-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Только для мужчин
У машины уже давно маячит венгерский пограпичник. То ли сказывается врожденный его педан-тизм, то ли убийственная служебная скука, но он дол-го перелистывает мой паспорт, совершенно новый, а следовательно, почти пустой. Перелистав, возвращается к первой странице, недоверчиво разглядывает фотографию, еще более недоверчиво меня самого, словно никак не может решить, я это или не я.
-
СВЯТЫЕ МЕСТА И МЕСТА ПОКЛОНЕНИЯ.
В этой книге собраны материалы об основных местах посещения и святых местах всех областей Республики Узбекистан. В книге использовались труды различных авторов по данной тематике, а также интернет-ресурсы. В подготовке переводов участвовали профессорско-преподавательский состав, докторанты, соискатели, и студенты Национального университета Республики Узбекистан имени Мирзо Улугбека.
-
-
Жиноят ва жазо
Буюк ёзувчи Ф. М. Достоевскийнинг «Жиноят ва жазо» романи (1866 вил) жаҳон адабиётининг мумтоз намуналаридан биридир. Университетнинг ёш талабаси Родион Раскольников оғир ва аянчли қашшоқликдан қутулиш, зўр маблар ва юксак мавқега эга бўлиш, сўнг Инсониятнинг олижаноб мақсадлари йўлида хизмат қилишни кўзлаб, фоже ҳамда даҳшатли бир назарияни тўқиб чиқаради, ақл етмайдиган қотил-лик қилади. Романда шу мудҳиш қотилликдан туғилган беҳад, бепоён уқу батлар, инсон руҳининг ҳайратомиз ғалаёнлари акс эттирилади.
-
Амир Темур
Amir Temur haqida yozilgan asarlar, rivoyat, asotirlar, afsonalar juda ko'p. Bu nimani anglatadi? Bu shuni angla tadiki, dunyo ahli tarixda jarigu jadal ichidan adolat qidirgan, dunyoning qay burchagiga bormasin o'rikdan ulug vor bino lar, yirik karvonsaroylar, xonaqohlar va nahrlar (kanallar) qoldirgan buyuk davlat arbobi, bunyodkor, yengilmas harbly daho bobongiming nomini e'zorlab tilga oladi, hatto g'anim lari ham adolatli siyosatini tan olib
-
DASHTU DALALARDA
Xadicha ketdiyu ko‘nglidan halovat ham ketdi. Uy bamisoli o‘lik chiqqanday huvillaydi. Polvonning yuragi toriqdi — uyni tark etdi, boqqa olib tushadigan qiyalikdagi bobosidan qolgan yerto‘lani o‘ziga boshpana qildi. Odamlarning kulishini bilardi, ammo uydagi hamma narsa Xadichani esga soladi: ostonaga qadami tekkan, devorga yelkasi — chidab o‘tirishi qiyin bo‘ldi
-
Жимжитлик
Мана, севимли адибнинг янги романи қўлингизга тегди. Республикамиз-инг кейинги пайтлардаги ҳаёти акс эттирилган бу асарида ҳам Саид Ахмад Сылақ маҳоратини намойиш этган: китобда сизни жуда кўп ғаройиб оксалар, тақдирлар кутади.
-
ДАШТИ ҚИПЧОҚ ЛОЧИНИ ЁҲУД МУҲАММАД ШАЙБОНИЙХОН ҚИССАСИ
Қўлингиздаги китоб халқимизнинг буюк фарзандларидан бири, лашкарбоши, ислоҳотчи, шоир ва мутафаккир Муҳаммад Шайбонийхон ҳаётига бағишланган. Шавйбонийхон Амир Темурдан кейин парчаланиб кетган салтанатни қайта тиклади, хорижий босқинчиларнинг хужумига барҳам берди. У раият хотиржамлиги, мамлакат фаровонлиги учун куч-ғайратини аямади. Мадрасалар, масжидлар, кўприклар, хонақоҳлар қурди, маориф соҳасида ислоҳат ўтказди. У илм аҳлини, толиби илмларни моддий ва маънавий жиҳатдан муттасил қувватлаб турди.
-
ДАРДИНГНИ СЕВ
Китоб психотерапия психология масалалари билан кизикувчилар хамда кенг китобхонлар оммасига мулжалланган
-
Умр мавсуми
Ҳаётимш давамида танлашимиз лозим бўлганжуда кўп тўгри ва нотўгри йўлларга дуч келамиз. Бунда атрофимиздаги одамларнинг тутган йўли, фикрларига эъ т и б о р қи л а м и з, суя н а м и з. Н ат иж ада эса муваффақиятга эришиш йўлида биздан анча олдинлаб кетганларга, ишида яхшигина самарага эга булганларга, ҳаётда бахт-саодатга эришганларга, талеи кулганларга эргашамиз.
-
Амир Темур
Таникли тарихчи олям ва адиб Бўрибой Аҳмедов номи скага яхши таниш. Унинг «Ўзбек улуси», «Ўрта Осиё халклари тарихи манбала ри», «Мирзо Улугбек», «Тарихдан сабоклар» сингари ўнлаб, китоблари, Йирик тадкикотлари Узбекистондагина эмас, хорижий элларда машхур. Бўрибой Аҳмедов узоқ, валик изланишлардан сўнг улуг бобомиз Амир Темурга бағишланган асарини ёзиб тамомлади. «Амир Темур» тарихий романи ватандошимиз, буюк саркарда давлат арбоби Амир Темур тугилган кунининг 660 Виллигига муносиб тухфа бўлади, деган умиддамиз.
-
Болакай нидоси
Жеймс Нгуги ўзинниг «Болакай нидоси" романида оқ танли мустамлакачи Хау-лендс, қора танли заминдор Джакоба ва камбағал Нгото оиласи орқали ўз ерлары учун ўз вақтида жон койитмаган кекса кенияликлар устидан кулади, бу бепарво лик на коаҳидлик орқасида мислена фожеалар ётганини рўйи рост ёрқин манзара-дарда кўрсатади
-
ДА ВИНЧИ СИРИ
Леонардо да Винни чизган суратлар бециёс жозибаси ва сирларга йуррилган-\иги билан шузцэат топгаи. Бугунги куннинг энг маш?^ур ушбу романи сизни Леонардо да Винчи асаридаги ра.мзлар ва уларга яширин-ган сирлар ортидан санъаткорона эргаштириб кетади. Ва кутилмаган хулосалар билан ^айратга солади. Азиз китобхон, ушбу асар узбек тилида илк бора та^им этилмо^а ва бу сизга манзур булади, деган умиддамиз.
-
Choliqushi
To‘rtinchi sinfda edim. Yoshim o‘n ikkilarda bo‘lishi kerak. Frantsuz tili muallimamiz Aleksi opa bir kun bizga inshodan vazifa topshirdi. “Hayotdagi ilk xotiralaringizni yozishga harakat qiling. Ko‘raylik-chi, nimalarni eslar ekansizlar. Sizlar uchun bu ajoyib xayol mashqi bo‘ladi”, — degan edi u. Hech esimdan chiqmaydi: sho‘xligimdan, sergapligimdan bezor bo‘lgan murabbiyalarim meni o‘rtoqlarimdan ayirib, sinf burchagidagi bir kishilik kichkina partaga o‘tqazib qo‘yishgan edi.
-
АМФИБИЯ ОДАМ
Нима учун одам цушлардай эркин учолмайди, балицлардай тоза сувларда яйраб сузолмайди? Инсон ацл-заковати хар цанча цудратли булса хам барибир у лочин, бургутларга, уммонлар тубидаги мавжудотларга х,авас билан царайди. Осмонда учиш ва сув остида яшаш кУлидан келмагач, баъзи одамлар яширин хасад билан ёхуд очкУзлиги, олчоцлиги туфайли, сувда ва давода яйраб юрган узидай тирик мавжудотларни овлаб цира бошлайди.
-
CHOL VA DENGIZ
Chol qayiqda yolg‘iz o‘zi Golfstrimda baliq ovlardi. Dengizga chiqayotganiga mana sakson to‘rt kun ham to‘ldi, ammo hali bironta baliq tutganicha yo‘q. U bilan qirq kun bola birga bo‘ldi. Hadeganda qo‘li quruq qaytavergach, ota-onasi unga endi cholning o‘ta-ketgan Salao, ya’ni «o‘lguday omadi yurishmagan odam» ekanini aytib, bundan buyon boshqa qayiqda dengizga chiqish kerakligini qulog‘iga quydilar. Haqiqatan ham birinchi haftaning o‘zidayoq bu qayiqda baliq desa arziguday uchta baliq tutib kelishdi. Deyarli har kuni cholning dengizdan quruq qaytayotganligini ko‘rib bola ichichidan ezilar edi. U cholning uskunalari, changak, garpun va machtaga o‘ralgan yelkanlarini tashishga yordamlashgani qirg‘oqqa kelardi. Dag‘al matodan to‘qilgan yelkan yamalaverib, ola-quroq bo‘lib ketgan, o‘rog‘liq holda yaksoni chiqqan polkning yaloviga o‘xshardi.