-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
тинч дон Т-2
„Тинч Дон' романининг иккинчи китобидя 1917 йилнинг охири ва 1918 йил бошларида рўй берган воқиалар юксак маҳорат билан тасвирланади. Ёзувчи бу воқиаларда қатнашган турли табақа вакилларининг ҳамда Дон казакларидан чиққан революционерларнинг ёрқин образларини яратган.
-
QATTIQ «X»MI, YUMSHOQ «Н»
Ona tilimiz boy va go‘zal. Uni sevib o‘rganish, kundalik muomalada unumli foydalanish bizdan katta mas’uliyat talab qiladi. Ayniqsa bog‘chalarda, maktablarda, o‘quv yurtlarida, ba’zan matbuotda, efir to‘lqinlarida, muomalada tilimizdagi «h» va «х» harflari qo‘llanadigan so‘zlarni ishlatishda biroz savodsizligimiz sezilib qolyapti. Ana shu bo‘shliqni to‘ldirish, tilimiz sofligiga erishish niyatida e’tiboringizga havola etilayotgan mazkur risola hojatingizni chiqarishga ko‘maklashadi, degan umiddamiz.
-
ЗЎРАНИ МУТТАҲАМ ЁКИ ТЎРТИНЧИ УМУРТҚА
Фин ёзувчиси ва журналисти Мартти Лариннниг «Зўраки муттаҳам ёки тур ткичи умуртка романи 1957 Аияда босилиб чиқди ва ҳозирга қадар Финляндияда бир неча бор вазир этилди, Романдаги воқеалар муаллиф урушдан кейин бориб кўрган Америка Қўшма Штатларида содир бўлади. Бироқ, Ларни америкача воқеликни ҳар томонлама ба-тафсил ёритиб беришга интилмайди. „Зўраки муттаҳам ёки тўртинчи умуртқа" -америкача ҳаёт кечиришиниг баъзи томонларини ўткир сатира тигига олади; езувчи асосан муболага ва карикатурага мурожаат қилиб, ҳозирги, бизнинг кун-лардаги Америка ахлоқиин тасвирлайди. Мартти Лорнинниг ўзига хос ўткир тилда ёзилган китобининг таржима этили ши совет китобхоннга ҳозирги замон адабиётниниг ўлмас асарларидан бири билан тринишиш имконини беради. Ларии Мартти. Четвертый позвонок или мошенник поневоле,
-
Методическая разработка по дисциплине «Конфликтология» для проведения семинарских занятий и самостоятельной работы для студентов, обучающихся по направлениям 080100.62 «Экономика», 080500.62 «Менеджмент»
Данная методическая разработка способствует системному изучению дисциплины «Конфликтология» студентами, обучающимися по направлениям «Экономика» и «Менеджмент» и включает: вопросы для обсуждения, контрольные вопросы и задания для самостоятельной работы, список литературы.
-
ЗАРБУЛМАСАЛ
Гулханийнинг машҳур ва ажойиб асари «Зарбулмасал»да халқ мақоллари (Гулханийнинг айтишича, 400 оммавий мақол), қисман Гулханийнинг ўзи яратган мақолсимон ҳикматли сўзлар, қисман сажлар (қофияли наср), қисман матал ва ривоятлар тўпланган. Булар тематик ва эпик жиҳатдан бир-бирига боғланиб, яхлит сюжетни ташкил этади. Асарнинг қаҳрамонлари асосан қушлардан иборатдир. Муаллиф мақоллар орқали бирбирлари билан сўзлашган қушлар образида турли ижтимоий қатламларнинг салбий урф-одатлари, хулқ-атвори, муомала ва муносабатларини кулги қилади
-
тинч дон
Ардоқли еримизни ҳайдаган сўқа эмаС, Ерларни пайхон қилган — отларнинг туёқлари, Еримизга сочилган — казакларнинг бошлари, Тинч Донимиз кўрки эса — нуқул бева-жувонлар, Етим-есир, гўдаклар — бу ўлканинг гулидир. Аждодларнинг кўз ёши тўлқинланган сувидир.
-
-
ЗАРДУШТ ТАВАЛЛОСИ
«Одам ўз-ўзини яши кўришни ўргансин. Бу бутун ва соғлом муҳаб бат бўлсин...» Сизнинг қалбингизга ёруглик олиб кирадиган бу фикрлар Зардўшт нинг таваллоларидир. «Зардўшт таваллоси» тўрт қисмдан иборат бўлган насрий достоин Ушбу насрий достония мутолаа қилар экансиз, немис файласуфи Фрид рих Нитшенинг фақат ўзигагина хос ва мансуб бўлган қарашлари, фикр-лари билан танишасиз, ҳеч кимникига ўхшамайдиган ва ҳеч кимни так Рорламайдиган оламидан воқиф бўласиз.
-
Фарғона тонг отгунча
Ўтган асрнинг сўнгги кузи Қорабулоққа очиқ чеҳ-ра билан келди. Унинг гулгун сиймосидан узоқ вақт-ларгача нур аримади. Ахири октябрь ойи ҳам тугади. Ўрик япроқлари совуқда ўйнаган ёш боланинг лўпши юзидай қизарди, шунда ҳам осмонда бирон парча бу-лут кўринмади. Кундузлари қуёш саратондагидай қиз-дириб турди.
-
Исследовательский проект: «Контент-анализ конфликтов в СМИ»
Проект является формой индивидуальной работы студентов в ходе двух индивидуальных занятий по теме «Конфликтология: теоретический и прикладной потенциал науки». На первом занятии студенты знакомятся с методикой контент-анализа. Затем в паре или группе (по желанию) самостоятельно проводят исследование по предложенной методике и на втором занятии защищают проект преподавателю.
-
АСАРЛАР
Узбекистон халқ ёзувчиси Абдулла Қаҳҳор таваллудининг 80 йиллиги муносабати билан аднбнинг бсш жилдлик «Асарлар»н нашр этилмокда. Муаллнф «Свроб» романнда 20- йиллар ҳаётига мурожаат қилиб, бур- жуа млллатчилиги идеологиясининг реакцион моҳнятини очиб, унинг ҳало- катн. инкнрозн конунинлигини, янги ҳаёт тантанаси мукаррарлигинн реа- лвстнк образлпрда акс чттцряли. Шунингдск, ушбу бнрпнчи жнлдгэ гднбнинг 30- Пиллардэ ёзилган ҳпкоя- ларн ҳам жамланди
-
ТИЛГИНАМДАН АЙЛАНАЙ
Тохир Малик - махоратли, улкан салохиятли адиб. Унинг асарларида бани башарнинг ибтидодаги хатолари-ю, бугунги тазаррулари акс этади. Бирок ёзувчи доим хам китобхон кал-бини титратишни истамайди. Баъзида эса енгил кулгу, аччик юмор билан танганинг орка томонини хам курсатиб куяди. Ушбу китобдан адибнинг турли йиллар давомида ёзган хаж-вий хикоялари, хангомалари урин олганки, бу сизларга яхши кайфият ва юзингизга табассум югуртиради.
-
ТАФАККУР КАРВОНЛАРИ
Ушбу китобда муаззам Шар ру ваданияти, айниқса, Ислом дунё сида вужудга келган иди-фан ютуклари, улуг алломаларимиз Муҳаммад Хоразмий, Аҳмад ал-Ферговий, Абунаср Форобий. Абу-бахр Розка, Ибни Сино, Мирзо Улугбек меросининг жаҳон бўйлаб тарқалиши, Боккаччо, Алфонс, Сервантес ижодига баракали таъ сири, мусиқа, рақс, меъморякани соҳасидаги Шарқу Ғарб ўзаро баҳрамандлиги ҳақида қизиқарли кузатишлар қилинган, бобда Оврупо адабиёти ва санъатида госибкарый ган. Алоҳида када госибкирон Амир Темур об разининг яраталкан, темурийлар ва темуриёзодалар ижод қилган асарларнинг дунё адабиётидаги мазкен ўрганилган. Шу каби Шар-қу Ғарб адабий фикрий алоқасининг махсулдор даври XIX acp таржималари, жумладан, Аг. Хдём, Шафеъ, Навоий, Бобур асарларииние однок, наглиз рус нагдаад русі америка, фаранг адабиётларига самарали ёритилади
-
ЭТНОПОЛИТОЛОГИЯ
Дисциплина «Этнополитология» представляет собой курс лекций для сту-дентов-политологов КФУ. Изложение этнополитических проблем, подготовка и реализация рабочей программы основываются на Государственном образова-тельном стандарте по направлению «Политология». Цели, задачи и конкретные результаты изучения дисциплины «Этнополитология» состоят в том, чтобы по-знакомить студента с наукой, изучающей взаимосвязь и взаимовлияние полити-ческого и этнического в современном мире.
-
OT KISHNAGAN OQSHOM
Биродарлар, кўргилик, кўргилика Бир эрта уйгониб, капланга қўл югуртирдим. Сочларим орасида яра-чақалар уч берди. Пар войим фалак бўлди, юра бердим. Онанга-да айтмадим, Чақапар кун сайин болалади. Катта катта бўлди. Қўтир бўлиб қағазди. Шунда, кишлогимиз дўхтирига бордим. Дўхтир фу, дея афтаивая бурияцтирди. Юрчидаги
-
Маспошшо
Халқ бадиий тафаккурининг тафаккуринин рангин ва умрзоқ меваларидан мева бири қорақалпоқ элининг «Маспошшо» достонидир. Ғоявий юксаклиги ва бадиий ўзига хослиги жи-ҳатидан у халқ орасида кенг маълум бўлиши ва севимли асарлардан бири сифатида ардоқланиши тасодифий эмас. Асосий гояси эл-юрт ва муҳаббатни ҳимоя қилишдан иборат бўлган бу достон - (- «Алпомиш», «Холдорхой» сингари халқ ижоди намунала-рини севиб, эъзозлаб юрган ўз ўзбек ўқувчиларига муносиб армуғондир