-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
АЯЖОНЛАРИМ
Шакар (ўпкаси тўлиб). Биттаю битта қизим... Бу- тун умрим, бугунги куним, келажагим ҳаммаси шу. Мен Умидани сутим билан боқдим, меҳрим билан ўстирдим, бунга тикилган тиканга кўз қорачиғимни тутдим. Гул- дай қилиб ўстирдим. Мана, сизга насиб қилган экан, кўкрагингизга тақиб олдингиз. Минг марта розиман. Дадаси ҳам рози. Умидани сиз ҳам гулдай асранг, ҳеч қачон сўлмасин, ҳамиша яшнасин!.. Икковларинг под- ручка қилиб юрсаларинг шаҳар кўчаларига қандоқ яра- шасизлар
-
АСАРЛАР БЕШ ЖИЛдлик БЕШИНЧИ ЖИЛД ҲАҚ СЎЗНИНГ КУЧИ
Сатирамизнинг ҳозирги ижтимоий моҳияти шундаки, у ҳаётимиздаги барча манфий ҳодисаларни очади. Иж- тимоий қурилишимиздаги барча ярамасликларни ойдин лаштиради, меҳнаткашлар оммасига завқ бағишлайди. Шунинг учун шӯро ҳажвчиси икки нарсани унутмайди: бири, меҳнаткашлар оммасини қизиқтирадиган мавзу, иккинчиси, ўз ижодиётини кулгидан маҳрум қилмаслик; ҳажвий асардаги бошқа нуқсонлар ҳам шундан ташқа ри бўлмайди
-
Оворанинг кўрган-кечирганлари
Муҳтарам ўқувчи! Қўлингиздаги "Оворанинг кўрган-кечирганлари" романи таниқли ёзувчи Саломат Вафонинг бу жанрдаги иккинчи асари бўлиб, илк романи "Тилсим салтанати" атрофда ўқувчи ва синчлар анча баҳс-мунозара қилишган.
-
Мукаммал асарлар тўплами. 5 том
Эй навбаҳори оразинг субҳиға жонпарвар ҳаво, Андин гулу булбул топиб юз барг бирла минг наво. Тўбию шоҳи сидрадур кўюнг гиёҳи, негаким Ушшоқ ашку оҳидин ҳар дам топар сую ҳаво. Заҳри фироқингдин қаю ошиқки бўлди талхком, Нўши висолинг етмаса, Исо анга топмас даво.
-
-
-
МУХАББАТ
Meditsina fanlari kandidati Murod Ali sakkiz oydan beri o'lim to'shagida "ana ketdi, mana ketdi" bo'lib yotar, shaharning man-man degan tib arboblari uning chiqay-chiqay deb turgan jonini ming chora va tadbir bilan halqumida zo'rg'a tutib turishar edi
-
ЎТМИШДАН ЭРТАКЛАР
Мазкур жилдга адибнинг турли мавзудаги қиссалари жамланди. «Синчалак» киссасида 50- Йилларнинг ўрталарида ўзбек қишлоғида юз берган жиддий ўзгаришлар, колхозчилар онги ва ҳаётида қарор топган ян- гича қарашлар ёрқин бўёқларда акс эттирилади. Муаллифнинг «Олтин юлдуз», «Ўтмишдан эртаклар», «Муҳаббат» кие салари ҳам ушбу жилддан ўрин олган
-
ЗАМОНДОШЛАРИ ХОТИРАСИ
Улкан суз санъаткори Абдулла Қаҳҳор ижоди ўзбек совет ада биётининг шонли саҳифаларидан бирини ташкил этади. Ғафур Ғу лім. Хання Олимжон, Ойбек. Миртемир. Мақсуд Шайхюда каби атоқли ижодкорлар билан биргаликав Абдулла Қаҳҳор сопналисти Забек надиплитния вратиш, қаҳрамон халқимизнинг меҳнати на олижаноб фазилатини бутун дунёга маълум ва машҳур қилиша унутканас винат кўрсатган заҳматкаш адиблардан ҳисобла
-
СИНЧАЛАК
Санда чиқиб кетмоқчи эди, Носиров тўхтатди. Майли, ҳозир айта қолай... Угиринг! Саида, арзон чит бўлса ҳам хил тикилган кўйлаги- нинг орқа этагини ғижим қилмасликка тиришиб, эҳтиёт билан курсига ўтирди, йўл-йўл бахмал жилеткасининг биқин чунтагидан ярми чиқиб турган кичкинагина блок- нотини олиб столга қўйди, ингичка қаламининг кетини нягига ишктаб. Носировга савол назари билан қаради
-
САРОБ
Қиз эшик олдига юраги бетламайроқ келди, унинг қабзасидан ушлаб аста тортиши нарёқдан бировнинг қаттиқ итарган пайтига тугри келди: эшик оёғининг учига тегиб қопчигандан сунг четланиб, ичкаридан чиққан йигитга йул берди. Йигит дарров бутун вужуди билан таассуф билдириб, афв суради
-
ЎТМИШДАН ЭРТАКЛАР (қисса)
Менинг болалик йилларим Фарғона водийсининг Яйпан, Нурсуқ, Кудаш, Бувайди, Толлиқ, Олқор, Юл- ғунзор, Оққўрғон деган қишлоқларида ўтган. Ўттизинчи йилларнинг ўрталарида болалигимни ўйлаганимда чала- кам-чатти туш кўргандай бўлган эдим: думли юлдуз чиққан эди; Бабар (Бобир бўлса керак) деган йигитни откоровул милтиқ билан отганда ўлмаган эди, шунда откоровул одамларга юзланиб: «Епирай, бунақа баттол ўғрини умримда кўрган эмасман, устидан ошириб ўқ узибману киприк қоқмади-я!» деган эди
-
А С А РЛ А Р С А РОб
Узбекистон халқ ёзувчиси Абдулла Қаҳҳор таваллудининг 80 йиллиги муносабати билан аднбнинг бсш жилдлик «Асарлар»н нашр этилмокда. Муаллнф «Свроб» романнда 20- йиллар ҳаётига мурожаат қилиб, бур- жуа млллатчилиги идеологиясининг реакцион моҳнятини очиб, унинг ҳало- катн. инкнрозн конунинлигини, янги ҳаёт тантанаси мукаррарлигинн реа- лвстнк образлпрда акс чттцряли. Шунингдск, ушбу бнрпнчи жнлдгэ гднбнинг 30- Пиллардэ ёзилган ҳпкоя- ларн ҳам жамландн
-
Евгений Викторович Тарле. Сочинения. Том VII
В VII том Сочинений академика Е. В. Тарле входят его работы, посвященные Отечествеппой войне 1812 г. и Наполеону: «Наполеон», «Нашествие Наполеона на Россию» , предисловие к І тому «Избранных произведений» Наполеона , статья «Михаил Илларионович Кутузов - полководец и дипломат» . Тут же публикуется близкая по тематике статья «Французская революция и Англия» .
-
Евгений Викторович Тарле. Сочинения. Том IV
В настоящий том включены работы Е. В. Тарле, опубликованные в 1910—1920 гг. Наиболее крупной из них является «Экономическая жизнь королевства Италии в царствование Наполеона І» 1. Это исследование, опубликованное в 1916 г. в г. Юрьеве (ныне B Тарту), составляет вторую часть его капитального труда - «Континентальная блокада».
-
Евгений Викторович Тарле. Сочинения. Том III
В настоящем томе печатается одна работа Евгения Викторовича Тарле, точнее говоря, большая часть ее: первый том его обширного исследования - «Континентальная блокада», — опубликованный впервые в 1913 г. B Второй том «Континентальной блокады», имеющий, впрочем, вполне самостоятельное значение, будет помещен в следующем, четвертом, томе настоящего издания.