-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Qasoskorning oltin boshi
Mazkur asarda o'zbek xalqining tarixida o'chmas iz qoldirgan, xalq ozodlik harakatiga boshchilik qilgan qahramonlardan biri Namoz botir haqida so'z boradi.
-
-
Оилада бахтга эришиш йўллари
Бу китобда оилада учрайдиган кўплаб масалалар ўз аксини топган. Никох, эр-хотин муносабатлари, ўзаро ҳурмат-эътибор, фарзандлар тарбияси борасидаги қайдлар сизга манзур бўлади. Айниқса, машҳур шахслар ва оддий инсонлар ҳаётига доир воқеалар қалбингиздан жой олади.
-
Иблис девори
Бир мамлакатга ғаним ҳужум қилиб, икки ака-ука жангга отланишибди. Улар сингилларини инсоф эгаси ҳисобланган бир танишларига қолдирибдилар. Қиз жуда гўзал экан, у кишига иблис васваса қила бошлабди. Охири у одам гуноҳга ботибди-ю, “акалари келса нима деб жавоб қиламан?” деб қўрқибди.
-
Эрини йўқотган хотин.
Эрон ва жаҳон адабиётининг атоқли намояндаларидан бири Содиқ Ҳидоятнинг ҳикоялари иложсиз муҳаббат, кундошлик муаммоси, жамият ва шахс аро зиддиятлар каби мавзулардадир.
-
Когда я вернусь будь дома
Теперь я отчетливее ощущаю вечность жизни. Никто не умрет, и те, кто любил друг друга в одной жизни, непременно встретятся после. Тело, имя, национальность – все будет иным, но нас притянет магнитом: любовь связывает навсегда. А пока что я проживаю жизнь – люблю и, бывает, устаю от любви.
-
Қандай қилиб дўст орттириш ва одамларга таъсир кўрсатиш мумкин.
Биз ҳар куни ким биландир учрашамиз,суҳбатлашамиз. Кимнингдир ўзимизга бўлган муносабатидан норози бўламиз. Ўзимиз билмаган ҳолда кимнидир хафа қиламиз, ёки аксинча. Биз шўаро муносабатда оддийгина хато қилиб маъсланиб юрамиз. Ушбу китобни ўқисангиз ўзингизни қийнаган кўп саволларга жавоб оласиз.
-
-
Капитан қизи
Атоқли рус адиби А.С.Пушкиннинг ҳаёти ва ижоди ўзининг хилма-хиллиги билан ажралиб туради. Унинг кўплаб шеърлари, балладалари, эртаклари ва қиссалари биз ўқувчиларга маълум. "Капитан қизи" қиссаси ҳам шулар қаторида.
-
Ўлик уйдан мактублар
Умуман иқлимининг совуқлигига қарамай Сибирда хизмат қилишнинг ўз гашти бор. Бу ерда оддий, сиёсатга ҳеч бир алоқаси бўлмаган одамлар яшайди: тартиб-қондалар эса ота-боболардан қолган, табаррук ва мустаҳкам.
-
Ниқобсиз Америка ва бошқа манзилгоҳлар (қиёмат қўнғироқлари)
Дадахон Нурий серқирра ижодкор: дастлаб композитор ҳамда талабчан мураббий Евгений Шварцдан бир неча йил давомида мусиқа сабоғидан дарс олиб, домланинг умидли шогирдларидан ҳисобланган.
-
Она-битта, Ватан-ягона.
Ўзбекистон халқ ёзувчиси Ўткир Ҳошимов нафақат атоқли адиб балки фаол жамоат арбоби ва ўткир публицист сифатида ҳам машҳур.
-
G`arbiy frontda o`zgarish yo`q
Mazkur asarda birinchi jahon urushi o‘z domiga tortgan o‘spirinlar obrazi orqali urush dahshatlarini boshidan kechirgan, ruhan ezilgan,jamiyatdan begonalashgan va bolalik orzu-umidlari chilparchin bo‘lgan butun bir avlodning ayanchli qismati mahorat bilan aks ettirilgan.
-
-
Л. Н.Толстой и Ф. М. Достоевский
Он рассматривал их как писателей, воплащающих взаимно противоположные стихии русского правственно- философского и художественного развития; один приходит к отрицанию личности.
-
Тоғлар ҳам садо берди
Америкалик афғон адиби Холид Ҳусайний навбатда эътиборингизга ҳавола этилаётган асари орқали яна ўша мавзуга – уруш ҳаётини барбод қилиб юборган инсонлар тақдирига мурожаат қилади. Бу гал асарда яхлит бир қаҳрамон йўқ. Пари, Абдулла, Парвона, Наби, Маркос, Адел, Идрис, Ваҳдатилар – уларнинг ҳар бири ўз тақдири мисолида яшаётган жамияти, ўзини ўраб турган ижтимоий муҳит ҳақида ўқувчида маълум тасаввур уйғотади.