-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Ommaviy kommunikatsiya. Jurnalistika. Ommaviy axborot vositalari
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Aloqa. Kommunikatsiya texnologiyalari
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Ўзбекистон тарихи (1917-1991 йиллар)
ХХ аср жахон халқлари тарихида жуда катта ўрин тутади. Бу аср айниқса Шарқ халқлари учун мухим давр бўлди, улар чуқур модернизация жараёнини бошидан кечирди, жуда катта тараққиёт йўлини босиб ўтди.
-
BIZ BILGAN VA ВILM AG AN KIMYO
Qodingizdagi ushbu kitobda kimyoning o‘zi nima, u qanday „paydo bo'lgan, uning rivojlanish tarixi qanday kcchgan dcgan savollarga javob topasiz hamda kimyoviy ,,mo‘jizalar“ bilan tanishasiz. Shuningdek, kitobda o‘quvchilar o‘z bilimlaini sinab ko'rishlari uchun olimpiada masalalari ham bcrilgan.
-
-
ЎЗБЕК ХАЛҚ ОҒЗАКИ ИЖОДИ
Юртимиз мустақил республика сифатида шаклланиб ривож топаѐтганига 20 йил бўлиб қолди. Ўтган муддат давомида халқ хўжалигининг ҳамма соҳаларида, шу жумладан, адабиѐтшуносликда ҳам кескин сифат ўзгаришлари рўй берди. Маданият, санъат, адабиѐт, халқ ижодига бўлган муносабат давлат мақоми даражасига кўтарилди. Ўзбекистон радио ва телевидениеси, газета, журналларда миллатимиз оғзаки ижоди намуналари ва улар ҳақидаги маълумотлар мунтазам равишда ѐритилмоқда.
-
EKOLOGIYA
Mazkur o ‘quv qoilanm ada ekologiya fani va uning mazmuni, vazifalari, tarixi, mintaqaviy hamda mahdlliy ekologik muammolar, ularni hdl etish yo‘llari, tirik organizmlar tarqalgan asosiy hayot muhitlari, tabiiy populyaiiyalarning xossalari, respublikamizdagi eng muhim tabiiy bioienozlar, ekotizimlar hdmda ularning tuzilma si, faollik ko‘rsatishi, biosfera va undagi o ‘zgarishlar, shuningdek, uni barqarorlashtirish masalalari, ijtimoiy ekologiya haqida umumiy m a’lumotlar bayon etilgan.
-
Тарихдан озиқланиб
Китоб муаллифи филология фанлари доктори, профессор Насимхон Рахмонов қадимги туркий ёзма ёдгорликларнинг ва ўзбек адабиёти тарихининг мутахассиси сифатида таниқли.
-
Босма ОАВ таҳририятлари учун ўқув қўлланма Тошкент-2008.
Бу даврга келиб маҳаллий зиёлилар англаб етдиларки, мустамлакачиликдан халос бўлиб, мустақилликка эришиш учун, энг аввало, маҳаллий аҳолини маърифатли қилиш, миллий онгни ошириш, ўзлигини англатиш лозим эди. Бунинг учун эса миллий матбуотни ташкил этиш масаласи жуда муҳим эди. Бу тарихий вазифани жадидлар ўз зиммасига олдилар. Шундай қилиб, Туркистон жадидлари томонидан 1906 йилнинг 27 (14) июнида «Тараққий» номли газета чоп этила бошланди. Газета дастлабки сонлариданоқ маҳаллий аҳолига Россия империясининг моҳиятини, миллий зулм, мустамлакачилик нима эканлигини, эрк, озодлик, тараққиёт тушунчаларини англатишга ҳаракат қилди.
-
Сравнительное правоведение: Учебное пособие
Автор учебного пособия - доктор юридических наук, профессор сравнительного и международного права. В книге рассматривается предмет сравнительного правоведения, описывается современная юридическая география мира, дается характеристика основных правовых семей: англо-американского общего права, романо-германского права, мусульманского права, индусского права, обычного права.
-
Давлат ва хукук назарияси ва тарихи
Ўзбекистон Республикаси мустақилликка эришгандан кейин давлатшунос ва ҳуқуқшунос кадрларга бўлган эътиборни ҳисобга олиб, давлат ҳокимияти турли органларида ишловчи кадрларни етуклигини таъминлаш мақсадида олий ўқув юртларида янги мутахассислик ўринларини ташкил этилди. Шунингдек дарсликларнинг янги авлодини яратишга ҳам алоҳида эътибор берилди. Олий ўқув юртларининг ҳуқуқшунослик, миллий истиқлол ғояси: маънавият асослари ва ҳуқуқ, ижтимоий маданий фаолият йўналишлари ташкил этилиши ҳуқуқшунослик ва давлатшуносликни ўргатувчи фанларга ҳам янги талабларни қўйди. Ёзилаѐтган ушбу ўқув материали 454-миллий истиқлол ғояси: маънавият асослари ва ҳуқуқ таълим йўналиши талабаларига белгиланган таълим стандарти талабига биноан тайѐрланди. Ушбу ўқув материалида ҳуқуқшунос ва давлатшунос мутафаккирларнинг фикрларига таянилди. Ўқув материали ўзига ҳос камчиликларига эга бўлиши мумкин. Келажакда бу фанни такомиллаштириш мақсадида фикрларингизни билдирасиз деган умиддамиз.
-
-
ЛИНГВОПРАГМАТИКА
Учебное пособие посвящено одному из новых разделов лингвистики – лингвопрагматике. В пособие включены лекции, тестовые задания для закрепления пройденного материала, составлен терминологический словарь, разработан перечень тем рефератов и докладов для самостоятельной работы обучающихся. Учебное пособие рекомендуется студентам и магистрантам филологических специальностей вузов.
-
Рақамли телевидение
Ушбу китобда аналог ва рақамли телевидение назарияси асослари келтирилган. Рақамли телевидениеда сигналларни шакллантириш омиллари, видео ва аудио маълумотларни сиқиш усуллари ва асосий принциплари кенг кўриб чиқилган.
-
УЛУГБЕК
Автор повествования, доктор исторических наук Бурибай Ахмедов увлекательно рассказывает о жизни и многогранной деятельности выдающегося ученого-астронома, историка-просветителя XV века Мирэо Улугбека, оставившего заметный след в истории науки и культуры народов Средней Азии.
-
ТЕОРИЯ ЛИТЕРАТУРЫ
Учебное пособие написано профессором Московского университета И.Ф.Волковым. В новой учебной книге рассматриваются различные, часто противоположные, концепции художественного творчества, поэтики функционирования литературных произведений. В книге впервые сделана попытка уйти от социологизации вузовского курса теории литературы, сосредоточить внимание на выявлении специфики художественного мира произведения.
-
Основы уголовного процесса ч.1
Учебное пособие по уголовному процессу написано на основании Постановления Кабинета Министров Республики Узбекистан от 28 августа 1995 г. № 344, а также на основании Постановления Олий Мажлиса Республики Узбекистан от 29 августа 1997 года № 4бб -I “О национальной программе повышения правовой культуры в обществе'’
-
УЛУГБЕК (ХАЁТИ В А Ф АОЛ И ЯТИ) ( 1394- 1449)
Рисолада буюк узбек олими ва давлат арбоби Мухаммад ТаpaFaй—Улугбекнинг ҳаёти ва фаолияти хамда фикр юритилади. Рисолада аввал Улугбек тугилиб усган ва яшаган давр тавсифлаланади, сунг унинг ҳаёти жабраларидаги энг муҳим ходисалар ҳақида хабар берилади ҳамда таржимаи ҳоли ҳацида тухталади. Рисоланинг асосий кисмида Улугбекнинг илмий фаолиятига ва асарларига, хусусан, унинг асосий илмий асари — «Зижи Курагоний»га купроқ тўхталиб ўтилади. Рисола кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.