-
Kutubxonashunoslik va arxivshunoslik
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Tibbiyot va sog‘liqni saqlash
-
Tabiiy va aniq fanlarning umumiy va kompleks muammolari
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Aloqa. Kommunikatsiya texnologiyalari
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Aloqa. Kommunikatsiya texnologiyalari
-
Kutubxonashunoslik va bibliografiya atamalarining izohli lug`ati
Ushbu izohli lug`atda kutubxonashunoslik va bibliografiyaga oid zamonaviy atamalarninh izohi, tushunarli qilib, ixchan bayon etilgan. Zarur o`rinlarda atamaning xalqaro tildagi varianti va ma`nodosh muqobili han ko`rsatilgan.
-
Кратко русско-узбекско-английский словарь делового общения
Данный лексический минимум содержит термины, широко применяемы в деловой корреспонденции во внешнеэкономической и коммерческой деятельности и является составной частью пособия по деловому общению на английском языке.
-
O'zbek tili sinonimlarining o'quv lug'ati
Mazkur lug'at o'zbek tilidagi 2500ga yaqin sinonimik qatorlarni o'z ichiga olgan bo'lib, unda ma'nodosh so'zlarining izohi, turkumi, to'liq, qisman yoki o'xshashligi, sinonimik qatorning tarixiy shakllari, uslubiy xoslanishi kabi ma'lumotlar berilgan.
-
Inglizcha-o`zbekcha-ruscha soliq va iqtisodiyot atamalari lug`ati
Ushbu inglizch-o’zbekcha-ruscha soliq atamalari lug’ati O‘zbekiston Respublikasi Davlat Soliq Qo’mitasi Soliq akademiyasi “Tillar” kafedrasi o’qituvchilari tomonidan tuzilgan. Ma’lumki O’zbekiston respublikasi soliq organlari xodimlari o’zlarining xizmat faoliyati davomida o’zbek-rus-ingliz tillarida muloqotda bo’ladilar. Shuning uchun lug’atning vazifasi iqtisodiyot va soliq sohasida ishlatiladigan asosiy atamalarning uch ekvivalentini ko’rsatish va ularni o’rganishda yordam berishdir.
-
Инглизча-ўзбекча-русча,ўзбекча-инглизча-русча анатомик терминлар луғати
Мазкур уч тилли инглизча-ўзбекча-русча ва ўзбекча-инглизча-русча анатомия луғати республикамизда чоп этилган дастлабки луғатлардан бўлиб, унда ҳар уч тилда талқин қилинган 4500 дан ортиқ анатомик тушунчалар1955 йили Парижда Жаҳон анатомлари конгрессида қабул қилингантерминлар негизида ифода қилинган.
-
Ҳозирги замон табиатшунослиги концепциялари
Китоб ҳозирги замон табиатшунослиги муаммомларига қизиқувчи талабалар, аспирантлар, тадқиқотчилар ва олам сирларини билишга қизиқувчи ҳамда ўз дунёқараш доирасини кенгайтиришга интилувчи кенг китобхонлар оммаси учун мўлжалланган
-
Ҳикматнома Ўзбек мақолларининг изоҳли луғати
Инсон насли инсон бўлиб, қўли ишга, тили сўзга келиб, бир бири билан муоамала қила бошлабди-ки бу ажиб, чигал, борлиғи сирлардан иборат дунёда яшаш дарсини ўқийди ва то шу кунгача бу дарс тугамаган.
-
Философия луғати
Луғатда изоҳларнинг ягона системаси ва справочник нашрлар учун қабул қилинганодатдаги қисқартиришлар олинди. Мақолаларни билдирадиган сўз ёки сўзлар текстда биринчи ҳарфлар билан берилди
-
Фалсафа энциклопедик луғат
Ушбу энциклопедик луғат фалсафа ёўналишидаги фанларда, ижтимой-сиёсий ва илмий-оммабоп адабиётларда ишлатиладиган ҳамда маънавий ҳаётда кенг қўлланилаётган айрим илмий, фаласафий атама, тушунча, оқим йўналиш, назария, таълимотларни изоҳлайди.
-
Афғонистон
Мазкур луғат-маълумотномада Афғонистон тарихи, маданияти, географияси, аҳолиси ҳамда мамлакатда кечаётган замонавий сиёсий жараёнларга оид асосий тушунчалар, фактлар ва маълумотлар жамланган. Луғат соҳа мутахассислари, олий ўқув юртлари ўқитувчилари, тадқиқотчилар, талабалар, шунингдек, халқаро муносабатлар ва хавфсизлик масалалари билан қизиқувчи китобхонлар учун мўлжалланган.
-
Буюк истеъдод соҳиблари
Ўзбекистоннинг мустақилликка эришувчи миллий маданият тарихини ўрганишни маънавиятимизнинг энг муҳим ва долзарб муаммоларидан бири сифатида олға сурди. Истиқлолга эришилгандан сўнг қисқа вақт ичида маданий меросимизнинг машҳур вакиллари Улуғбек, Нақшбанд, Замахшарий, Фарғоний, Бухорий, Мотрудий, Марғиноний каби олим, арбоб шоирларнинг юбилейлари халқимиз маданиятининг муҳим байрамлари сифатида кўтариники руҳ билан ўтказилди.
-
Ботаникадан қисқача изоҳли луғат
Мазкур изоҳли луғатда СССРда ва бошқа мамлакатларда ўсадиган ёввой ва маданий ўсимликлардан айримларининг қисқача тавсифи, географик тарқалаганлиги, тури,навлари, халқ хўжалигида, саноатада, халқ орасида ва табобатда ишлатиладиган маҳсулотлари (гули,илдизи,барги, меваси,) ва уларнинг таркиби баён қилинган.
-
"Бобурнома" учун қисқача изоҳли луғат
Заҳириддин Муҳаммад Бобурнинг меросига унинг шоҳ асари "Бобурнома"га қизиқиш нафақат юртимизда, балки халқаро миқёсда кучайиб бораётганлиги сабабли изоҳли луғатга эҳтиёж сезилмоқда. Беш аср илгари ёзилган асарни махсус тайёргарликсиз ёки луғатсиз ўқиб тушуниш қиёин.
-
Ахборт-коммуникация технологиялари изоҳли луғати
Ушбу луғат Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг Тараққиёт Дастури ва Ўзбекистон Республикаси ҳукумати ўртасидаги қўшма «Ўзбекистон Республикаси ҳукуматига мамлакат ривожланиши учун АКТ сиёсатини шакллантириш ва жорий этишда кўмак» (ICTP) лойиҳаси томонидан Компьютерлаштириш ва ахборот-коммуникация технологияларини ривожлантириш бўйича Мувофиқлаштирувчи кенгаш ҳамда Ўзбекистон алоқа ва ахборотлаштириш агентлиги билан ҳамкорликда ишлаб чиқилган. Луғат 2004 йилда чоп этилган изоҳли луғатнинг иккинчи нашри бўлиб, унга янги атамалар киритилган, айрим кам ишлатилаётган тушунчалар чиқарилган, бундан ташқари, баъзи бир таърифларга график материаллар қўшилган. Луғат Ўзбекистон Республикасида ахборот-коммуникация технологияларининг янада оммавийлашиши учун хизмат қилишга мўлжалланган.
-
"Алпомиш" достонининг изоҳли луғати
Мазкур луғатда "Алпомиш" достонинг адабий адабий тилимизда кам учрайдиган, маъноси унутилган сўз ва бирикмаларга изоҳ берилган. халқ ижодининг гултожиси бўлмиш достонларимизнинг тилини ўрганишда муҳим манба ҳисобланган ушбу луғат, ўйлаймизки, ўз ўқувчиларини топади.
-
Русско-узбекский толковый словарь терминов по линиям в связи и системам передачи
Быстрое продвижение телекоммуникационный рынок волоконноптических систем в связи, характеризуемых большими пропускными способностями по сравнению с системами на металлических кабелях, позволило решить часть проблем, порождаемых недостаткам сетевых ресурсов.