-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Ойбаҳор ва Динара
Ёшларнинг покиза муҳаббати ҳақида ҳикоя қилувчи "Ойбаҳор ва Динара" қиссаси муаллифнингянги изланишлари, жўшқин ижодий фаолияти самараси сифатида дунёга келди.
-
Оқ гуллар
Қавабатани ўқиш учун хис туйгуларингиз сирпанчиқ ғадир-будир йуллардан юришга шай бўлмоги керак. У кунлингизнинг энг пучмоқ манзилларида ҳам гам билан бирга шодликка жой топиб бера олади.
-
Ал маргинойнинг хидоя асари ва унга езилган шархлар
Қўлингиздаги рисолада буюк ватандошимиз, фанпнат турли соҳалари, хусусан, фиқҳ (ҳуқуқшунослик) соҳасида ажойиб асарлар ёзиб қолдирган Бурҳонуддин ал-Маргиновий пинг «ал-Ҳидоя» асари ва унинг Шарқ олимлари ижодига таъсири, унга ёзилган қатор шарҳлар ҳақида қилинади. Рисолада Рисолада ал-Маргиновийнинг етук тоир бўл Гали фарзанди Низомуддия ва шогирди аз-Зариужий да гани, Дикок қида ида ҳам биринчи марта маълумотлар эълон қилинмоқда. Рисола кенг ўқувчилар оммасига мўлжалланган.
-
ҲИКМАТЛАР
Mazkur mo'jaz to'plamdan Navoiyning asrlar osha xaiq shuuridan va qalbidan mustahkam o’Tin egallagan hikmatlari, o'git va nasihatlari joy oigan. Qo'llanma maktab, kasb—hunar kollejlari, litsey o'quvchilari, talabalar va keng kitobxoniar ommasiga mo'Ijallangan.
-
ИПОР Х.ИД ИЛА ТУГИЛГАН ОРИФ
Рисола х,азрати Хожа Баз^оуддин Нак,шбанднинг тасаввуф таълимоти ва унинг та риг, ига багишланган. Бунда тасазвуф-нинг 4 йуналишдаги, яъни: 1) шариат; 2) тарик,ат; 3) маъри-фат; 4) х;ак1ик,атдаги 40 мэ^ом, уларнинг „мартаба, урин, нур, йул“идаги 40 ма^ом курсатилади. Тасаввуф сулукида дарвешлик, суфилик, фа^ирлик боск,ичлари тугрисида фикр юритилади. Шу билан к,улёзма манбаларига таянган х,олда Хожа Ба^оуддин Нак,шбанд фаолияти ва каромати тугрисида манбалар берилган з^амда ул зотнинг силсиласи курсатилгандир. Асар кенг китобхонлар оммасига, хусусан тасаввуфга 1^изик,увчи ёш олимлар учун манфаатли бир манба булиб к,олгусидир.
-
Уруш ва тинчлик
Малика Мария Фёдоровнанинг яқини бўлмуш маълума ва машҳура фрейлина Анна Павловна Шерер 1805 йилнинг июль ойида ўзининг меҳмондорчилигига энг аввал келган кибру ҳаволи ва катта амалдордан князь Василийни ана шу сўзлар билан қарши олди.
-
Жанглар қиссаси маҳабҳаратда ёки бҳарата авлодлари жангномаси.
Инсонпарварлик элпарварлик ,адолат ва ҳақ ва ушбу моҳиятни мангу душмани одамкушлик,кибр. зулм.ҳаксизлик ўртасидаги кураш
-
Жазирамадаги одамлар.Роман.
Бу романда овлоқ чўл қўйнидаги чўлқуварларнинг ҳаётий кечинмалари ифода этилган.
-
Танланган асарлар
Ўзбек жадид адабиётининг асосчиси,Туркистон жадидчилик ҳаракатининг раҳнамоси бўлмиш Маҳмуджўжа ушбу асарларига марсиялар киритилди.
-
-
-
Ойнинг акаси
Адабиёт инсонга энг буюк мураббийдир. Хонада туриб бутун дунё маданиятини, санъатини, хаётини, одамларини ўрганиш мумкин. Айнан адабиёт орқали бошқа элатларнинг орзулари, армонлари хаётий қадриятлари билан танишасиз.
-
Қорақуш юлдузининг сири
Беш ташаббус беш китоб лойиҳасининг навбатдаги китори Исажон Султон асарларидан тартиб берилди. Тупламга «Генетик», Боқий дарбадар романлари, Робия Балхий Киссаси ҳикоялар ва бир эссе жамланди.
-
ОДАМНИНГ СОЯСИ ҚУЁШГА ТУШДИ
Қуёшдан бир нурли кўчки қўзғотган, Қишнинг муз чойшабин парчалаб отган, Ғафлат уйқусидан ерни уйғотган, Бу баҳор эмасми, Саволим шулдир?! Тонгга ўчоқбоши сингари шошиб,
-
Кайдасан мўъжиза
Беш ташаббус беш китоб лойҳасининг навбатдаги китоби Абдуқаюм Йулдошев асарларидан тартиб берилди. Тўпламга йигирмадан ортиқ ҳикоя ва бир қисса жамланган.
-