-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Саодат асри қиссалари
Бу китобда баён этилганлар ҳам бир тарих — Ислом дини тарихи, Пайғамбаримиз (у зотга Аллоҳнинг саломи бўлсин) тарихлари. Воқеалар таниш. Айни чоғда, бу асарнинг бошқа тарихий китоблардан фарқи воқеалар кетма-кетликда бир ипга тизилиб, адабий усуллар билан йўғрилиб ифодаланганидадир. Шунинг учун оммабоп ва ниҳоятда ўқишли чиққан. Жаноби Ҳақ муаллифимизга лутфи ила, карами ила муомала қилсин.
-
CHOL VA DENGIZ
Chol qayiqda yolg‘iz o‘zi Golfstrimda baliq ovlardi. Dengizga chiqayotganiga mana sakson to‘rt kun ham to‘ldi, ammo hali bironta baliq tutganicha yo‘q. U bilan qirq kun bola birga bo‘ldi. Hadeganda qo‘li quruq qaytavergach, ota-onasi unga endi cholning o‘ta-ketgan Salao, ya’ni «o‘lguday omadi yurishmagan odam» ekanini aytib, bundan buyon boshqa qayiqda dengizga chiqish kerakligini qulog‘iga quydilar.
-
-
ШАЙТАНАТ 3 китоб
«Ва мин-ан-наси ман южаадилу филлаҳи биғойри ъилмин ва яттабиъу кулла шайтонин мариидин. Кутиба алайҳи аннаҳу ман таваллаҳу фааннаҳу юдиллуҳу ва яҳдиҳи ила ъазаби-ссаъийр».* «Вамтаазул явма айюҳал мужримуун. Алам ъаҳад илайкум яа баний адама алла таъабудуш шайтон, иннаҳу лакум адуввум мубийн. Ва аниъбудуни ҳаза сиротум мустақийм. Ва лақод азолла минкум жибиллан касийро. Афалам такунуу таъақилун. Ҳазиҳии жаҳан- наму-ллати кунтум туъадуун».*
-
ЧОЛ ВА ДЕНГИЗ
Чол қайиқда ёлғиз ўзи Гольфстримда балиқ овларди. Денгизга чиқаётганига мана саксон тўрт кун ҳам тўлди, аммо ҳали биронта балиқ тутганича йўқ. У билан қирқ кун бола бирга бўлди. Ҳадеганда қўли қуруқ қайтавергач, ота-онаси унга энди чолнинг ўта-кетган Sаlао, яъни «ўлгудай омади юришмаган одам» эканини айтиб, бундан буён бошқа қайиқда денгизга чиқиш кераклигини қулоғига қуйдилар.
-
Алвидо қурол
Бу китоб Парижда, Ки-Уэстда, Флоридада, Пиггота, Арканзас, Канзас-Сити, Миссури, Шеридан, Вайомингда ёзилди. 1929 йил кўкламида Парижда сўнгги тахрирдан чиқарилди.
-
Шайтанат 5 китоб
Кар бир сохада булганидек, шайтанат оламида хам маълум бир жиноят турухи урнига ёшрок авлод келaди. Кесакполвон ва Чувриндининг улимидан сунг ёлгизланиб колган Асадбек „ киркилган икки каноти ypнига янгиларини тиклаш харакатига тyшади. Янги авлод эса шайтанат оламига хукмронлик килиш истаги билан унга якинлашaди. Икки авлод орасидаги зиддият, таъбир жоиз булса, шайтанат тахти учун кyраш нима билан якyн топади — мaзкyр китоб шу хакда хикоя килади.
-
Машақатли ҳаёт сўқмоқлари
Ишончимиз комилки, чўнг иродали, матонатли,юртимиздаги биринчи тадбиркор аёл хақида хаёжон билан битилган ушбу асар сиз азизларга мўлжалланган
-
Ёввойи йўрға
Канадалик адиб Сетон -Томпсоннинг "Ёввойи йўрға" китобида мушуклар, қуёнлар, тулкилар, бўрилар, айиқлар, отлар... деярли барча - барча жониворлар образи бор.
-
Ёввойи йўрға
Канадалик адиб Сетон -Томпсоннинг "Ёввойи йўрға" китобида мушуклар, қуёнлар, тулкилар, бўрилар, айиқлар, отлар... деярли барча - барча жониворлар образи бор.
-
Шайтанат 2-китоб
Кўпчилик асарда ўзига таниш одамларларни кўрибди "Асадбек фалончими" "Элчин пистончими" деб сўрашди.Азизлар бу шунчаки тасодиф.Ҳаётда ҳам кимдир кимгадир ўхшайдику.
-
Жарликдаги тўй
Бу китобга қизиқарли ва сирли,мудхиш ва жумбоқли, шу билан бирга инсонингмушкул тўсиқларни енгиб, ғалабага эришиши, иродасизларнингэса таназзулга юз тутиши ҳақидаги кечиришларқаламга олинган хикоялар киритилган..
-
Уч оғайни
ХХ асрнинг биринчи ярмида ўз асарлари билан адабиёт осмонида яшиндек чақнаган буюк немис ёзувчиси Эрих Мария Ремаркни ўзбек китобхонларининг хозирги авлоди яхши билмаслиги табиий...
-
-
Хамал (Жерминаль)
Қахратон қиш совуғида хам, бахорнинг пилч-пилч палласида хам ёғоч бошмоқларини тўқиллатиб, кўмир конларига бориб келаётган захматкашлар хаёти нақадар аянчли.
-
ОМEН (ИБЛИС ҲАМЛАСИ)
Бу ерда донолик бор. Кимнинг идроки бўлса, йиртқичнинг рақамини билади; Зеро бу инсонларнинг ҳам рақамидир. Унинг рақами олти юз олтмиш олти.