-
-
-
-
XX асрнинг иккинчи ярми ўзбек поэмачилигида жанр ва услуб ранг-баранглиги
Дилрабо Қувватова,Adabiyot, -
-
Adabiyot,
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Юрий Крымов. Очерк творчества
Громов Павел Михайлович,Юрий Крымов (настоящее имя — Юрий Соломонович Беккер, 1908–1941) — советский прозаик и журналист, чьё творчество связано с эпохой 1930-х годов и формированием социалистического реализма. Несмотря на короткую жизнь, он оставил заметный след в литературе благодаря произведениям о молодёжи, технике, героизме и нравственном выбор Монография Бориса Ароновича Бялика «М.Горький — литературный критик» глубоко актуальна. Многие суждения А.М.Горького о литературе, по творческим вопросам и по проблемам эстетики имеют огромное значение в современной жизни. «Я привык смотреть на литературу как на дело революционное. Всякий раз, когда я говорю о литературе, я как будто вступаю в бой…» Литературно — критическое наследие А.М.Горького продолжает оставаться современным. Критические суждения А.М.Горького были суждениями писателя, для которого главной формой выражения мыслей, идей, стремлений всегда оставалось художественное творчество. Вопросы литературы и искусства ставились А.М.Горьким не только в статьях, беседах, речах, письмах, но и в рассказах, романах, пьесах, в произведениях мемориального жанра. «Жизнь Клима Самгина», «Читатель», «О писателе, который зазнался» и другие произведения А.М.Горького – являются художественными манифестами, без учета которых трудно понять позицию писателя в литературной борьбе.
-
М. Горкий литературный критика
Б. Бялик,Книга Б.А.Бялика «М.Горький – литературный критик» поступила в фонд музея А.М.Горького и Ф.И.Шаляпина в 1960 году от автора. Книга в издательском формате 20,5х13,5 см, 276 стр., напечатана в издательстве «Художественная литература» в 1960 году в Москве. Монография Бориса Ароновича Бялика «М.Горький — литературный критик» глубоко актуальна. Многие суждения А.М.Горького о литературе, по творческим вопросам и по проблемам эстетики имеют огромное значение в современной жизни. «Я привык смотреть на литературу как на дело революционное. Всякий раз, когда я говорю о литературе, я как будто вступаю в бой…» Литературно — критическое наследие А.М.Горького продолжает оставаться современным. Критические суждения А.М.Горького были суждениями писателя, для которого главной формой выражения мыслей, идей, стремлений всегда оставалось художественное творчество. Вопросы литературы и искусства ставились А.М.Горьким не только в статьях, беседах, речах, письмах, но и в рассказах, романах, пьесах, в произведениях мемориального жанра. «Жизнь Клима Самгина», «Читатель», «О писателе, который зазнался» и другие произведения А.М.Горького – являются художественными манифестами, без учета которых трудно понять позицию писателя в литературной борьбе.
-
Юлдузнинг беш кирраси
Адх, амбек Алимбеков,Ушбу монография Узбекистон халк, ёзувчиси, Давлат мукофоти совриндори Мухдммад Али х,аёти ва ижодига баришланган. Адиб ижоди х.ак.ида куплаб илмий мак,олалар, рисолалар ёзилган булса -д а , монографик планда илк маротаба тадк.ик, килинмокда. Китоб талабалар, илмий тадк,ик,отчилар, умуман адабиётимиз ихлосмандлари учун мулжалланган булиб, айник,са, давримизнинг забардаст адибларидан бири, серкирра истеъдод сохиби Мухдммад Али ижоди мухлисларига яхши тух,фа булади, деган умиддамиз. Китоб биринчи марта 2012 йилда «Мух;аррир» нашриёти томонидан нашр кдлинган эди. Муаллиф уз тадкэдотиыи давом этдириб, уни кун янги маълумотлар билан бойитди, аввалгиларини яна бир назардан утказиб макомига келтирди.
-
XX асрнинг иккинчи ярми ўзбек поэмачилигида жанр ва услуб ранг-баранглиги
Дилрабо Қувватова,Монографияда XX асрнинг иккинчи ярми ўзбек поэмачилшидаги жанрий-услубий излакигалар, ушбу давр ўзбек поэмачилигининг тараққиёт йўналишлари хусусида фикр юритилган. Шунингдек, унда фольклор сюжетлари, образлари ва мотивларидан фоЙдаланиш борасидаги тажрибалар кейинги йиллар ўзбек поэмалари бадиий структурасини бойитганлиги, миллий руҳни кучайтиришга хкзмат қилгашшги муайян назарий масалалар асосида ёритилган. Адабий жараеннинг етакчи тамойилларини назарий умумлапггириш, шоирларнинг бадиий маҳоратшш кўрсатиш асносида лироэпик жанрдаги бадиий-эстетик изланишлар қиёсий-типологак Йўсинда ўрганилган. Китоб адабиётшунос олямлар, олий ўкув гортларининг ўзбек филологияси факультетларида таълим олаётган талабалар ҳамда адабиётшунослик йўналиши бўйича илмий галаниш олиб бораётган тадкиқотчи ва аспирантларга мўлжаллаиган.
-
XX аср ўзбек адабиёти масалалари
Жамоа,Ўз илмий фаолияти мобайнида XX аср ўзбек адабиётини тизимли тадкиқ этган ҳассос олим, филология фанлари доктори, профессор Наим Каримов таваллудининг 80 йиллигига багишланган мазкур тўплам ЎэР ФА Тил ва адабиёт институти олимлари ҳамда Республикамиэнинг турли илмий муассасаларида фаолият юритаёттан адабмётшунослар маколалари асосида юэага келган. Бу мақолаларда XX аср уэбек адабиёти ва адабиётшунослигигэ оид масалалар тадқиқ этилган.
-
Темурийлар даври бадиий қўлёзма ва хаттатлик санъатини ўрганиш масалалари
Ҳамид Сулаймон,Сўнгги эллик йил давомида мазкур мавзуни ўрганиш соҳасида Европа ва Шарқ олимлари томонидан катта ишлар қилинди. Аммо, афсуски, айрим олимлар тасвирий санъат, хаттотлик ёки бадиий қўлёзмалар устида тадқи қот олиб борар эканлар, кўпинча, ўз мамлакатида топиш мумкин бўлган ёки айрим фондлардангина олинган ма териаллар билан чегараланганлар. Аксар олимлар ўз тадқиқот доираларига фақат машҳур санъаткорларнинг асарларини жалб қилиб, давр стилининг тавсифида аҳа мияти кам бўлмаган иккинчи даражали усталарнинг ишини четда қолдирар эдилар.
-
Alisher Navoiy va Qo'qon adabiy muhiti
Ушбу тўпламда 2021 йил 21-22 май кунлари Қўқон шаҳрида бўлиб ўтган “АЛИШЕР НАВОИЙ ВА ҚЎҚОН АДАБИЙ МУҲИТИ” мавзусидаги халқаро илмий анжуман материаллари жамланган. Анжуман Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш. Мирзиёевнинг 2020 йил 19 октябрдаги ПҚ-4865-сонли «Буюк шоир ва мутафаккир Алишер Навоий таваллудининг 580 йиллигини кенг нишонлаш тўғрисида”ги Қарори ижросини таъминлаш мақсадида Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг “Ўзбекистон Республикасида 2021 йилда халқаро ва республика миқёсида ўтказиладиган илмий ва илмий-техник анжуманлар режаси тўғрисида”ги 2021 йил 2 мартдаги 78-ф сонли фармойишига асосан ташкил қилинган.
-
-
Бобурнинг "Аруз рисоласи" асари
С.Ҳасанов,Ушбу китобчада Заҳириддин Муҳаммад Бобирнинг Париж Миллий кутубхонасида сақланаётган «Аруз рисоласи» асари Муҳаммад Самарқандий томонидан кўчирилган нусха асосида тадқиҳ этилади. Бобирнинг ўзбек ва умум аруз назариясини ривожлантиришдаги хизматлари очиб берилади. Асар илмий ходимлар, аспирантлар ҳамда олий ўқув юртлари филология факультетларининг ўқитувчи ва студентларига, шунингдек, ўзбек классик адабиёти билан қизиқувчи китобхонлар омма- сига мўлжалланган.
-
Французские стихи
Шарль Бодлер,В этой строке жизнь изображается как место различных испытаний и трудностей для человека. Каждый человек недоволен своей судьбой и желает другого положения — в стихотворении отражено постоянное недовольство человека и его жизненные поиски
-
Ҳаёт ва адабиёт
Сайдулла Мирзаев,Ушбу китоб адабиётимизнинг бойликлари халқчилиги миллийлиги замонавийлиги жанр хилма хиллиги бадиий маҳорат ва бадиий тил масалалари ҳақида батафсил маълумот ва тасаввур беради.
-
Мумтоз сўз қадри. Адабий илмий мақолалар
Ҳ. Болтабоев,Ушбу мажмуага сўнги беш -олти йил ичида яратилган, мумтоз адабиёт муаммоларидан сўз юритган илмий мақолалар ва Фитрат воситасида ўтмиш меросимизни органиш борасидаги сабоқлари жамланган.
-
Шарқ мумтоз поэтикаси
Ҳ. Болтабоев,Шарқ мумтоз поэтикасининг нодир намуналари жамланган ушбу мажмуада Шарқ адабиётининг бадиийлик асослари ва лисоний гўзалликларидан баҳс юритган бирламчи манбалар бугунги поэтика илми даражасида туриб талқин қилинган. Мажмуа ва ундаги манбалар талқинлари олий ўқув юртлар бакалавриат ва магистратура босқичлари талабалари, аспирант ва тадқиқотчилар ҳамда мумтоз адабиёт масалалари билан қизиқувчи кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Ansiklopedik Divan Şiiri Sözlügü.
Pala İskander,Elinizdeki sözlükte divan şiiriyle ilgili tabiat, tabiat olayları, coğrafya, yerleşim bölgeleri, iklim kuşakları, insanlar ve özellikleri, kozmik âlem, felek, tıp, astronomi, yıldız ilmi, burçlar, müneccimlik, falcılık, remil, eski batıl ilimler, israiliyat, musiki deyim ve terimleri, makamlar, eski sanat dalları, hattatlık, müzehheplik, mücellitlik, eski hayat sistemi, günlük olaylar, âdetler, gelenekler, oyunlar, eğlence hayatı, savaş, savaş aletleri, savaş terim ve deyimleri, bezm ve rezm sistemi, efsanevi ve tarihi kişiler, tasavvuf ve tasavvuf i inanış sistemi, bunlara ait deyim ve terimler, tarikatlar, özellikleri, efsaneler, kıssalar, Yunan mitolojisi, dini terimler ve alışkanlıklar, ayetler, hadisler, fıkıh, tefsir ve dini ilimler ile İslâm dini ve dini hayat vs. birçok konularda açıklanması gereken maddeler yer almaktadır. Bunun yanında açıklanmaya muhtaç olan divan şiirinin özünü oluşturan beşeri veya ilahi anlamdaki platonik aşk, âşık, maşuk, içki alemleri, sevgilide güzellik unsurları, bu yolda oluşmuş mazmunlar, remizler, mefhumlar, ünlü aşk hikâye kahramanlarıyla ilgili imajlar ile mesnevi konuları ve divan şiirine özgü şekiller, türler, sanatlar, vezin ve kâfiye ile nazım özelliklerine de yer verilmiştir. Kısaca, Ansiklopedik Divan Şiiri Sözlüğü, divan şiiriyle ilgili karşılaşılabilecek her güçlüğü yenme gayesiyle kaleme alınmış temel bir kaynak eser niteliğindedir.
-
İlahî Aşk
İbn Arabî,Bu eser, Endülüs semasından bir aşk yıldızı düşürüyor gönlümüze. Gönlümüze düşen bu aşk yıldızı, baştan aşağı gül ve çiçeklerle dolu bahçeden bize misk kokuları taşımakta, ruhumuzu doyurmakta. Neden aşk, diye bir soru gelecek olursa akla, İbn Arabî'nin kaleminden dökülen şu dizelerde buna cevap bulabiliriz. "Biz aşktan sudûr ettik Aşk üzre yaratıldık Aşka yöneldik Aşka verdik gönlümüzü." İbn Arabî'nin bu eseri bir şaheser olup, bize sevgi hakkında mükemmel bilgiler ve yorumlar sunuyor. Bunu da Kur'an'ın ilgili ayetleriyle, Hz. Peygamber'in sözleriyle, son derece güzel şiirlerle, pek çok erkek ve kadın velînin öyküleriyle, gerçek âşıkların çok değişik sıfatlarıyla, dahası bizzat kendisinin yaşadığı ve tattığı sevgilerle, kendinden önce sevgi üzerine şiir yazan şairlerin şiirlerinden seçtiği ilginç örneklerle yapıyor. İbn Arabî'nin, en somut biçiminden en soyut biçimine kadar, aşkı bütün yönleriyle ortaya koyduğu bu kitap, sizi sevginin rûhânî ve ilâhî boyutlarına götürecek. Bu asar Andalusiya osmonidan qalbimizga sevgi yulduzini tushiradi. Bu sevgi yulduzi qalbimizga tushib, atirgul va gullarga to'la bog'dan mushk hidini olib, qalbimizni oziqlantiradi. Agar "Nega sevgi?" degan savol tug'ilsa, biz javobni Ibn Arabiy qalamidan oqib chiqayotgan ushbu satrlarda topishimiz mumkin: "Biz sevgidan paydo bo'ldik, biz sevgi ustiga yaratildik, biz sevgiga yuzlandik, biz qalbimizni sevgiga berdik". Ibn Arabiyning asari durdona bo'lib, bizga sevgi haqida ajoyib ma'lumot va talqinlarni taqdim etadi. U buni Qur'ondan tegishli oyatlarni, Muhammad payg'ambarning so'zlarini, nihoyatda go'zal she'rlarni, ko'plab erkak va ayol avliyolarning hikoyalarini, chinakam oshiqlarning xilma-xil xususiyatlarini va bundan tashqari, o'zi boshdan kechirgan va tatib ko'rgan sevgilari bilan va undan oldin sevgi haqida yozgan shoirlarning she'rlaridan tanlab olgan qiziqarli misollar bilan amalga oshiradi. Ushbu kitobda Ibn Arabiy sevgini eng aniqidan tortib eng mavhum shakligacha bo'lgan barcha jihatlarida ochib beradi va sizni sevgining ma'naviy va ilohiy o'lchamlariga olib boradi.
-
Адабиёт ва миллий маънавият
Н. Жабборов,Комил шахс, мукаммал жамият орзуси... Адабиётнинг жон томири, у таянадиган асос ўлароқ бадиий-эстетик идеал ана шу орзунинг тажассумидир. Чинакам бадиий асар ана шу орзу маҳсули. Юксак маънавиятли шахсни тарбиялашда адабиётнинг ўрни беқиёс экани сабаби шунда. Зеро, адабиёт ва маънавият бир-бири- ни тақозо этадиган, бири иккинчисисиз мавжуд бўла олмайдиган ҳодисалардир. Филология фанлари доктори, профессор Нурбой Жабборовнинг ушбу китобида шу ҳақда фикр юритилади. Рисола олий ўқув юртлари талабалари, академик лицей ва касб-ҳунар коллежлари ўқувчилари ҳамда маънавият-маърифат соҳаси мутахассисларига мўлжалланган.
-
Jahon adabiyoti.
X.Ismoilov,«Jahon adabiyoti» fanidan tuzilgan ushbu darslik san’at va madaniyat oliy о‘quv yurtlari talabalari uchun mо‘ljallangan. Unda 2800 yillik jahon adabiyotining eng nodir durdonalari turli manbalardan organildi, yangi ma’lumotlar bilan boyitildi va darslik shular asosida yozildi. Darslikda antik davrdan boshlab XXI asrgacha bо‘lgan davrdagi jahon adabiyoti bilan tanishish vazifa qilib qо‘yildi. Bu davrlardagi adabiy turlar va janrlarning xususiyatlari hamda ularning san’at va madaniyat sohalari turlari va janrlariga aloqasi haqida sо‘z yuritiladi. Ushbu ulkan tarixiy davrda rivojlangan adabiyot xronologik tarzda izchil bayon etildi. Bu fandan dastur barcha yo‘nalishlar ikkinchi kurs talabalariga bir о‘quv yili davomida tahsil berishni nazarda tutadi. Qadimdan boshlab hozirgi davrgacha bо‘lgan adabiy yо‘nalishlarga mansub adiblarninggina ijodi о‘rganildi va ular yaratgan asarlarning jahon adabiyotiga ta’siri, uning taraqqiyotidagi о‘rni kabilarga baho berildi. Ushbu fan har bir san’at va madaniyat sohalarining о‘ziga xos jihatlariga moslangan holda о‘qitiladi.
-
Jahon adabiyoti.
Hamdamov U., Qosimov A.,“Jahon adabiyoti” fani talabalarga dunyo adabiyotining umumiy manzarasi, davrlari, yoʻnalishlari, sara namunalari, atoqli namoyandalari hayoti va ijodi, qolaversa, jahon adabiyotshunosligining asosiy mazmun-mohiyatidan saboq beradi. Shu bois, darslikda yuqorida nazarda tutilgan yoʻnalishlar mazmuni qamrab olingan. Oʻz navbatida, xorij adabiyotini yaxshi oʻzlashtirish, xususan, adabiy jarayon va yozuvchilar ijodini tahlil qila olish koʻnikmasi qiyoslash orqali oʻzbek adabiyotini yanada teran anglashga yordam berishi mumkin.
-
Qiyosiy adabiyotshunoslik
Uzoq Jo`raqulov, Komiljon Hamroyev,Ushbu o'quv qo'llanmada jahon xalqlariga xos tarixiy,madaniy,falsafiy,estetik,adabiy hodisalar o'rtasidagi tipologik xususiyatlar,adabiy aloqalar masalalari xususida so'z yuritiladi.