-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
КУЛАЕТГАН ТОГЛАР
Х,аммага ва х,ар кайси даврга тегишли узгармас бир ха^ик,ат мавжуд. К,исмати нималигини, пешонасига нима битилганини олдиндан билишга х,еч кимнинг ихтиёри йук,, — кимга нима ёзилганини фак,ат х,аётнинг узи курсатади, йук, эса к,исматнинг кисматлиги к,олар- ми... Дунё дунё булибдики, жаннатдан кувилмиш Одам алайх,иссалому Х,авво Кибриёуллох, замонларидан буён дамиша шундай булган, —ахир булар х,ам такдир-да, ушандан бери асрма-аср, кунма-кун, х,ар соат ва х,ар сонияда хдмма учун ва х,ар бир кимса учун к,исмат- нинг сири мангу жумбок,к,а айланмиш.
-
-
ШАXЗОДА ВА ГАДО
Сизларга \икоя цилмоцчи булган бу циссамни мен бировдан эшитганман, у отасидан эшитган экан, унинг отаси эса бувасидан, буваси %ам уз отасидан эшитган экан ва уоказо. Хуллас, уч юз йил, балки бундан %ам купроц вацт мобайнида оталар буни болаларига \икоя цилаверганлар ва шу тарифа бу цисса бизгача сацланиб келган. Э^тимол бу воцеа чиндан %ам булгандир, э^ти-мол ривоят ёки афсонадир, лекин %ар \олда бундай воцеанинг булиши мумкин. Балки илгари замонда бунга фацат донишманд ва уцимишли кишилар ишонгандир-лар, балки уцимаган оддий кишилар цам ишониб, бу фссани яхши куриб цолгандирлар.
-
ҚУШЧИНОР ЧИРОҚЛАРИ
Бундан роса ўн йил бурун мана шу болохонадаги қазноқда тухум босиб ётган фаранги товуқ бирданига қақолаб том орқасига Собиржонқорининг борига учиб тушди. Қиз девор ошиб унинг кетидан қувлади. Товуқ тутқич бермай, анҳор бўйидаги жингиллар остига кириб кетди. Қиз уни ушлаб олгани кўп уринди, жуда қийналиб кетди: қўлларига тикан кирди, юзи на билак лари тирмаланди, роҳатибадан кўйлагининг этаги йир тилди. Ўша вақтда Собиржонқорининг қароли бўлган шу Сидиқжон анҳорнинг нариги ёгида анжир очаётган бўлиб, қизни кузатиб турган эди
-
MUNSHAOT
Hamdi mavfur ul soni’g‘akim ilmi munshiysi sun’ qalami bila kalomi majid inshosin ofarinish avroqig‘a raqam qildi, to ofarinish ahli aning ahkomi bila amal qilg‘aylar va yaxshini yomondinu qilurni qilmasdin bilgaylar 1 .
-
MAQSAD
Shoxbozbek Dolimov Toshkent shahrida tug'ilgan. Hozirgi yoshi 25-da bo'lganiga qaramay ko'p chet davlatlardagi oliygohlarda ta'lim olishga ulguribdi. Yaponiyadan boshlab to Norvegiyagacha. O'zini boshidan kechirganlarini va ona-yurtdan olisdagi hayotning qiyinchiliklarini «Maqsad» deb nomlangan kitobida avtobiografk shaklda yozgan.
-
Ҳаёт мактаби
Кўлингиздаги китоб Узбекистон ССРда социалистик фан ва маданият қурилишида Октябрь революциясининг биринчи кунлариданоқ актив қатнашиб келаётган энг кекса ўзбек совет олими Социалистик Меҳнат Қаҳрамони академик Т. Н. Қори-Ниёзийнинг эсдаликларидан иборат. Авторнинг хотиралари фан ва маданият тарихи фонида берилган. Асарда катта комплекс ва ғоят муҳим идеологик масалалар устида сўз боради, чунки у фақат эсдалик факт-ларини қайд қилиш билангина чегараланмай, балки ҳар бир фактац тарбия нуқтаи назаридан анализ қилиб, китобхонни маълум ибратли хулосага олиб келади. Асар барча китобхонларга мўлжалланган
-
-
МАЖОЛИС УН-НАФОИС
Юз ҳамд ангаким ясаб жаҳон бўстони, Айлаб юзу зулфидин гулу райҳони. Қилди ясағоч бу боғи руҳафзони Назм аҳлин анинг булбули ҳуш илҳони.
-
БАРАКАНИНГ СИРИ
Барака – сирли ва илоҳий ҳолат. У кўзга кўринмайди, қўлда тутиб бўлмайди. Баракани фақат ҳис этиш мумкин. Ушбу мўъжаз тўпламда бараканинг сири, унга ет-казувчи омиллар хусусида фикр юритилади. Содда баён ва равон услубда битилган ушбу рисола китобхонларни бефарқ қолдирмайди. Тўплам кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган
-
Мантиқут тайр
Фаридуддин Аттор шарқ мумтоз адабиётининг йирик намояндаларидан бири, ўзидан кейин ўтган барча буюк ижодкорлар эътироф этган улкан мутасаввиф шоирдир. Жумладан Алишер Навоий унинг «Мантиқут тайр" асарини олти ёшлигида ёд олган, умр бўйи унинг таъсирида юрган ва олтмиш ёшларида "Лисонут тайр" асарини ёзиб, устозга чуқур эҳтиромини кўрсатган
-
MAJOLIS UN-NAFOIS
Yuz hamd angakim yasab jahon bo‘stoni, Aylab yuzu zulfidin gulu rayhoni. Qildi yasag‘och bu bog‘i ruhafzoni Nazm ahlin aning bulbuli hush ilhoni.
-
БАНКИР
Кун охирида қуёш чўғдай қизарди. У худди аланга олиб, ўз оловида ёниб кетадиганга ўхшарди. Тезда уфққа ёнбошлаб, каҳрабо нурлари билан Лонг-Айленд-Саунд бўйлаб бир-бирини қувлаётган тўлқинлар ўркачидаги кўпикларга санчилди. — Шамол авжига чиқаяпти, — деди Палмер кекса яхтачига қараб. — Ташвишланадиган жойи йўқ, — дея жавоб берди қария. Бошқарувни Палмерга топшираркан чаққонлик билан арқонни грот-мачтага тортиб маҳкам боғлади. Палмер қариянинг қаддини ростлаб, бошини сал қийшайтирганча шамол шиширган кема олд елканини кузатаётганига қараб турарди. Чолнинг бақувват танаси тўлқинлар тебратаётган яхта билан бирга у ёқдан-бу ёққа бориб келарди
-
MANTIQ UT-TAYR
Sho‘rolar davrida muqaddas kitobimiz Qur’oni karimni o‘zbekchaga tarjima qilib, nashr etishni, Rasululloh SAV hayotnomalarini, imom al-Buxoriy, imom at-Termiziy, imom al-Motirudiy meroslarini o‘rganishga yo‘l yo‘q edi. Kim diniy qadriyatlarimiz jamlangan kitoblarni, hadisi shariflarni nashr etish tugul, o‘qisa ham, jazoga tortilar edi.
-
MAHBUB UL-QULUB
Hamd angakim, zotig‘a hamd onchakim, sazovordur, aytsa bo‘lmas va sano angakim, ehsonig‘a sano onchakim, yeri bordur bitsa bo‘lmas. Zoti jami’ kamolat sifoti bila mavsuf, sifotidin majmu’i kamolot kashf ahlig‘a makshuf.
-