-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Qasoskorning oltin boshi
Mazkur asarda o`zbek xalqining tarixida o`chmas iz qoldirgan, xalq ozodlik harakatiga boshchilik qilgan qahramonlaridan biri Namoz botir haqida so`z boradi. Keng kitobxonlar ommasida kattaqiziqish uyg`otgan ushbu roman adabiyotimiz xazinasiga qo`shilgan nodir javohirlardan biri hisoblanadi. O`quvchilarimiz hukmiga havola etilayotgan mazkur kitob ularning kitob javonlaridan munosib o`rin oladi, degan umiddamiz.
-
-
УСТА ВА МАРГАРИТА
Михаил Афанасьевич Булгаковнинг «Уста ва Маргарита» романи «Москва» журнали саҳифаларида чоп этилиши муносабати билан уни ёзувчининг адабий меросини ўрганиш комиссияси номидан ушбу қисқагина муқаддима билан бошлашни лозим топдим. «Уста ва Маргарита» — марҳум адибнинг сўнгги асари. Булгаков бу романи устида 1928 йилдан иш бошлади ва унинг турли вариантларини яратар экан, баъзан ишини тўхтатар, баъзан эса яна ёзганларига қайтарди. У умри поёнидаги ўн икки йил мобайнида ҳам ўзи дунёга келтирган сермазмун асарини қўлдан қўймади.
-
Қўшнижоним, айланай
Шоира Марҳабо Каримова ўзбек аёллари орзуларини, қувончу ташвишларини ҳазил шеърлар орқали ўқувчига тушунарли, мутоалага қулай тилда ифода эта оладиган шоира. Бу шеърлар халқ тилига яқин бўлгани учун тез оммалашди ва ўзбек ўқувчилари орасида тез ёдида қолди. Марҳабо Каримовани шеърлари барча ёш тоифаларига маъқул бўлмоқда. Шоиранинг шеърларини қизлар, аёллар, оналар, қайноналар барча севиб қабул қилмоқда.
-
Назм ул-жавоҳир
"Назм ул-жавоҳир" шоирнинг муҳим асарларидан бири ҳисобланади. У Ҳазрат Али 266 ҳткматтнинг шеърий талқини бўлиб, ахлоқий ва тарбиявий панду ҳикматлардан иборатди. Бу ҳикматларнинг инсоний жамиятнинг жонсиз қолипига руҳдек зарур. Қайд қилиш жоизки, "Назм ул-жавоҳир" биринчи маротаба форс (тожик) тилига таржима қилиниб, чоп этиляпти.
-
Асарлар 10 томлик
Биз хам шу огир кунлардан кутилиб руёбга чикиб колсак. Илон пуст ташлагандай шу гурбат жандасини бахт-толе хильатига айирбош килсак.
-
Нур борки, соя бор
Ёш каламкаш Шерзод касалхонага тушади-ю, хамма нарсани пул билан Улчайдиган Сайфи Сокиевич билан хамхона булиб колади. Табиатан софдил, пок эътикод билан яшашга урганган Шерзод «дунёда ё заринг булснн, ё зуринг» деган шиор билан яшайдигаи бундай одамлардан нафратланади, икковларининг Уртасида кескин зидднят тугилади... Ёзувчи Уткир Хошимовнинг "Нур борки, соя бор" романида замондошларимизнинг пок эътикод учун кураши тасвирланган.
-
Навозанда
Кимгаки хаётда ва касб-хунар эгаллаш борасида чинакам устоз, жонкуяр мураббий насиб этса, бу унинг жуда катта бахтидир. Одамлар уста санъаткорларнинг тайёр кўшиқ ва куйларни эшитадилар, танбур, дутор, рубоб, най, гижжак ва дойра каби чолғу асбобларидан таралаётган оханграбо ва сехрли куйларни тинглайдилар. Гўё бу инсонга оддий ва одатдаги холатдек туюлади.
-
SARA HIKOYALAR JAVONI 1-jild
Muyassar tong saharda uyg‘onib ketadi-yu, Alijonning bir tekis chuqur-chuqur nafas olishiga quloq solib, jimgina yotadi. «Qachon qaytganini bilmabman ham», deb o‘yladi u satin ko‘rpadan boshini chiqarib. Devordagi osma soat besh marta zang uradi. Uning titroq sadolari uyning shiftiga, zardevorlar, kirpechlar osilgan devorlarga yumshoqqina urilib, singib ketadi. Uy ichi yana jimjit bo‘lib qoladi. Soat kaftgiri sukunat qo‘ynida goh sekin, goh qattiqroq chiqillayotganday bo‘ladi. Oy derazadan o‘ychan mo‘ralaydi.
-
Ko'z tegmasin
Shoir O'zbekiston Respublikasida xizmat ko'rsatgan san'at arbobi Olimjon Xoldor o'n beshdan ortiq she'riy kitoblar, qissalar, drama va ko'plab lirik qo'shiqlar muallifidi. Mana, shoir 60 yoshga kirdi. Ana shu munosabat bilan yangi she'r, qo'shiq va dostonlarini jamlab qo'lingizdagi "Ko'z tegmasin" deb ataluvchi kitobni tayyorladi. Bu majmuada avval e'lon qilingan kitoblaridan ham saylab olingan ba'zi asarlari bor.
-
Асаб кучи
Асаб кучи нималарга қодир эканини ушбу китоб таржимаси жараёнида яхшилаб тушуниб олдим. Бу куч ҳақида мукаммал тушунча берувчи бошқа бирор китобни топа олмадим. Асабларимиз, Поль Брэгг таъкидлаганидек, кучли ва соғлом бўлса, нафақат жисмоний ва руҳий саломатлигимиз жойида, балки муаммоларимиз ҳал бўлиб, бахтли яшар эканмиз.
-
Севсам, севилсам
Қўлингиздаги ушбу "Севсам, севилсам" номли янги китобда шоиринг чорак асрлик ижодидан наъмуналар жамланди, турли китоблардан шеърлар саралаб олинди, шунингдек жаҳон шеъриятидан қилган таржималаридан наъмуналар берилди.
-
Ўзбек халқ ижоди
Исфиҳон шаҳрида Бўзўғлон деган подшо бор экан. Бўзўғлон кўп катта подшо экан. Овобек, Бовобек деган куёви бор экан. Овобекдан Юсуфбек бўлди, Бовобекдан Аҳмадбек бўлди. Аҳмадбекнинг энаси ўлди, етим бўлиб қолди. Юсуфбекнинг энасини Лаълихон ойим дер эди. Лаълихон ойим Бўзўғлон подшонинг синглиси эди. Ана, Аҳмадбек ҳеч илржи бўлмай, Лаълихон ойимнинг бир эмчагини эмди. Ана, бу иккови акали-укали бўлди. Бўзўғлонхон подшо буларни тарбият қилиб боқаверди.
-
Комната мёртвых
Неизвестный похищает слепого ребёнка из состоятельной семьи, требуя два миллиона евро за выкуп. Собрав необходимую сумму отец едет на место встречи, но сделке не суждено состояться — его сбивают насмерть двое ночных лихачей. Безработные, сбившие отца похищенной девочки, присваивают деньги себе, избавляются от трупа и заметают следы. Всё шито-крыто. Ни свидетелей, ни улик. Вот только они не догадываются, что похититель серийный убийца, что он видел номер их машины и что он уже идёт за своими деньгами
-
Malohatning ko`zyoshlari
"Malohatning ko`zyoshlari" muallifning birinchi yirik asari. Qissa yoshlar xayotidan, muhabbat haqida. Ushbu o`ta samimiy yozilgan sevgi tarixini muhabbat yoshidagilar ham, uni ortida qoldirganlar ham birday xayojon bilan o`qishlari mumkin.
-
Xiva asirasi
Ikki mustabid hokimiyat, ikki izzat talab davlat asrlar davomida yonma-yon yashab keldi. Bu mamlakatlar axyon-axyondagina bir-birining hayoti bilan qiziqishar, biroq shunda ham bu jug'rofiya va siyosiuy yaqinlik nechog'lik axamiyatga molik ekanini to'la tasavvur qilishmasdi.