-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Смешные истории
Книга представляет собой сборник адаптированных рассказов известной американской детской писательницы Джейн Тэйер. Это истории про котенкаб который - представьте себе! - боялся мышей, про веселого пса Брауни - после долгих скитаний он обрел наконец хозяев.
-
Istiqlolim-istiqbolim, Vatan
ushbu "Istiqlolim-istiqbolim, Vatan" deb nomlangan she`riy to`plamdan jonajon vatanimiz, mexribon onajonlarimiz-u fidoyi ustozlarimizni madh etuvchi, turli bayramlar haqidagi sherlar joy olgan.
-
Тоғлар ҳам садо беради
Америкалик афғон адиби Холид Ҳусайний навбатда эътиборингизга ҳавола этилаётган асари орқали яна ўша мавзуга-уруш мавзусига бағишланади.
-
Dilim daryoi nurdur
Boborahim Mashrab o‘z ijodi bilan o'zbek adabiyotida xalqchillik, ijtimoiylik va dunyoviylikning chuqurlashuvida, jaholat va bid’atga qarshi kurash g'oyalarining kuchayishida, she’riyat mundarijasini kengayishi va shakllarining takomillashuvi hamda badiiyatning kamolga erishuvida katta o‘rin tutgan so'z ustalaridan biridir. Mashrab faqat otashzabon ijodkor sifatidagina emas, balki ayni zamonda, adolatsizlik, zo'ravonlik, qabohat va jaholat bilan aslo kelisha olmaydigan dovyurak shaxs sifatida ham dong taratgan.
-
Ёри жоним
Истеъдодли шоир Шукур Қурбонов "Оққушлар кўли", "Нафас", "Соғинч дарвозаси" ва бошқа тўпламлари билан шеърият ихлосмандларига яхши таниш. "Ёри жоним" китобида шоирнинг кейинги йилларда ёзилган янги шеърлари ва "Тинчлик тўғрисида нотинч бир қўшиқ" деб номланган манзума-достони сайланди. Бу бағри ёниқ шоир сатрлари билан учрашув китобхонга қувонч бахш этишига, қалбини ажиб бир тилакка чулғашига ишончимиз комил.
-
Феноменал хотира
Мустаҳкам ва кучли хотира бўлиб, у мунтазам ташқи ва ички таъсирлар натижасида мияни парвариш қилиш феноменал хотира дейилади.
-
Саволларга жавоблар
Ушбу асар мутолааси давомида етимликнинг аччиқ аламини тотган Рам Муҳаммад Томаснинг кемтик юрагидаги ғалаёнлару кечинмалар билан танишасиз...
-
Чорраҳа
Қўлингизда Жумақул Қурбоновнинг «Чорраҳа» номли китоби. Муаллифнинг китоби бундай номлашида чуқур рамзий маъно бор. Йўллар туташган жой чорраҳа деб аталадн. Баҳорда айни тўл олинаётган пайтда Қаландар чўпонни йиғилишга чақиришади. Оқибатда отарда фалокат юз бериб, эндигина 17 ёшга тўлган ўғли касалхонага тушиб вафот этадн. Вилоятдан қайтаётган хўжалик раиси бу машъум хабарни йўлда эшитади.
-
-
Тирик руҳлар
Ушбу китобда буюк адиб Шукруллонинг энг сара асари жамланган. Унда жиноят ва жазо ортидан инсон бошига тушадиган турли муаммолар атрофлича ўрганилади.
-
Сардоба. Уч жилдлик. Шом ортидан. Биринчи жилд.
Азиз ўқувчи, мана сизнинг қўлингизда истеъдодли адиб Жумақул Қурбоновнинг уч жилддан иборат «Сардоба» романининг биринчи жилди турибди. Бу асар яқин ўтмишимизнинг қонли воқеаларини ўз ичига олган ўтган асрнинг 20-йиллари ҳақида. Амир Бухорони тарк этган. Фрунзе бошчилигидаги қизил аскарлар амирликни қон қақшатган пайтлар. Эл беэга қолган. Ўғрию қароқчининг куни туққан.
-
Сурхондан эсар сабо
Куёш ватани бўлганлигиданми, офтоб илк саломини Сурхон диёрига беради. Ҳароратини меҳр балан сочганидан, баҳор ҳам биринчи марта кулиб боқади. Бодомлар гуллаб, кўкламни бошлаб келади. Бу муқаддас ўлка улуғ аждодларимиз маскани, бахшилар ватани, полвонлар диёри, Алпомиш ва Барчинойларнинг сўлим гўшаси. Ўзбек шеърияти ва наср бешигини айни пайтда дадил тебратаётганлар ҳам ана шу қутлуғ гўшада туғилиб, камол топган фозил инсонлардир.
-
Chin sevgi
Masih tavalludidan boshlangan melodiy yil hisobi bo'yicha o‘n uchinchi asrning boshlarida yoxud shunga yaqin bir paytda Parij shahrida ajib bir sevgi voqeasi sodir bo'lganki, u butun shahar ahlini, shuningdek, qirol a’yonlarini ham behad hayratlantirgan. Din peshvolari, ruhoniy otalar esa ushbu voqeani bizga yodnoma sifatida yozib qoldirganlar; ularning bu ishda qanday xizmat ko'rsatganlarini quyidagi satrlardan bilib olursiz.
-
Алкимёгар
«Алкимёгар» романи замиридаги ушбу ҳикмат ўтмишда ўтган ёхуд ривоят қаҳрамони бўлган кимнингдир ҳаётигагина тааллуқли эмас, бу сизу биз учун ҳам, биздан кейингилар учун ҳам ўтилажак Йўлдир. Балки бугун бу китобнинг дунёдаги 120 мамлакатда севиб ўқилаётгани ҳам, Пауло Коелонинг дунёнинг энг машҳур ёзувчисига айлангани ҳам бежиз эмасдир. «Алкимёгар» ҳақида гапирганда Ричард Бахнинг «Жонатан исмли чағалай», «Тасаввурлар» ёки Экзюперининг «Кичик шаҳзода» сингари эртак-ривоятларини эсламасликнинг сира ҳам иложи йўқ. Аммо «Алкимёгар» уларнинг ҳеч бирига ўхшамайди.
-
-