-
Begona o`tlarga qarshi uyg`unlashgan kurash choralari
Nasirov B, Shodmonov M, Xikmatov Sh, Umarova Z,Dehqonchilik. Agrotexnika, -
Ҳимояланган ер сабзавотчилиги
Зуев В. И., Атаходжаев А. А., Асатов Ш. И., Кадирходжаев А. К., Акрамов У. И,Dehqonchilik. Agrotexnika, -
-
-
Деҳқончилик ва илмий изланиш асослари фанидан лаборатория, амалий машғулотлар
С.А.Азимбоев, С.С.Буриев, Ч.Р.Бегимқулов, Х.К.Алланов,Dehqonchilik. Agrotexnika, -
Dehqonchilik. Agrotexnika,
-
-
-
-
Dehqonchilik. Agrotexnika,
-
-
-
Дала экинлари биологияси ва етиштириш технологиясидан амалий машғулотлар (Ўсимликшунослик).
Д. Ёрматова,Dehqonchilik. Agrotexnika, -
Dehqonchilik. Agrotexnika,
-
Dehqonchilik. Agrotexnika,
-
-
Dehqonchilik. Agrotexnika,
-
Dehqonchilik. Agrotexnika,
-
Begona o`tlarga qarshi uyg`unlashgan kurash choralari
Nasirov B, Shodmonov M, Xikmatov Sh, Umarova Z,Ushbu darslikda begona o’tlar va ularning zarari, zararlilik ostonalari, geografiyasi va ekologiyasi, biologik hususiyatlari, ko’payishi va tarqalishi, klassifikatsiyasi, tekinxo’r, kam yillik va ko’p yillik begona o’tlar, zaharli va zararli begona o’tlar, O’zbekiston Respublikasining ayrim hududlarida tarqalgan karantin begona o’tlar, O’zbekiston Respublikasining karantin begona o’tlar bilan zararlanish holatining tahlili, begona o’tlami hisobga olish usullari va xaritalash, begona o’tlami tarqalishini oldini olish usullari, begona o’tlarga qarshi agrotexnik, fitotsenotik, mahsus, biologik va kimyoviy kurash choralari hamda ularning samaradorligini aniqlash usullari ham keltirilgan
-
Agrokimyo
J. Sattorov, Z. Xaidmuhamedova, Ya. Kulmurodova, U. Qosimov, N. Akbarov,Ushbu darslikda Agrokimyo fanining predmeti, vazifalari, tarixi, tekshirish uslublari, qonuniyatlari, o ‘simliklarning kimyoviy tarkibi va oziqlanishi, o ‘simliklar oziqlanish nuqtayi nazaridan tuproqlarning xossalari, o ‘g‘itlar, ularning turlari, olinishi, qo'llanishi, o ‘g‘it qo'llash tizimini ishlab chiqish va asosiy qishloq xo'jalik ekinlarini o ‘g‘itlash. agrokimvoning ekologik muammolari bayon etilgan. Darslik universitet va qishloq xo'jalik oliy o‘quv yurtlarining Tuproq shunoslik, Agrokimyo va agrotuproqshunoslik ta'Iim yo'nalishlari talabalari uchun mo'ljallangan.
-
Агрокимё
Мусаев Ботирбек Саметович,Дарсликда ўсимликларнинг кимёвий таркиби ва озиқланиши, республикамиз тупроқларининг агрокимёвий хоссалари, ўғитлар, уларнинг турлари, олиниши, қўлланилиши, асосий қишлоќ хўжалик экинларига ўғит қўллаш тизимини ишлаб чиқиш, агрокимёвий тадқиқот усуллари ва агрокимёнинг экологик муаммолари баён этилган.
-
Ҳимояланган ер сабзавотчилиги
Зуев В. И., Атаходжаев А. А., Асатов Ш. И., Кадирходжаев А. К., Акрамов У. И,Ушбу дарсликда Ўзбекистонда ҳимояланган ер сабзавотчилиги аҳамияти ва хусусиятлари, ривожланиш тарихи, ҳозирги даврдаги ҳолати, уни олдида турган масалалари ва тафсили баён этилган. Ўзбекистонда тарқалаган культивацион иншоотлар турлари ҳамда хиллари ўртасидаги ва асосий тур қурилмаларини фарқлари тавсифи келтирилган. Ҳимояланган ер сабзавот экинларини ташқи муҳит омилларига талаби ва уни яратиш ҳамда созлаш усуллари, иссиқхонада минерал озуқалар билан озиқлантиришнинг хусусиятлари, озуқали эритмалар ҳамда кичик ҳажмли муҳитда ўстириш, иссиқхоналардан фойдаланиш ва унда сабзавот экинлари етиштиришнинг умумий усуллари ёритилган. Очиқ ва ҳимояланган ер учун кўчат етиштириш, шунингдек помидор, бодринг, гулкарам, кўкат ва бошқа сабзавотлар маҳсулотини иссиқхона ва вақтинчалик ҳимояланган плёнкали тоннел қурилмалар остида етиштиришнинг замонавий технологияси баён этилган. Шу билан бирга ҳар бир бобдан сўнг назорат саволлари келтирилган.
-
Агрономия асосларидан практикум
К.А.Эгамқулов,КПСС XXVI сьезди ва Узбекисгон Компартиясинииг XX сьезди қарорларида халқ хужалигининг барча сохаларини, хусусан қишлоқ хужалигини янада ривожлаштириш, пхолилипг кишлок хужалик махсулотларига тобора ошиб борастган талабларини цонлириш алохида вазифа қилиб қуйилган. Бунинг учуй дехкончилик маданиятини oшириш, срдан янада унумлироц фойдаланиш, фан-техникаси тарақкиётини жадаллаштириш, кишлок хужалигининг барча сохаларида механизациям кенг кўламда жорий этиш, чорвачиликни хар томонлама ривожлангириш, унинг мусгахкам ем-хашак базасини барпо қилиш каби бнр капча тадбирларни амалга ошириш зарур.
-
Деҳқончилик ва илмий изланиш асослари
Очилов Э., Ураимов Э.,Деҳқончилик ва тупроқшунослик илми — эгизак тушунча. Бинобарин, тупроқ шароитини билмасдан туриб, деҳқончилик фанини тараққий эттириш мумкин эмас. Мазкур дарсликда деҳқончклик, тупроқшунослик ва агрокимё фанининг баъзи жиҳатлари ўз аксини топган. Хусусан, тупроқнинг пайдо бўлиши, механик таркиби, классификацияси, агрофизик хоссалари, деҳқончиликнинг ривожланиш тарихи, тупроққа ишлов беришнинг усуллари, бегона ўтларга қарши кураш, агрокимё фани асослари, ўғит турлари каби бир қатор масалалар борасида илмий мулоҳазалар юритилади. Мухтасар шаклда айттанда, ушбу ўқув дарслигида замонавий деҳқончилик илми сир-асрорлари ёритиб берилган.
-
Деҳқончилик ва илмий изланиш асослари фанидан лаборатория, амалий машғулотлар
С.А.Азимбоев, С.С.Буриев, Ч.Р.Бегимқулов, Х.К.Алланов,Ушбу ўқув қўлланма қишлоқ хўжалиги олий ўқув юртларида таълим оладиган талабалар учун "Деҳқончилик ва илмий изланиш асослари" фанидан лабаратория ишлари ва амалий машғулотлар ҳамда ўқув амалиётига оид дастурлар асосида ёзилган. Унда тупроқ намуналарини олиш, морфологик белгиларини ўрганиш, тупроқнинг сув-физикавий хоссаларини, тупроқда ва экинлари орасида учрайдиган бегона ўтларни аниқлаш, уларга қарши кураш усуллари, ерни ишлаш сифатига баҳо бериш ва алмашлаб экиш схемаларини ишлаб чиқиш усуллари баён этилган.
-
Tuproq melioratsiyasi va gidrologiyasi
S.A.Abdullaev, X.Q.Namozov,Darslikda: fanning asoslari, tuproq suvining shakllari, sifati, bug‘lanish, sarflanish, qurg‘oqchilik va uning kelib chiqish sabablari, sug‘orish melioratsiyasi, tuproqning namlik rejimi, gidromodul rayonlashtirish, qishloq xo‘jalik ekinlarining sug‘orish texnikasi, suv balansi, sug‘orish turlari va usullari, sug‘orishni rejalashtirish, sug‘orish texnikasi, tuproqlarning sho‘rlanishi va tuz to‘planish sabablari, zovurlar tiplari va ulardan foydalanish, yerlarni sho‘rlanishini va botqoqlanishining oldini olish hamda unga qarshi kurashish chora tadbirlari, qumlarni melioratsiya qilish va ulardan oqilona foydalanish, sho‘rlangan tuproqlar, ularning melioratsiyasi, tuproq meliorativ izlanishlar- melioratsiya qilinadigan maydonlarda tajriba o‘tkazish mavzulari yoritilgan.
-
Umumiy dehqonchilik
Sidiqov. S,Mazkur darslikda umumiy dehqonchilik fanining ba'zi jihatlari o'z aksini topgan. Xususan, tuproqning paydo bo`lishi, mexanik tarkibi, klassifikatsiyasi, agrofizik xossalari, dehqonchilikning rivojlanish tarixi, tuproqqa ishlov berishning usullari, begona o`tlarga qarshi kurash, agrokimyo fani asoslari, o'g'it turlari kabi bir qator masalalar borasida ilmiy mulohazalar yuritiladi.
-
Томорқада ток ўстириш.
М.М.Мирзаев , Ю.М.Джавакянц,итобчала томорқа ва шахсий боғларда ток ўстиришнинг ўзига хос хусусиятлари баён этилган.
-
Томорқа сабзавотчилиги
Х.Бўриев,Ушбу китобда томорқа ерларида сабзавот ва картошка экинларидан мўл ҳосил етиштириш, уларни йиғиб олиш, сақлаш, қайта ишлаш йўллари ҳаваскор сабзавоткорларнинг саволларига жавоб тарзида баён қилинади.
-
Dehqonchilik va chorvachilik asoslari
S.A. Azimboyev, R.H. Hamroqulov,Ushbu o‘quv qo‘llanma qishlоq xo‘jalik kasb-hunar kоllеjlarining «O‘simlikshunоslikka ixtisоslashgan fеrmеr xo‘jaligini tashkil etish va yuritish» yo‘nalishi uchun qabul qilingan standart va namunaviy o‘quv dasturi asоsida tayyorlangan. Darslik «Umumiy dеhqоnchilik» va «Chоrvachilik asоslari» bo‘limlarini o‘z ichiga оladi. O‘quv qo‘llanmada rеspublika qishlоq xo‘jaligida amalga оshirilayotgan islоhоtlar, yеr-suv rеsurslaridan samarali fоydalanish va chоrvachilikda tatbiq qilinayotgan yangi tеxnоlоgiyalar atrоflicha bayon etilgan. Unda nazariy va amaliy-tajribaviy mashg‘ulоtlar o‘zarо mutanоsiblikda yoritilgan. O‘quv qo‘llanma qishlоq xo‘jalik kоllеjlari o‘quvchilari, pеdagоg o‘qituvchilari, оliy ta’lim muassasalari talabalari, magistr, aspirantlar va shu yo‘nalishdagi mutaxassislarga mo‘ljallangan.
-
Dehqonchilik,tuproqshunoslik va agrokimyo asoslari
S.A.Azimov,Dehqonchilik,tuproqshunoslik va agrokimyo asoslari Ayo`nalishi talabalari uchun mo`ljallangan.
-
Tuproq va agroekologiya
Zokirov X.,Ushbu darslikdada tuproq va agroekologiya,nuproqning suv xossalari va boshqa ma`lumotlar berilgan.
-
Дала экинлари биологияси ва етиштириш технологиясидан амалий машғулотлар (Ўсимликшунослик).
Д. Ёрматова,Ушбу дарслик, республика Олий ўқув юртларининг агрономия, қишлоқ хўжалиги биология ва экология мутахассислиги бўйича таъ- лим оладиган талабалар учун ёзилган. Қўлланмада республика қишлоқ хўжалигида суғориладиган ва лалми ерларида экиладиган асо- сий экинларнинг турлари, навлари, ботаник белгилари ва тузилиши ҳақида маълумот берилган.
-
Қовун етиштириш
Рузимов Ж., Таджиев А., Машарипов А., Матқурбанов Т., Рузметов Р.,Тавсияномадан сабзавот ва полиз экинлари етиштирувчи дехқон ва фермер хўжаликлари, аҳоли шахсий томорқасида полиз махсулотларини етиштириш билан шуғулланувчилар ҳамда олий ва ўрта махсус талим соҳасидаги қишлоқ хўжалигига йўналтирилган бакалаврият ва магистратура талабалари ва кенг оммага мўлжалланган.
-
Томчилатиб суғориш асосида қовун етиштириш
Таджиев А., Худайбергенов Х.,Услубий қўлланма сабзавот ва полиз экинлари етиштирувчи деҳқон ва фермер хўжаликлари, аҳоли шахсий томорқасида полиз маҳсулотлари етиштириш билан шуғулланувчи қизиқувчи мутахассислар ҳамда Олий ва ўрта маҳсус таълим соҳасидаги қишлоқ хўжалигига йўналтирилган бакалавриат ва магистратура талабалари, қишлоқ хўжалиги техникуми талабалари ҳамда қишлоқ хўжалигига қизиқувчи кенг оммага мўлжалланган.
-
Деҳқончилик ва боғдорчилик сирлари
Рустам Қурбонов,Кундалик ҳаётимизни мева ва сабзавотларсиз тасаввур эта олмаймиз. Уларни етиштириш ҳам жиддий билим ва тайёргарликни талаб этади. Ушбу китобда республикамизда униб-ўсадиган, рўзғоримизда фойдаланиладиган мева ва сабзавотларни етиштириш сирлари ҳақида сўз боради.
-
O`simliklarni karantin va zararkunanda kasalliklari
M.T.Arslonov, K.S.Komilov,O`zbekiston Respublikasining xalqaro hamkorlikdagi tutgan o`rni uning hududiga chet ellardan turli tovarlar, qishloq xo`jaligi mahsulotlarini qabul qilish. Shuningdek turli mahsulot va xomashyolarni chetga chiqarishga sabab bo`lmoqda.
-
Agronomiyada innovatsion texnologiyalar
To`xtashev B. B,Darslikda keltirilgan mavzular fanning o`quv dasturi asosida tuzilgan.