-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Итальянская народная комедия.
Да, очень многие и очень много могли бы рассказать о нем убеленные сединами товарищи по студенческим годам, помнящие Алешу Дживелегова юным ученым и деятельным журналистом; многочисленные коллеги по работе, видевшие в нем непререкаемый авторитет; сотни тысяч читателей, готовых поделиться своими впечатлениями о живом Дживелегове, говорившем с ними со страниц своих книг; тысячи благодарных учеников, сохранивших в своих сердцах вечно горящее пламя дживелеговской любви к жизни, к науке, к искусству; писатели, ценившие в нем велико- лепного мастера слова; артисты, не раз вдохновленные его рассказами и, наконец, ребята, дети с улицы Белинского, где почти 50 лет прожил Алексей Карпович, которые, завидя издали бодро шагающую фигуру, мча лись шумной гурьбой ему навстречу...
-
ОДАМИИЛИК МУЛКИ
Ёзувчи Тоҳир Малик қаламига мансуб маънавият ва тар- бия масалаларига бағишланган «Одамийлик мулки» (Ахлоқ китоби) рисоласининг «Ишқ» деб номланган биринчи ва «Бахт» деб номланган иккинчи фасли адиб танланган асарларининг олтинчи жилдидан, учинчи фасли «Саодат» эса тўққизинчи жилдидан (Ҳусну хулқ) жой олган эди. Муҳтарам китобхонларнинг истак ва таклифлари инобатга олиниб, рисола адибнинг айрим тузатиш ва таҳрирларидан сўнг тўлиқ ҳолда бир муқовага жамланди. Мазкур китоб маънавият қуёшидан ёришиб турган қутлуғ хонадонингиз учун бир туҳфа бўлар, деган умиддамиз.
-
Тўрт улус тарихи
Ушбу китоб Мирзо Улуғбек истеъдодининг яна бир қирраси-тарихчилик соҳасидаги фаолиятининг маҳсулидир. Уни мутоалаа қилганлар нафақат етти аждодни, балки бутун шажарасини билиб олади, десак муболаға бўлмайди. Ушбу китобни ўқувчиларга тавсия қиламиз.
-
-
-
Фотима ва Зуҳра
Фотима ва Зуҳра асари Ўлмас Умарбеков қаламига мансуб асар бўлиб. Китобхонлар катта қизиқиш билан ўқиган.
-
Ичиндаги ичиндадур
Мавлона Жалолиддин Румийнинг Ичиндаги ичиндадур асари барча учун севимли асар хисобланади.
-
-
Алишер Навоий
Ҳазрат Алишер Навоийнинг уч муҳташам асари - "Тарихи анбиё ва ҳукамо", "Тарихи мулуки ажам", "Муножот" сизга тавсия этилмоқда
-
ИККИ КАРРА ИККИ - БЕШ
Адибнинг мазкур ҳажвий қиссасида ҳам воқеалар кескин юмор остига олиниб, ғоят ҳаётий акс эттирилган. Асар ўқувчига жуда кўп билим ва тарбия бера олишига ишонамиз.
-
Қил устидаги тақдир II
Азамат Қоржовов қаламига мансуб асар қахрамони Лобар қимор гирдобидан ўзини халос этолмайб бахтини поймол этади.
-
Фотография ее материалы и процессы
Книга является руководством по фотографии, излагающим вопросы современной черно-белой и цветной фотографии с учетом последних технических достижений. Рассчитана на подготовленных фотолюбителей, квалифицированных специалистов, а также научных работников и студентов вузов, применяющих фотографию как метод исследования.
-
Ошиқлик
Академик шоиримиз Гафур Гулом “арузи арабий” билан бир цаторда “арузи туркий” хам борлигини эътироф этганлар. Дархакикат, бу вазн намуналарини халкдостонлари ва термаларида куп учратиш мумкин. Шоир Чоршамъ газаллари шу йулдаги изланишлар самарасидир.
-
Номус ва хаёт: кисса ва хикоялар
Яхши асар, завкди мутолаа укувчи учун туганмас хазина. Китобхоннинг калб торларини чертган асар хамиша кадрлидир. Умидли ёзувчи Холиёр Сафаровнинг асарлари узига хослиги, самимий ва софлиги билан ажралиб туради. Езувчининг хар бир хикоясида мана шу софлик, самимийлик буртиб туради. Кадрли китобхон мутолаа завки муборак булсин.
-
Куклам куйи: хикоялар ва кинокисса
Фозил Фарходнинг хикоялари укувчини уйлашга, тафак- кур хилишга ундайди. Одамнинг - Олам эканлигини уктира- ди. Инсон қалбининг асл мохиятини англатади. Бу кадим хаётнинг кадрини тушунтиради. Ва инсон дунёда уз имзосини колдириш кераклигини такрор-такрор айтади. Кадрли укувчи! Узингизни, умрингизни англашга ёрдам берадиган мутолаа билан табриклаймиз.
-
Мухаббат, сен чиройлисан: шеърлар
Гузаллик кунгилдан сув ичади, дейишади. Зеро, у киши рухи- ни тетиклаштиради, дилига сурур багишлайди. Гулдек нозик кунглимиз хар доим чексизликка, бегуборликка интилаверади. Ахир, бегуборликни гузаллик, гузалликни мухаббат рамзи, дея бежизга айтишмаган-ку. Мухаббат! Нималарга к;одирсан-а? Сенинг ташри- фингдан чучиб, мудофаага утган юракларни хам хаёт сукмокларида тентирашга мажбур киласан. Сунгра уларни япроц мисол тукилиб кетишга ёки согинч сахроларида ёлгиз крлишига махкум этасан. Мухаббат! Нега сен орзуларни армонга айлантирасан? Бир лахза булса-да халоват билмайсан. Сенинг эхсонинг бойчечак умри кадар кисца, зулминг эса цишнинг изгирин тунларидек узун. Мухаббат! Азиз китобхон ушбу китобда шоирларнинг юрак к;они билан битил- ган мухаббат хацидаги энг сэра шеърлар жамланди.