-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Сабот ортидаги манзил
Уш бу китоб ҳаётнинг барча жабҳаларида - оилада, ўқишда, ишда, ишлаб чиқаришни бошқаришда, одамлар билан самимий, ишчан мулоқотлар ўрнатишда, мантиқий фикр-мулоҳаза юритиш, муваффақиятга эришиш сирлари, дўстона ва оқилона турмуш тарзини шакллантира олиш каби иқтисодий, ижтимоий, сиёсий, маданий босқичларида, кундалик турмушимизда учрайдиган муаммо ва унинг ечимларини ижобий ҳал этишда ҳар бир инсонга дастур даражасидаги қўлланма эканлигини эътироф этмай иложимиз йўқ.
-
Дунёнинг энг буюк савдогари
Oг Мандинонинг миллионлаб нусхада чоп этилган китоблари уни инсоният тараққиёти муаммоларини ечишга харакат қилган буюк ёзувчи сифатида дунёга танитди.
-
Соғинч
Ушбу тўпламга ўзига хос бадиий иқтидори, бетакрор ҳикоячилик услуби билан ўқувчилар дили тўридан муносиб ўрин олган ўшлик адиб Мирзоҳид Мирзараҳимовнинг турли даврларда яратган асарлари жамланди. Китобхонлар унинг ҳар бир асарини орзивиб кутиб олар, кенг давраларда муҳокама қилиб, илиқ таассуротлар билан эслаб юришга кўникиб қолганди. Аммо афсуски, яхшига умр йўқ экан. У ҳаётдан эрта кўз юмди. Ёзувчини йўқотиб, бизлар унинг дилтортар ҳикояларини тез-тез газета-журналлар саҳифаларида ўқиб туриш, шу орқали, унинг содда ва кўнгилчан қаҳрамонлари билан яқиндан диллашиш имконидан маҳрум бўлганимизга ҳам 12 йилдан ортибди.
-
Севги қиссалари
Элимизнинг атоқли ва ардоқли адиби, Ўзбекистон халқ ёзувчиси Ўткир Ҳошимов ҳам муҳаббат хақида талай ҳикоя, қисса, романлар ёзган ва улар китобхонлар томонидан катта қизиқиш билан мутолаа қилиб келинмоқда. Бу асарларда севгининг сеҳр ва қувончлари, изтироб ва армонлари ғоят ҳаётий, таъсирчан акс этган. Ушбу китобга адибимизнинг энг ҳаяжонли асарлари жамланган.
-
Avlodlar dovoni
Ulug‘ adib, O ‘zbekiston xalq yozuvchisi Pirimqul Qodirovning «Avlodlar dovoni» romanini mutolaa qilgan yosh kitobxonlaring ma’naviy olami shunga yarasha bo'ladi. Ushbu nashrning o‘ziga xos jihatlaridan biri shundaki, unda bugungi yosh kitobxonlarga ayrim so‘z hamda iboralar yanada tushunarli bo‘lmog‘i uchun tegishli va zarur izohlar ham berilgan.
-
Саодатга элтувчи қудратли куч
Мазкур тўпламдан Ўзбекистонда хизмат кўрсатган журналист, истеъдодли шоир Минҳожиддин мирзонинг мустақиллик, миллий ғоя, мафкуравий жараёнлар, маънавий тушунчалар, одоб-аҳлоқ, ёшлар таълим тарбияси, маданий-эстетик ҳаётимизнинг долзарб муаммоларига бағишланган ўқишли мақолалари ўрин олган.
-
Отелло Макбет
Вот уже пятое столетие знаменитые трагедии Шекспира остаются наиболее востребованными литературными произведениями, спектакли «Отелло» и «Макбет» идут на многочисленных театральных подмостках по всему миру, сделаны десятки экранизаций, написаны оперы, поставлены балеты.
-
Чўққида қолган овчининг оҳи-зори
Китобда ўтган аждодлар руҳига ҳурмат, улар қолдириб кетган маънавий мерос ва қадриятлар олдидаги масъулият, келажак авлод тақдири, одамзотнинг табиат неъматларига муносабати, маънавий комиллик, тил ва миллат уйғунлиги, Ватан қадри, муҳаббатнинг инсон тақдиридаги ўрни масалалари кўндаланг қўйилади.
-
Бедор тун томчилари
Қўлингиздаги китоб истеъдодли шоира Шарифа Салимованинг шеърият гулшанидан сиз азиз ўқувчиларга тутаётган янги гулдастасидир. Мунаккид таъкидлаганидек, "шоира дилида ке-чаётган нафис туйғуларни образлар, мажозлар тилида моҳирона жилолантириб, ўқувчини ўз асирига айлантиради". Она Ватан. мангу навқирон ишк сувратлари ўзига хос шеърий жозиба касб этиб, калбингизга кириб боради. Тўпламдан жой олган достонлар эса олис тарихимиз билан рўбарў бўлиш йўлидаги яна бир адабий имкониятдир. Ўйлаймизки, ушбу тўплам сизга манзур бўлади.
-
Муҳаббатнома
Чустий хушчақчақ, ҳозиржавоб ва дилбар инсон сифатида тасаввуримга муҳрланган. Мумтоз адабий мактаб анъаналари руҳида тарбия топган Чустийнинг собиқ совет даври шароитидаги ҳаётида кўпгина ёқимсиз ҳодисалар бўлгани маълум. Ёзувчилар уюшмаси аъзолигидан ўчирилгани, асоссиз-асосли танқид ва таҳқирлар ҳар қандай ижодкорни “синдириши” мумкин эди.
-
Iztirob shiviri
Baxt haqida so'zlash, uning borligiga o'zni-da, o'zganida ishontirish oson yumush emas. Zero, Baxtga eltar yo'llarning zahmati bor. Yosh shoir Rahmat Bobojon bu yo'lning zalvorini yurakdan his etadi va: "Bog'larga gapirib faqat baxt haqda, ana, o'riklarning sochi oqargan” deya yozadi. Yosh ijodkor umrini, qismatini she’r bilan, uning iztiroblari, g'ussa va nekbin tuyg'ulari bilan bog'lagan, ayni kez shu bilan yashayotgan shoir.Biz Rahmat Bobojonga bu yo'lda yorug' tuyg'ular tilab, mazkur kitobcha orqali uning o'quvchilariga ham bu nurdan ilinamiz.
-
Журавлёвка
Розовая накипь умирающего заката дымилась в его волосах. По столу тянулись тени от лампы. Чугунная змея‐пепельница дразнила раздвоенным языком, проглатывая окурки. Статуэтка Дон‐Кихота на подоконнике выдергивала из ножен заржавленную шпагу, а глаз лимона мигал из чашки, и серебряная ложечка трамвая вызванивала поздний час.
-
Sarvqomat dilbarim
Yozuvchining qariyb hamma asarlari oʻzbek tilida nashr etilgan. Aytmatov oʻzbek adabiyoti, umuman, oʻzbek madaniyati tarixini yuksak baholab, „Qadim-qadim oʻzbek madaniyatining Oʻrta Osiyoga koʻrsatgan taʼsirini koʻhna Vizantiyaning Qadim Rusga koʻrsatgan taʼsiri bilan qiyoslash mumkin“, deb hisoblaydi. Aytmatov Oʻzbekiston Respublikasining „Doʻstlik“ (1995), „Buyuk xizmatlari uchun“ (1998) ordenlari bilan mukofotlangan.
-
Асарлар
Сарижўйдан чиқиб тоғ ораларидан Қўрғонтепага бормоқчи бўлсангиз, йўлингиз Дараи Ниҳондан ўтади. Дараи Ниҳон (бошқа номи Танги Ниҳон) Ҳисор тоғлари дараларидан бири. Бу дарани ўраб олган тоғлар узоқдан бирор тешик-туйнуги ва оралиғи йуқдек яхлит бўлиб кўринади.
-
Бахтини топган йигит
Қўлингиздаги китоб - икки пок қалбнинг самимий муҳаббати қиссаси. У Отабек ва Кумуш, Анвар ва Раънолар севгисини эслатадиган ҳаяжонли, покизa туйғулар ҳақидадир. Бу қиссада инсоний меҳр-оқибат, садоқат, комилликка интилиш улуғланади. Асар сизни хушнуд қилишига ишонамиз.
-
Танланган асарлар. Беш жилдлик Учинчи жилд
Гораций уйлайдики, бу гаплар тамом Хаёлнинг бир жилваси. Ишонмайдики, Икки марта куринди бизга у арвол. Шу учун хам бу кеча биз билан базхам Посбонда тур дедим; у арвох келиб — Ошкора куринса, гаплашсин