-
-
Qurilish. Arxitektura
-
Texnika va amaliy fanlar
-
-
-
Qurilish. Arxitektura
-
-
-
-
Tarix. Tarix fanlari
-
-
Xalq ta’limi. Pedagogika
-
-
Туркистон чор мустамлака тизими
Ҳар қандай жамият ҳаётида оламшумул ўзгаришлар бўладики, улар боскичма боскич бир неча ўн йиллик- - лар, ҳатто асрлар давомида амалга ошиши мумкин. Шу боис тарихий ўтмиш сабоқларини ҳисобга олмасдан, мин- тақамизда яшаган халқларнинг тарихий тажрибасидаги ижобий ва салбий жиҳатларини чуқур илмий таҳлил қилмасдан, бугунги кунда юртимизда кечаётган ислоҳот- ларнинг моҳияти ва аҳамиятини тўлиқ тушуниш ҳамда баҳолашнинг имкони бўлмайди. Мазкур рисола ушбу ишда Сизга кўмак ва дастак бўлса ажаб эмас
-
Основы проектирования вспомогательных зданий промышленных предприятий
Изложены общие положения проектирования вспомогательных зданий на железнодорожном транспорте в промышленности. Дана методика расчета на ЭВМ санитарно-технического оборудования и площадей бытовых помещений. Приведен пример указанного расчета. Предназначены для курсового и дипломного проектирования по специальности ПГС
-
Математикадан масалалар тўплами
1975 йилда олий ва махсус ўрта укув юртлари студентлари учун физика ва математикага доир куйидаги ўқув қўлланмаларни нашр этади
-
Эртанги кун
Ҳаётимизда об-ҳавонинг аҳамияти жуда каттадир. Ҳозирги кунда кишилар ўзларининг амалий фаолиятини кутилаётган об-ҳаво шароитига қараб режалашга ҳаракат қиладилар. Одамлар, айниқса, об-ҳавонинг ноқулай ҳодисаларини олдиндан билса, уларнинг зарарли таъсиридан сақланиш учун эҳтиёт чораларини кўрадилар. Шунинг учун ҳам ҳозирги вақтда радио ва ойнаи жаҳон орқали об-ҳаво ҳақида бериладиган маълумотларни зўр қизиқиш билан эшитмайдиган кишилар камданкам топилади
-
Matematika
Mazkur o’quv-uslubiy qo’llanma pedagogika institutlarining maxsus sirtqi bo’limida tahsil olayotgan talabalar uchun muljallangan. Qo’llanma uz ichiga ma’ruzalar matni va individual vazifalarni olgan.
-
Электродинамический метод ликвидации сырости стен зданий
В книге на основе отечественной н зарубежной практики обобщается опыт применения электроосмотического метода ликвидации сырости стен зданий, даются практические рекомендации по проектированию, производству и механизации этих работ. Все приводимые в книге примеры прошли проверку в лабораторных и производственных условиях. Книга рассчитана на инженеров-проектировщиков, строителей и эксплуатационников
-
Pedagogika fanlarini o’qitish metodikasi
«Pedagogika fanlarini o’qitish metodikasi» fanidan ushbu o`quv-uslubiy majmua Navoiy Davlat pedagogika instituti “Pedagogika” kafedrasida tayyorlangan. Ushbu majmua o`quv-uslubiy va ma'lumotli hujjatlardan iborat bo`lib, talabalarni ma'ruza va amaliy masg`ulotlarni mustaqil o`rganish bo`yicha o`zlashtirish sifatini oshiradi. O`quv-uslubiy majmua « Pedagogika fanlarini o’qitish metodikasi » fani bo`yicha bakalavriat bosqichi talabalari uchun mo`ljallangan.
-
Обидлар жилваси
Азиз Самарқанд! Чўпонота тепалигига чиқиб, сенинг яна бир муаззам ёдгорлигинг, меҳнаткаш инсон шаъни- га, унинг хотирасига қурилган обида ёнида туриб, эй, умри инсоният тарихидек узун шаҳар, сенинг бугунги кўркингга, камолингга назар ташладик. Ҳаётдек абадий, хаётдек уйғоқ ва тирик Зарафшон жилға ва ирмоқлари- ни каттакон узанга жамлаб, пойингга бош уриб турибди. Зарафшондан қанчадан-қанча сувлар оқиб ўтмади, се- нинг ҳам бошингга не-не кунлар тушмади. Сенинг она сийнасидек муқаддас тупроғингга қаттол душман шум оёғини қўймоқчи бўлганида сен Муқанна бўлиб бош ку- тардинг, сен тиз чўкиб яшашдан тик туриб ўлишни аф- зал кўрган сарбадор бўлиб қўлингга қилич олдинг. Сен Афросиёб лойини пишитиб, сопол пиёла ясаётга- нингда инсоният маданияти лойини ҳам пишитаётганинг- ни билармидинг?! Чархикажрафтор бошингда тегирмон тоши булиб айланганида ҳам сен ана шу она заминга барака уругларини сочиб, ботмон-ботмон хирмон кўтара бердинг. Кут-барака сендан эди, ҳозир ҳам шундай, бун- дан буён ҳам шундай бўлиб қолаверади. Рўшнолик, ил- му санъат сенинг ижодинг эди, ҳозир ҳам шундай, аба- дул-абад шундай бўлаверади
-
Бухоро
Бухоро. Кўҳна тарих шоҳиди, ажойиб обидалар шаҳри ҳақида эшитмаган бирор кимса бўлмаса керак. Моддий-маданий ёдгорликлар, меъморий дурдоналар Бухорога келган кўплаб совет ва чет эл туристларини ўзига оҳанрабо каби жалб этади. Улар моҳир меъмор ва усталарнинг файзли ижодларини кўришга ошиқишади. Бухоро фақат обидалар шаҳригина эмас. Бугунги Бухоро - ўз келажагини яратаётган бунёдкор шаҳар, Узбекистоннинг саноат ва қишлоқ хўжалиги ривожланган йирик область маркази,
-
Географик прогнозлаштириш асослари
Географияда прогноз тадкикотчиларининг фикрича, куйидаги маъноларни билдиради; чунончи, прогноз таркиб топадиган тушунчаларини табиий тизимлар тўгрисида ишлаб чиқиш (Сочава, 1978); прогноз- поматлуб табиий ҳодиса ва жараёнларнинг тезкорлик билан тараққий қилаётганлиги туфайли маълум маънода келажакка тайёргарлик кўришга имкон беради (Симонов, 1982).
-
Ботаникадан ўқув-дала практикаси
Мазкур қўлланмада ўқув-дала практикаси давомида ўсимликлар йигиш усуллари, гербарий тайёрлаш техиикаси, ўсимлик ва флора ҳакида тушунчалар, ўсимликларнинг экологик группалари, ҳаёт формалари, шунингдек фитоценоз ва уни тасвирлаш методикаси ҳамда классификациясига дойр материаллар берилган. Булардан ташқари 9 та темага оид табиатга экскурсия ўтказиш, ушбу темалар буйича лаборатория машғулотларининг методикаси баён этилган.
-
ХХ асрнингдастлабки ўттиз йиллигида Ўзбекистонда тарих фани
Дамов томонидан тайёрланган монографияда ХХ асрнинг дастлабки ўттиз киллигида Ўзбекистонда тарих фанининг тарихи ва тарих у нослиги илк бор кенг миқёсда ёритиб берилган.1917 мил Сктябрь инқилобига қадар олиб борилган тарихий тадқиқот- дар, инкилобдан кейинги даврда тарих фанининг ривожланишидаги салбий ва ижобий йўналишлар ҳамда унга бавосита таъсир этган омиллар. 20-йиллар охири ва 30-йилларда тарих фанининг таназ- зулга юз тутиши ва унинг сабаблари кўрсатиб берилган.Миллий тар их у но с Дикнинг ривожланишига оид кам ўрганилган муаммо- ларни ёритишга алоҳида эътибор берилган. Шунингдек илмий мактаблар, муассаса ва марказларнинг юзага келиши, уларнинг фаолияти, тарихчи кадрларни паклланти- рии дараёни ва бу жараёнга ўша давр ижтимоий-сиёсий муҳити- НИНГ ОО БОСИта таьсири акс эттирилган. Асар тарихчи олимларга, олий ўқув юртлари ўқитувчи ва талабаларига ҳамда кенг китобхонлар оммасига мулжалланган.
-
Справочник по пунктуации
В книгу включены в первую очередь пунктуации, охватывающие все относящиеся правила. При составлении различных справочников дается общий свод правил пунктуации.
-
Pedagogika (pedagogika nazariyasi va tarixi)
Darslik pedagog kadr tayyorlashga qaratilgan taʼlim yoʻnalishlariga moʻljallangan, unda pedagogika fanining asoslari, maqsad, vazifalari, tadqiqot metodlari, didaktika va tarbiya nazariyasining umumiy mazmuni (chunonchi, tamoyil, shakl, metod va vositalari, ijtimoiy tarbiya turlari, ularning oʻziga xos jihatlari, samarali tashkil etish omillari, Oʻzbekiston Respublikasi uzluksiz ta'lim tizimi, taʼlim muassasasi menejmenti, shuningdek, korreksion (maxsus) pedagogikaning mohiyatlari) xususida so'z yuritiladi. Darslik Oliy va oʻrta maxsus ta'lim vazirligi tasdiqlagan namunaviy dastur talablariga muvofiq yaratildi. Darslikdan pedagogika, shuningdek, muayyan mavzularni oʻrganishda, nopedagogik yoʻnalishda faoliyat olib borayotgan oliy o'quv yurtlari, oʻrta maxsus kasb ta'limi muassasalarining pedagog-xodimlari, talabalar hamda ilmiy izlanuvchilar foydalanishlari mumkin.
-
Рекомендации по разработке комплексных транс портных схем для крупных городов
Приведены требования, предъявляемые к комплексным транспортным схемам, рекомендации по проектированию сетей массового пассажирского транспорта, магистральных улиц и дорог, развитию внешнего транспортного узла города и прилегающего района
-
Pedagogika. Psixologiya
O’zbekiston Respublikasining taraqqiy etgan mamlakatlar qatoridan munosib o’rin egallashi va ijtimoiy-iqtisodiy rivojlanishi 2008 yilda iqtisodiy islohotlarni chuqurlashtirish uchun fuqarolarning, ayniqsa ziyolilarning ma’naviy salohiyati, iqtisodiy o’zgarishlarini to’g’ri talqin qilishlari va bu jarayonlarni boshqara olishlari hamda XXI asr ilmiy-texnika taraqqiyoti talablariga javob bera olishlari uchun o’quv maskanlarida sifatli kadrlarni yetkazib berish masalasi dolzarb hisoblanadi.