-
Xalq ta’limi. Pedagogika
-
-
Tarix. Tarix fanlari
-
Tabiiy va aniq fanlarning umumiy va kompleks muammolari
-
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
МАЪРИФАТ ШУЪЛАСИ (Каттақўрғон халқ таълимининг тарихи ва бугуни)
Россия истилосидан кейин Туркистонда, шу жумладан, Каттақўрғонда таълим-тарбия ишлари бир неча бор ўзгартирилиб, турли шаклу шамойилларда олиб борилди. Лекин бу таълим миллийликдан анча узоқ бўлиб, бошқа халқлар тилини, тарихини, ҳаётини ўрганишдан иборат эди. Натижада ўзбек халқи ўз миллий маданиятини, ўзлигини унутишига оз қолди. Айниқса, 1917 йил октябрь тўнтаришидан кейин мактабларда ўқитиладиган фан дастурлари ҳам бир хил ғоя асосида тузилган эди. Миллийликдан ажратилган тарихий тараққиёт йўлидан бориб, давр талабига мос равишда Оврупа маърифат ва маданиятини кўпроқ тарғиб этди. Лекин бу даврда ишлаган ўқитувчилар юқоридан юборилган режа асосида иш кўрган бўлсаларда, болаларимизнинг билим ва саводхонлиги учун фидокорона меҳнат қилдилар
-
Маданий ўсимликларнинг келиб чиқиши
Биз яшаб турган планетанинг жами майдони у ёки бу даражада хилма-хил ўсимлик дунёси билан қопланган. Ҳозир дунё бўйича 500 мингга якин ўсимлик тури маълум. Ўсимликлар олами ўзининг тузилиши ва рангига қараб турли-тумандир. Улар оддий кўз билан илғамайдиган тубан сув ўтларидан тортиб, ёпик уруғли ёки гулли юксак ўсимликлардан ташкил топган.
-
INTEGRАTIV YОNDАSHUV АSОSIDА ОNА TILI TА’LIMIDА О‘QUVCHILАRNING LINGVISTIK KОMPETENSIYАLАRINI RIVОJLАNTIRISH METОDIKАSINI TАKОMILLАSHTIRISH
Monografiyada “Integrativ yondashuv asosida ona tili ta’limida o‘quvchilarning lingvistik kompetensiyalarini rivojlantirish metodikasini takomillashtirish” o‘rganilib, ayrim metodlar hamda topshiriqlardan kelgusi yildan yangi Milliy o‘quv dasturi asosida yaratilayotgan darsliklarda tatbiq etishni tashkil etish shakl va metodlar borasida fikrmulohazalar bayon etilgan
-
Ўзбекистоннинг зиравор ўсимликлари
Ҳозирги кунда мамлакатимизда етиштирилаётган арпа- бодиён, қоразира, швид, лавра, кориандр, оқзира, карафс, қизил қалампир, булғор қалампири, ерқалампир, петрушка, райҳон, саримсоқ, пиёз ва бошқа айрим зиравор ўсимликларнинг кўпроқ ишлатилиши халқимизга маълум. Айни пайтда йилига 12 000 т зираворлар хорижий давлатлардан олинмоқда. Жумладан михчагул (гвоздика), корица, бадъян, қорамуруч, кардамон, хушбуй қалампир, мускат ёнғоғи каби зираворлардан озиқ-овқат саноатида кенг кўламда фойдаланилмоқда.
-
Ўзбек халқи ҳеч қачон, ҳеч кимга қарам бўлмайди 13
Ўзбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримов асарларининг 13-жилдидан давлатимиз раҳбарининг 2004 йил августидан 2005 йил июлигача бўлган давр мобайнида мамлакатимиз Олий Мажлиси палаталари ва маҳаллий кенгашлар йиғилишларида, халқаро учрашув, анжуманларда тантанали маросимлардаги маъруза, нутқ ва чиқишлари ўрин олган. Шу билан бирга, ушбу жилдда давлатимиз раҳбарининг Андижон воқеалари муносабати билан мамлакатимиз ва чет эл журналистлари ҳамда дипломатик корпус вакиллари учун ўтказилган матбуот анжуманларидаги баёнотлари ва мухбир ларнинг саволларига жавоблари, оммавий ахборот воситалари учун берган интервьюлари эътиборингизга ҳавола этилмокда.
-
Жанубий-Шаркий Осиё диний-фалсафий таълимотлари ва Ислом.
Эътиборингизга ховола килинаётган мазкур рисола мустаккилик туфайли таргиботи муяссар булган мавзуга багишланган.
-
Ўзбекистоннинг витаминли ўсимликлари
Рисолада республикамиз флорасида ёввойи ҳолда кенг тарқалган ҳамда саноат аҳамиятига эга бўлган баъзи бир витаминли ўсимликларнинг ўсиш шароити, фойдали хусусиятлари ҳамда ишлатилиши ҳақида сўз боради. Асар кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Узбекский народ никогда и ни от кого не будет зависеть 13
В тринадцатый том включены доклады Президента Республики Узбекистан Ислама Каримова, его речи и выступления на заседаниях верхней и нижней палат, сессии Олий Мажлиса Республики Узбекистан, международных встречах, форумах и торжественных церемониях за период с августа 2004 года по июль 2005 года, В данном томе также представлены заявления и ответы главы нашего государства на пресс-конференции и брифинге для республиканских и зарубежных средств массовой информации, представителей дипломатического корпуса в связи с Андижанскими событиями.
-
-
Ҳозирги босқичда жамоат ташкилотлари ролининг ошиб бориши
Биз қуйида ҳозирги даврда республикамиз маҳаллий Советлари ишида демократик ва жамоатчилик асосларининг ривожланиши, шунингдек, Советлар раҳбарлигидаги аҳоли кунгилли жамоат ташкилотларининг коммунистик қурилишдаги роли ва фаолиятининг кенгайиб, функцияларининг ошиб бориши ҳақида сўз юритамиз.
-
-
Тинчлик ва хавфсизлигимиз ўз куч-қудратимизга, ҳамжиҳатлигимиз ва қатъий иродамизга боғлиқ 12
Ўзбекистан Республикаси Президент» Ислом Каримов асарларининг 12-жилдидан давлатимиз раҳбариминг 2003 йил сентябридан 2004 йил августигача бўлган давр мобайнида мамлакатимиз Олий Мажлиси сессияларида, Вазирлар Маҳкамаси ва маҳаллий кенгашлар йиғилишларида, халқаро учрашув, анжуман ҳамда тантанали маросимлардаги маъруза, нутқ, ва чиқишлари ўрин олган. Уларда давлатимизнинг ички ва ташқи сиёсатидаги устувор тамойиллар, тинчлик ва хавфсизликни сақислоҳотлар лаш, демократик тараққиёт ва маърифий дунё билан ҳамкорлик йўлидан дадил олға бориш, ислоҳот ларни янада чуқурлаштириш билан боғлиқ долзарб масалаллар теран таҳлил этилган.
-
ПОЧВОВЕДЕНИЕ
В основу учебника положен курс лекций, читанных на агрономическом и почвенно-агрохимическом факультетах Ташкентского сельскохозяйственного института с 1945 г. Существующие учебники почвоведения для сельскохозяйственных вузов не удовлетворяют требованиям по подготовке специалистов сельского хозяйства — агрономов, почвоведов, агрохимиков и мелиораторов для работы в условиях Средней Азии, так как они составлены на основе научных данных, полученных при исследовании почв Европейской части СССР, в них слабо освещаются условия почвообразования и свойства почв Средней Азии,
-
ТЕМУР ТУЗУКЛАРИ
Амир Тему ринит 660 йиллигн муносабати билан асар ўзбек, инглиз ва француз тилларида нашр этилмоқда.
-
«Инновация-2001» Халк,аро илмий-амалий Анжумани
„Инновация—2001" Халцаро анжуманининг илмий ишлар тупламида куйидаги долзарб йуналишлар буйича маколалар урин олган: Халк хужалиги тармокларида инновацион — технологах жараёнлар ва уларнинг ривожланиши; кишлок хужалик худудларида кайта ишлар инфраструктурасн ва кичик технологиялар яратиш масалалари; Сув ва \ экология: географик маълумотлар тизими, дистанцион улчов тизимлари; модделлаштириш ва автома тлаштирилган бошцарув тизимлари; информацией технологиялар ва тизимлар.