-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Ezgulik gulshani
O'zbek she'riyat bog'i niyatda ko'rkam, uning tarovati o'zgacha, chek-u chegarasi yo'q. Bu bog'da tomiri yer qa'riga uzoq ketgan ming yillik chinorlardan tortib, endigina bo'y cho'zgan terakdan tortib sada, gujumlarning ham o'ziga yarasha husni bor.
-
Qariya
Uning mazkur kitobiga jamlangan qissalari, hikoyalari qayta ishlanib, to'ldirilib nashrga tayyorlandi. Asarlardagi ko'plab qahramonlar hayotining achchiq-chuchugini ko'rgan, o'tmish qatag'on yillari jabr-sitamlarini tortib yaqinlaridan sog'liqlaridan ayrilgan, ammo imom-e'tiqodiga sodiq qolgan zahmatkash xalqimiz vakillari. Ularning chigal, ayni damda ibratli taqdirlari kitobxonlarimizni befarq qoldirmaydi, deb o'ylaymiz.
-
Асарлар: 3 жилдлик Мушоира
Зулфия "Асарлар"и уч жилдлигининг ушбу иккинчи жилдига 1970-1983 йилларда яратилган шеърлари, "Дафтарларни варақлаганда" деб номланган турли йиллар манзумалари киритилди.
-
Самовий қотил
Ушбу тўпламга бутун дунё тан олган забардаст детектив ёзувчиларнинг энг сара ҳикоялари жамланган. Китоб кенг ўқувчилар оммасига мўлжалланган.
-
Мезон буржи. Қиссалар.
Умумий килиб айтганда ушбу қўлланмада мезон буржи ҳақида маълумотлар берилган.
-
Мурдалар гапирмайдилар
Ҳобил ва Қобил можаросидан буён шу иллат одамзотнинг қонида оқиб келмоқда: бойлик васвасаси,нафс қутқуси кимларни не кўйларга солмади дейсиз.
-
Танланган асарлар. Ўз-ўзингни англаб ет
Узбекистан халк ёзувчиси, Давлат мукофоти лауреата Мух,аммад Али «Танланган асарлар»ининг иккинчи жилдидан муаллифнинг замонавий ва тарихий мавзуларда ёзган публи- бағишлаб, долзарб мавзуларда битилган мақолалар, «Улуғ аждодлардан мерос шижоат», «Доврук», «Андижон ижодкорлари» номли очерклар, «Уз-узингни англаб ет», «Амир Темур чамани», «Ҳакикатдан чекинма, Тарих!», «Ошиқ; бўлмай Хақ дийдорин кўрса бўлмас» сингари асарлар бор.
-
Сабъаи Сайёр
Алишер Навоий "Хамса" сининг тўртинчи достони бўлмиш "Сабъаи сайёр" асарининг қисқача насрий баёни ифода этилган мазкур китобчада шоҳ Баҳром ва унинг Дилором билан муносабати таҳлилигина эмас, шунинг баробарида шоҳ ва унинг канизи ўртасидаги юксак, покиза ва самимий муҳаббат тарихи ҳам батафсил ёритиб берилган.
-
Тўмариснинг кўзлари
Ушбу китобда қучоғинга бошимни қўйдим, доҳий сурати қаршисида, қудуқ, оқшом пайти, широқ ҳақида ривоят, шаробинга аралаштирдим каби яна кўплаб шерлар, ривоятлар достонлар баён қилинган.
-
-
Танланган асарлари
Усмон Носир 1912 йилда Қўқон шаҳрида хизматчи оиласида туғилди. У Болалик йиллари Қўқондаги 3-сонли интернатда, кейинроқ ўрта мактабда таълим олади. Мактабни битиргач, 1931 йилда Самарқандга келиб, педакадемиянинг (ҳозирги ЎзГУ ) филология Факультетида ўқийди.
-
Анна Каренина
Бадиий адабиётда муҳаббат мавзусида ёзилган асарлар қанчалик кўп бўлмасин, уларнинг ҳеч бирида тақдирлар, қисматлар, фожиалар, ўйлар, қарашлар бир-бирини такрорланмайди.
-
Ой ёғдуси
Франсцуз натурализмининг ёрқин вакили Ги де Мопассан (1850-1983) ўз ҳикояларида инсон ҳаётининг турли - туман манзараларини акс эттирди, инсон руҳиятининг энг нозик қирраларини очиб беради.
-
Муборак мактублар
Ўзбек адабиёти бўстонининг мазкур томига нома ва мунозара жанрида яратилган асарлар киритилди. Номаларда инсон қалбининг соҳир туйғулари мухтасар этилади. Муборак мактублар деб аталувчи ушбу тўплам Ўзбек адабиёти бўстони туркумининг тўртинчи китобидир. Бунда қатор мунозаралар, шеърий номалар ҳамда "Гулшан-ул-асрор" сингари ноёб ёдгорликлар берилаётир.
-
Ҳикматлар
Алишер навоийнинг катта-кичик ҳикматлар мажмуалари кўп маротаба нашр қилинган. Йигирма жилдлик Мукаммал асарлари тўплами асосида тайёрланган ушбу китоб шоирнинг ҳикматли сўзларини имкон қадар тўла қамраб олгани билан алоҳида қиммат касб этади.
-
Сенсан севарим...
Ўзбек адабиёти тарихида ўзининг гўзаллик тараннумидан иборат бўлган ғазаллари билан катта шуҳрат қозонган мавлоно Лутфий ижодиёти бебаҳо сўз хазинасидир. Алишер Навоий уни "Маликул калом" унвони билан атаб, уни Шарқ адабиётининг Саъдий Ҳофиз каби улкан намояндалари қаторига қўяди.