-
Электрон ахборот - таълим муитининг дастурий ва техник воситалари
Ушбу методик кулланма узлуксиз таълим тизимида укитиш жараён-ларини бугунги кун талабларига мос равишда олиб боришда ахборот-коммуникация технологияларининг имкониятлари, таълим муассасасининг электрон ахборот-таълим мухитини ташкил килишда керак булган техник ва дастурий воситалардан самарали фойдаланиш йул-йуриклари баён килиниб, айнан таълимда ахборот-коммуникация технологияларини жорий этишнинг ташкилий йуналишлари, электрон таълим ресурсларини яратиш техно -логиялари, педагогик дастурий технологиялар хдмда укитишнинг замонавий воситалари буйича мавзулар уз аксини топган.
-
Француз тилидаги феълларнинг тусланишини ўрганамиз
Қўлланмада феъл категориялари, феъл майллари ва феъл замонларининг асосий ясалиш қоидалари жадвал ва схемаларда қисқа ва кўргазмали қилиб тушунтириб берилган. Ушбу қўлланманинг асосий мақсади - амалда энг кўп ишлатиладиган феълларнинг тусланишини мукаммал ўрганишда тил ўрганувчиларга ёрдамлашишдан иборатдир.
-
Бахор эртаклари
Баор эрта клари Шеърият фасли Нацадар нафнс туйгулар макони. Мисраларни Уций бпрасану беихтиёр бацор нафаси уфуриб турган боцца цадам цуйгандай буласан. У сени мафтуп айлайди Сония нчида бутун борлигинг билан унинг тафтига сингиб кетгинг келади. Унутасан дунёни, унутасан ташвиш-хавотирни. Азиз шеърият ихласмандлари, Насиба Днлсуз Сизга фалсафий. хаёгий кечинмаларга бой ана шундай бауор эртакларини улагнмоцда Ундан бахраманд булинг!
-
PETROLOGI YA
Mazkur a'quv qo ‘llanma professor T.N.Dohmov tomonidan universitetlaming geologiya fakultetlari magistrlari va tadqiqolchi-izlanuvchilari uchun tayyorlangan. O’quv qo ‘Цшгта 4 ta bobdan iborat bo ‘lib, magmatik, metamorfik va metasomatik jarayonlar hamda magmatik jaryonlar bilati bog'iiq geodifiamik vaziyatlar va sharoitlar keng yoritilgan.
-
ОБЩЕЕ ЯЗЫКОЗНАНИЕ
Учебное пособие охватывает традиционно выделяемые разделы курса "Общее языкознание": сущность языка, история лингвистических учений, методы исследования языка.
-
ГЕОИНФОРМАЦИОН КАРТОГРАФИЯ
Ушбу олий таълим муассасаларининг еодезия ва картография묀 мутахассислиги БУйича таълим олаётган магистрантларига мулжалланган булиб Ⰰ унда геоинформатика ва картографиянинт алокалариⰀ геоинформацион картага олиш иуллари Ⰰ геоиконика тушунчасиⰀ геотасвирларⰀ уларни назарияси Ⰰ турлариⰀ таснифлаш й⤀椄㬄㬄〄䀄 Ⰰ геотасвирларни фазо ва 䈀愀氀⠄ጀ масштаблари орасидаги муносабатлар Ⰰ уларни генерализация 䤀射᠄ᬄ᠄⠀ имкониятлариⰀ картографик образлар ва улар ОР䤀射〄㬄㠀 объектлар ха䤀射᠄㐄 маълумотларни олишⰀ геоиконометрия ва мав зул и морфометрия тУ䘀瀄㠄䄄㠄㐄 талабаларга маълумот берилади⸀
-
БАХТНИНГ ОЛИС МАНЗИЛИ
Аслида, к;и1шюк,нингй боласиман, бунинг устига, онам уч фарзандини чиркиллатиб, *али мен $?нга *ам кирмасимдан улиб кетган. Отам, узининг айтишича, эсини таниганидан бери сувчилик ^илади. Камбагал. Тумани-миз марказидан бошка жойни курмаган. Боришга куркд-ди — адашиб кетаман, дейди. Бунинг устига, Улардай содда. Агар биров киприк к,ок;май: “Туянинг думи ерга
-
PETROGRAFIYA
Darslikda magmatiк. cho‘kindi va metamorfik tog1 jinslarining ta’rifi berilgan. Наг bit turning strukturasi, teksturasi, mineral tarkibi, hosil bo‘lish sharoiti va ular bilan bogiangan foydali qazitma konlari berilgan. Darstik 5311700 «Foydali qazil malar geologiyasi, qidiruv va razvedkasi» (qattiq foydali qaziimalar) yo'nalishi bakalavriat talabalari uchun moMjallangan.
-
PERSPEKTIVA
Perspektiva f'ani bo'yicha yozilgan ushbu o'quv qo'llanma pedagogika oliy ta’lim muassasalarining 5140700 - «Tasviriy san’at va muhandislik grafikasi* ta’lim yo’nalishi talabalari uchun mo ljallangan va shu yo’na-lishning o'quv rejasi hamda fan dasturiga to’la mos kcladi. O'quv qo’Uanmada perspektivaning geomelrik apparaii. nuqla. to'g’ri chiziq, tekislik. qirrali va aylanish sirtlarining pcrspektivalarini qurish. pcrspcktiv tasvir yasash usullari. onogonal. aksonometrik va markaziy proycksiyalarda soyalar yasaslining nazariy asoslari keliirilgan. Shuning-dck, suv va ko’/gu yuzalarida aks tasvirlar perspcktivasini yasash, rassom-iarning asarlarini perspektiv jihatdan tahlil qilish va ba’zi rckonstniksiya ishlari bayon etilgan. Qo'llanmadan perspektiva fani o'qiliiadigan barcha taTim yo'na-lishlarining talabalari va muslaqil o’lganuvchilar foydalanislilari mumkin
-
NEMIS VA O‘ZBEK TILLARIDAGI FRAZEOLOGIK IBORALARNING MILLIY-МADANIY ХUSUSIYATLARI VA ТАRJIMA МUAMMOLARI
Ushbu monografiya nemis va o‘zbek tillaridagi frazeologik iboralarning milliy-madaniy xususiyatlari va tarjima muammolariga bag‘ishlangan. Monografiyada frazemalarning tarjima usullari va ularni takomillashtirishda milliy-madaniy xususiyatlarning tarjimada ifodalanish jihatlari, uning diniy e’tiqod va madaniy me’yorlar bilan shartlangan milliy tarixiy-mifologik asoslari dalillangan, frazemalarning maqol, matal, qanotli so‘zlar bilan chegaralari aniqlanib, bu birliklar milliy-madaniy xususiyatlarining ahamiyati tarjima lug‘atlari
-
Г Е О Л О Г И Я АТАМАЛАРИНИНГ РУСЧА-ЎЗБЕКЧА И З О Ҳ Л И Л У Ғ А Т И
Мазкур луғатда геология ва у билан боғлиқ соҳаларга таъллуқли бўлган 7400 дан ортиқ атамаларга изоҳ берилган. Луғат геология ва маъдан конлари билан шуғулланувчи илмий-тадқиқот, ишлаб чиқариш ходимлари, шу- нингдек олий, ўрта махсус ўқув юртлари талабалари ва бошқалар учун мўлжалланган.
-
-
БАХТЛИ ОНА БУЛИНГ
Опалик на оталикнимг ширин туйгусилан ба\раман i булмокучун >са келин-кусв \ам жисмонан. \ам ру\ий на фтиолошк жи\атдан сомом бу лиш лари. ксминчак уомиладор булиш ва сомом фарзанл iy-гишга имкони борлигига шионч \осил килиши лозим. Сабаби сомом ота-оналаигина сомом фарзанл ту пиал и. Ота-пнала цанлайлмр \ac ia-лик ёки ушшгасорати булса. фарзанлнинг \ам носоглом тугилшшпа олиб кед ал и. Кун \олларда бу i\i ма нуксонга сабаб булиб цолали.
-
PERSONALM BOSHQARISH
Mazkur o‘quv qo'llanma bakalavriyat 5340100 — «Iqtisodiyot» va 5340200 — «Menejment» yo‘nalishlari bo'yicha ta’lim olayotgan talabalarga moMjallangan. 0‘quv qollanmada personalni boshqarishning zamonaviy kon-sepsiyalari, usullari va usiublari, fimksiyalari, shuningdek, karyerani reja-lashtirish, personalni tanlash va joy-joyiga qo‘yish, personalni boshqarish strategiyasi hamda inson kapitali nazariyalari va personalni boshqarishning chet el tajribalari qiziqarli ma’lumotlar asosida baafsil yoritilgan.
-
ГЕОЛОГИЯ
Книга выдающегося исследователя Центральной Азии А. Гансера — первая в мировой литературе монография о геологическом строении и тектоническом районировании величайшего горного сооружения — Гималаев и обрамляющих их хребтов. Подробно рассматривается история становления этих гор, начиная с образования геосинклиналь но го прогиба в протерозое, интенсивного воздымаиия и формирования шарьяжеи в третичное время и кончая интенсивными вертикальными поднятиями в историческое время, «Для ранних цивилизаций Гималайский хребет не был такой непреодолимой преградой, какой он является сейчас»,— таким выводом заканчивает автор свою интересную книгу, иллюстрированную многочисленными рисунками, разрезами, геологической и тектонической картами Гималаев,