-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Етти иқлим султони
Ушбу асар буюк бобокалонимиз Амир Темур Кўрагонийнинг ҳаёти ва фаолиятига бағишлангандир. Асар тарихий манбалар асосида ҳаққоний, самимий ёзилган.
-
Муҳаббат бадали
Таниқли адиб, халқаро Бобур мукофоти лауренти Қамчибек Кенжанинг ушбу китобига унинг янги ёзилган қисса ва хикоялари, шунингдек, кувноқ хангомаларга бой саёҳатномаси киритилди. Асарлар қахрамонлар мухаббати,тақдири, ички кечинмаларининг қизиқиш ва мухаббати, тақдири, ички кечинмаларининг қизиқиш ва хаяжон ўйғотиши, тилининг равон, ширадорлиги билан китобхонларимизга маъқул бўлади.
-
Аждодларимиз қадри
Аждод лар қ а д р и ... Бугун биз юртимизда қарор топган Мустақиллик шарофати ўлароқ, халқимиз тарихига бемисл қизиқиш , улуғ ва буюк боболаримиз кечмишига беқиёс орзиқиш пайдо қилмоқдамиз. Мустақиллик юртимизга ўзликни қайтарди. Ўзликни англаш тарихий хотиранинг асосидир. Тарихий хотира эса аждодларнинг қадрини юксак қўйиш ва англаш бнлан мукаммаллик касб эгади. «Аждодларимиз қадри* китобида муаллифлар шу ҳакда қизиқарли мушоҳада ю ригадилар.
-
Qoraqalpoq zamonaviy she'riyati antologiyasi. 37-jild
"Turkiy adabiyot durdonalari" deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatining ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi. Ushbu ezgu tashabbus asosida birinchi bo'lib O'zbekistonda mana shu muhtasham adabiy majmua yaratildi. Mazkur keng ko'lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yetuk namunalari,O‘zbekiston, Ozarbayjan, Qozog‘iston,Qirg‘iziston, Turkiya, Turkmaniston va Vengriya davlatlarining atoqli shoir, adib va mutaffakkirlarining asarlari kiritilgan.
-
Олтин сандиқ очилди
Қитобда ўзбек халқ оғзаки ижоди, халқ педагогикаси ҳамда Шарқ алломаларининг ахлоқ-одоб, тарбия ҳақидаги асарларидан келиб чиқиб, ибратли фазилатлар, хислатлар қандай бўлиши кераклиги ҳақида ўзига хос бир тарзда сўз юритилади.
-
Одобнома
ҳар қандай жамиятнинг маънавий,сиёсий ва моддий негизини ташкил этади.Одобсиз,аҳлоқсиз жамиятнинг охири вой. Буни исбот этиб ўтиришгаҳожат қолмади.
-
Беғубор хаёллар соҳили
Китобнинг номиданоқ кўриниб турибдики, муаллиф оддий қишлоқ кишисининг дил дардларини, ички кечинмаларини, дунёқарашини, кўпчиликнинг эьтиборини жалб этадиган ҳолатларни соддароқ тарзда баён этишга интилган. Бу беғубор туйғулар бировимизга ёшлигимизни, бошқамизга оддий ўзбекнинг ички дунёсини ҳис этишга ундашига шубҳа йўқ.
-
-
Turkiy adabiyot durdonalari O'tkir Hoshimov, Tog'ay Murod. 27
"Turkiy adabiyot durdonalari" deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatining ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi. Ushbu ezgu tashabbus asosida birinchi bo'lib O'zbekistonda mana shu muhtasham adabiy majmua yaratildi. Mazkur keng ko'lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yetuk namunalari, O‘zbekiston, Qozog‘iston, Qirg‘iziston, Turkiya, Ozarbayjon, Turkmaniston va Vengriya davlatlarining atoqli shoir, adib va mutafakkirlarlning asarlari kiritilgan. Ushbu kitobga O‘zbek adiblari O‘tkir Hoshimov va Tog‘ay Murod asarlaridan namunalasr kiritilgan.
-
Сўз Ҳайрати
Инсон борки, унинг юрагида ҳамиша муҳаббат яшайди. Муҳаббатли қалб эса дунёга ҳамиша ҳайратли нигоҳлар ила боқади . Инчунун , муҳаббатнинг ўзи ҳайратлардан иборат.
-
Abdulla Oripov
"Turkiy adabiyot durdonalari" deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatining ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi. Ushbu ezgu tashabbus asosida birinchi bo'lib O'zbekistonda mana shu muhtasham adabiy majmua yaratildi. Mazkur keng ko'lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yrtuk namunalari bo'lgan.
-
Бошқарув психологияси
Маълумки, айни даврда руй бераётган ҳар қандай ҳодиса инсоният тафаккурида ўз аксини топади. Фан хам ижтимоий онг шакли шамойилида ўз замонасига ҳос ҳусусиятларни акс этгиради. Шу муносабат билан ҳозирги замон психология фани ўз ривожланишида кескин бурилиш ясаяпти.
-
Буни ҳаёт дебдилар ёки ўғлим Улуғбекнинг кундалиги (Ҳикоялардан иборот роман)
Муаллиф йигирма олти йиллик меҳнат маҳсулини ўқувчи хукмига ҳавола этмоқда. Китобни қўлга олиб, орқа - олдига назар ташлайсиз-у салмоқлаб кўриб, беихтиёр ўқишга тутинасиз. Кейин-чи? Чалғиб кетмайсизми? Саҳифалар қатидан ўзингиз излаган шоҳиста ва зариф сеҳрни, дарддош оғриқларни топсангиз чалғимайсиз. Ўқиб, ўртоқларингизга ҳам беришни таклиф қиламиз.
-
Ko`hna dunyo
Ushbu romanda personajlar ovozidan boshqa hikoyachi shaxs sadolari ham mavjud. Asar voqealari asosan ikki shaxs — muallif va Abu Ubayd al-Juzjoniy tilidan hikoya qilinadi.
-
-
Erkin Vohidov
"Turkiy adabiyot durdonalari" deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatining ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi. Ushbu ezgu tashabbus asosida birinchi bo'lib O'zbekistonda mana shu muhtasham adabiy majmua yaratildi. Mazkur keng ko'lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yrtuk namunalari bo'lgan.