-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Садди Искандарий
Ушбу китобда Алишер Навоийнинг "Хамса" асаридаги "Садди Искандарий" достонидаги воқеаларни ўз ичига олади. Асар кенг киобхон оммаси учун мўлжалланган.
-
Садди Искандарий
Ушбу китобда Алишер Навоийнинг "Хамса" асаридаги "Садди Искандарий" достонидаги воқеаларни ўз ичига олади. Асар кенг киобхон оммаси учун мўлжалланган.
-
Как знать
Данная серия рассчитана на широкий круг читателей. Художественное произведение- это источник пополнения фондовых знаний, ключ к постижению культуры. Читатель сможет познакомиться с тонким английским юмором и едкой сатирой, детективом и фантастикой.
-
Соясини йўқотган одам
Китобда адибнинг Асқартоғ томонларда, Бу куннинг давоми сингари машҳур қиссалари ҳамда Ноинсоф Мусо, Соясини йўқотган одам сингари бадиий ҳикоялари киритилган.
-
O'g'irlingan pahlavon
Ushbu saylanmaga Anvar Obidjonning quvnoq va mazmundor she'rlari, doston va ertaklarini sarakab jamlashga intildik. Bu kitob sizning javoningizdan mustahkam joy egallashiga ishonchimiz komil.
-
Алишер Навоий ғазалларининг насрий баёни ва шарҳлари
Мазкур китоб ғазаллар шарҳи йўналишида олдинги йилда қилинган ишларнинг давомидир. Уларда Алишер Навоийнинг "Ғаройиб ус-сиғар" девонидаги ғазаллар таҳлилга тортилган. Мутафаккир адиб Алишер навоий ўзбек ғазалчилигини мислсиз даражада юксакликка кўтарди, унинг ривожига бебаҳо ҳисса қўшди. Бунинг асосий омилини эса у устозлар сабоғида деб билди.
-
Беғараз ҳавас тафти
Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика университети “Узбек тили ва адабиёти” факультети кошида фаолият юритаётган “Мсщорат мактаби ” иштирокчиларининг бадиий ижод йулидаги маш клари уч йилдан бери китобча шаклида чоп этиб келинади. Бу узига хос йиллик "алманах”лар талаба ёшларда поэтик ижодга х,авас уйготиш, уларнинг илк машкларини куллаб-кувватлаш ва тенгкурлари уртасида таргиб килиш мацсадини кузлайди. Унинг илк туплами “Япроц ёзди бинафша", кейингиси эса “Ёшлик ил%омлари”д,еб номланган эди. “Бегараз %авас тафти” номли ушбу мажмуа улар мустакиллигимизнинг 20 йиллиги кенг тантана к;илинган утган йилда ижод килган асарлардан айрим намуналарни узида жамлаган.
-
Стихотворения Александра Пушкина
В этой книге помещемы стихотворения А.С. Пушкина и отрывки из его поэм и романа "Евгений Онегин". Издание иллюстрировано рисунками, расчерками и автографами Пушкина. В начале каждого раздела даны автопортреты поэта.
-
Бахтнинг бекатида мен борман
Абдулла ; Шоносир ок; корозга дил тукаркан, оламни калб кузи билан куради, тош билан тил~ лашиб, майса билан сирлашади. Назарида ошикнинг ох,и, Яратганнинг зикри бор. Унинг навбатдаги китоби "Фак;ат сен билмадинг" укувчисини топади, деган умиддамиз.
-
Алвидо болалик
Хозир қулимга милтиқ бериб қўйишса - ю дарвозадан отам билан онам кириб келишса шарт отардим . Ана ундан кейин ўзимни хам отиб юборишса майли .
-
Ҳайратул-Аброр
Алишер Навоий Низомий Ганжавий ва Хусрав Деҳлавий «Хамса»ларига бир бутун, яхлит асар сифатида қаради, ўзбек тилида турли мавзуларда мустақил достонлар эмас, балки бирбирини ғоявий-бадиий жиҳатдан маълум даражада тўлдирадиган, яхлит бир асар деб ҳисобланиши ва «Хамса» деб аталиши шарт бўлган достонлар мажмуасини яратишни ўз олдига мақсад қилиб қўйди. Бунга қадар Навоий ўз лирик шеърлари билан танилган — «Бадоеъулбидоя» ва «Наводирун-ниҳоя» девонларининг муаллифи сифатида машҳур эди. Навоий 42 ёшида «Хамса»нинг биринчи достони — «Ҳайратул-аброр»ни ёзишга киришди ва шу йилиёқ уни тугаллаб, «Фарҳод ва Ширин» достонини бошлади. 1484 йилнинг бошларида «Фарҳод ва Ширин», шу йилнинг февраль-март ойларида «Лайли ва Мажнун», баҳор ва ёз ойларида «Сабъаи сайёр», 1485 йилнинг ўрталарида «Садди Искандарий» достонлари қўлдан чиқди. Яъни «Хамса» достонлари устида Навоий ҳаммаси бўлиб икки йил машаққат чекди.
-
Бахт қўнғироғи
Ушбу тупламда республикамиз буйлаб ижод кдлиб келаётган ёшлар ва катталарнинг ижод намуналари урин олган булиб, ундан мухаббат, эзгулик, бахт, хаёт, к;ийинчиликда тобланган дил изтироблари х,ак;идаги шеър ва хикоялар урин олган.
-
Andijon shaxzodasi
Kitobda 12 yoshli Zahriddin Muhammad Boburning otasi Umarshayh Mirzo vafotidan keyin endigina Farg`ona viloyati taxtida o`tirgan paytdagi jangu- jadallarda kechgan hayoti bayon etilgan.
-
Basmala
Mazkur ldtobda o'zbek shoirlari ijodidan ayrim namunalarning turk tilidagi va turk shoirlari she’rlarining o'zbek tilidagi tarjimalari jamlangan. Ikki do'st, qardosh xalq o'rtasida munosabatlar yangi pallaga kirayotgan kunlarda ushbu to‘pi am ko'nglingizga, uyingizga va oyingizga ma’rifat yog'dusini sochishini, hayot yo‘lingizni yoritishini, qondosh, jondosh xalqlarimiz o‘rtasidagi do'stlik, hamkoriikning mustahkamlanishiga hissa bolib qo'shilishini tilaymiz.
-
Камень глина и фантазия
В книге рассказывается о различных природных и искусственных материалах, используемых при строительстве отделке и украшении архитектурных сооружении с древности и до наших дней (известняке, мраморе, кирпиче, бетоне и др.). Читатель узнает об их происхождении, добыче и производстве, физических и эстетических свойствах, художественных особенностях и способах обработки, разнообразном применении. На примерах наиболее известных архитектурных сооружений автор показывает взаимосвязь утилитарного, технического и художественного начал при использовании того или иного материала. Книга рассчитана на учащихся среднего и старшего школьного возраста. Может быть полезна при подготовке к урокам и факультативным занятиям по изобразительному искусству, истории, географии. Представляет интерес и для широкого круга читателей.
-
Барҳаёт олим 1919-2003-2009
Захматкаш узбек тилшунос олими Насимхон Маматов хаётининг машаккатли, шу билан бирга шарафли йулига на- зар ташларканмиз, Иккинчи жах,он уруши йилларида Ватани- га чексиз садокдт курсатиб, уни химоя килган, илм-фанда хам фидойилик билан хизмат килиб, узбек лексикографияси, лексикология ва терминологиям ривожига узининг салмо.кли хиссасини кушган, узбек тилининг бошка сохалари, хусусан, узбек орфографияси ва алифбоси коидалари такомилига, иутк; маданияти, таълим масалаларига, шунингдек, туркий тиллар- ни киёсий урганиш оркали уларнинг ривожига таъсир курсатиб, умумий тилшуносликда фикр уйгогган, шу билан бирга, узбек адабиётшунослигида хам унутилмас ишлар - кимматли тадкикотлар килган олижаноб ва камтарин инсон куз олди- мизда намоён булади.