi yangi bilimlarni egallashning o‘ziga xos usuiidan loydalanishga harakat qilindi. IJshbu kitob talabalarning iqtisodiyot dunyosidagi bilimlarning kengayishiga. ho/.irgi o'zgarib borayotgan shiddatli dunyoda ular diinyoqarashlarining shakllanishiga yordam beradi.
-
G'aznachilik
D.H.Po'latov,Ushbu darslik O'zbekiston Respublikasi Oliy va o'rta maxsus ta'lim vazirligi tomonidan oliy ta'lim yo'nalishlari va mutaxassislarning takomillashtirilgan davlat ta'lim standartlari, o'quv rejalari va namunaviy fan dasturlari bo'yicha yangi avlod o'quv adabiyotlarini yaratish vazifasini bajarish doirasida tayyorlandi. Darslik davlat budjeti g'azna ijrosini tashkil etishning nazariy va amaliy masalalarini qamrab olgan bo'lib, unda davlat budjeti g‘azna ijrosining mohiyati va ahamiyati, g'aznachilikning davlat budjeti, davlat maqsadli jamg'armalari va budjet tashkilotlarining budjetdan tashqari mablag'lari g'azna ijrosini tashkil etish bo'yicha faoliyati tegishli bob va paragraflarda yoritilgan
-
Mikroiqtisodiyot
Salimov B.T., Hamdamov Q.S., O`raqov N.I.,Ushbu o‘quv qo‘llanmada zamonaviy iqtisodiyotning nazariy va amaliy tomonlari, bozor subyektlarining faoliyatini tahlil qilish, o‘rganish bilan bog‘liq iqtisodiy masalalar yoritilgan. Har bir bobda takrorlash uchun savollar hamda mavzular uchun savollar, masalalar va ularning yechimlari keltirilgan.
-
Божхона ишида инкотермс - 1990 Халқаро қоидаларининг қўлланилиши
Ф.А.Аҳмедова,Мазкур қўлланмада юкларнинг божхона расмийлаштирувида, товарнинг статистика қиймати ва бож қийматини белгилашда ИНКОТЕРМС-1990 шартларини қўллаш механизмлари баён қилинган.
-
Пул: 100 савол ва 100 жавоб
Ё.Абдуллаев, Т.Қоралиев,Ўкув қўлланмада, соғлом пул тизимисиз иқтисод ривожланаолмаслиги, унинг моҳияти, вазифалари, қадр-қиммати, муммолари, афзалликлари, иқтисодий қувват, товар қиймати, тўлов, муомала, омонат воситаси, ҳақида кенг кўламда ёритилган
-
Бозор қонунияти асослари
Чжен В.А.,Қўлингиздаги китоб-ислоҳотларнинг назарий асослари ва уларни амалга оширишга бағишланган бир туркум асарларнинг биридир. Бироқ айни вақтда бу мустақил нашр ҳам бўлиб, унинг мақсади - Ўзбекистон ислоҳотларининг ўз моделида яхлит бир бутун бўлиб жипслашиб кетган сиёсий хўжалик ва ижтимоий ўзгаришларнинг ўзаро алоқаларини чуқурроқ англаб етишга ёрдам беришдан иборат
-
Makroiqtisodiy tahlil va prognozlash
N.M.Maxmudov, M.T.Asqarova, I.Yu.Umarov,Darslikda makroiqtisodiy tahlil va prognozlashda foydalaniladigan asosiy iqtisodiy tushunchalar va kategoriyalami mohiyati, ular orasidan o‘zaro bog`liqliklar, mavjud ijtimoiy-iqtisodiy holatlarni tahlil qilish va prognozlash usullari va ularni hisoblash uslubiyati yoritilgan.Darslik iqtisodiy fanlar yutuqlariga va jahon amaliyotiga asoslangan bo‘lib makrodarajadagi ijtimoiy-iqtisodiy jarayonlarning tahlil qilish uslubiyati va usullari, ularning mazmuni va mohiyati, shakllash jarayonlariga bag‘ishlangan bo‘lib, unda, prognozlash, uning nazariy va amaliy yo‘nalishlari o ‘z aksini topgan.
-
Пул ва молия бозорлари
В.Чжен,Бугун тараққиёт давомида инсон томонидан қилинган ихтиролар орасида енг оддийси ва енг мураккаби, энг тушунарлиси ва енг чалкаши пулдир. Инсониятнинг энг аянчли фожиалари ва енг олмшумул ютуқлари пул билан боғлиқ
-
Макроиқтисодиёт
Д.Қ.АҲМЕДОВ, А.Э.ИШМУХАМЕДОВ, ҚХ .ЖУМАЕВ, З.А.ЖУМАЕВ,Ушбу дарсликда асосий эътибор замонавий макроиктисодий усуллар ва уларнинг амалиётда кўлланнлишга қаратилган; мамлакат макроиқтпсодиётининг ривожланиш босқичларини аниқлаш ва уни такомиллаштирнш борасидаги макроиктисодий сиссатга алоҳи- да ахамият берган. Иктисодиёт ривожланган мамлакатлар, шунингдек узбек модели ҳақида хам фикр юритилган. Дарслик Олий ва Урта махсус ўкув юртларининг иқтисодий таълим йуналишлари бакалаврлари, магистрлари, аспирантлари ва ўқитувчнлари учун мўлжачланган.