-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Асрга татигулик кун
Чингиз Айтматовнинг барча асарларида бўлгани каби, мазкур асарида ҳам ўз усул-анъанасига содиқ ҳолда муайян ҳаётий воқеалар тасвирини ривоятлар фонида тасвирлаганки, асарни ўқиганимизда, ҳаёт турмуш тасвири қаердан бошланади-ю, ҳайратомуз тахаёюл рамзлари, фантастика қаерда тугашини билмай қоламиз. Роман қахрамонлари сиз-у биз, воқеалар эса ўтмишимиз ва бугунимиздир.
-
75 лет в Театре
С момента своего основания Малый театр был одним из крупнейших очагов отечественной культуры. Возникнув в период подъема национального самосознания, вызванного Отечественной войной 1812 года, он развивался в пору декабристского освободительного движения, тесно связанный с пуш- кинскими и гоголевскими традициями русской литературы. Несмотря на всю сложность творческой работы в гнетущих условиях самодержавного строя, Малый театр внес в сценическое искусство глубоко народное» демократическое направление.
-
Хумоюннома
«Ҳумоюннома» ўрта аср тарих фани ривожига ўлмас кисса қўшган «Бобирнома»нинг давоми ҳисобланиб, Бобирдан сўнг Акбар подшоҳ ҳукмронлигигача бўлган му- раккаб бир давр тарихини акс этдиради. 1504 йили, Фарғонани Шайбонихонга қолдириб, Кобилда ўз ҳукмронлигини тиклаган Бобир, то 1512 йилгача она Ватанидан воз кеча олмади.
-
Записьки т 2
с редкой ясностью и знанием человеческой души передавались этими двумя замечательными артистами все точнейшие ощущения изображаемых ими лиц. Диалоги Наталии Петровны и Рактина у Саввиной и Далматова незабывемы по своей тонкости и глубине.
-
Ҳўжа Аҳмад Аббос
Мазкур очеркда Ҳиндистоннинг атоқли ёзувчиси, публи- цисти, кинодраматурги ва йирик жамоат арбоби, Совет Итти- фоқининг яқин дўсти Хўжа Аҳмад Аббоснинг ижоди ёритилади. Муаллиф совет адабиётшунослигида биринчи марта бу реалист ёзувчининг кўп қирралик ижодини адабий жанрлар бўйича атрофлича таҳлил қилади. Китоб адабиётшунос мутахассислар, филолог студентлар ва қўшни Ҳиндистон халқларининг ҳозирги ҳаёти билан қий зиққан кенг китобхонлар оммасига мўлжалланади.
-
Тайны причерноморских курганов
«Встреча с гунном», «Принцесса изпод Михайловки», «Посмертное бракосочетание», «О чем рассказал кошелек с деньгами это названия лишь некоторых глав научно-популярной книги, которая в увлекательной форме рассказывает о раскопках древних курганов и могильников на территории Одесской области, об интересных открытиях археологов, об обычаях, быте, торговых связях древних жителей степного Причерноморья.
-
Собор Парижской богоматери
Триста сорок восемь лет шесть месяцев и девятнадцать дней тому назад парижане проснулись под перезвон всех колоколов, которые неистовствовали за тремя оградами Ситэ, Университетской стороны и Города. Между тем день 6 января 1482 года отнюдь не являлся датой, о которой могла бы хранить память история.
-
-
Bir bor ekan...
Ushbu yangicha ertak to'plamda Gerb va mo'jizakor bola, Yong'qjon, G'oz - hunaring oz, nega do'st bo'lisholmas?, Tinmaganlar, Arpa - bug'doy osh bo'lur, Gulsum - tabassum, Mukofot, Ajab bo'ldi, xo'p bo'ldi, Anjir bobo nomli ertaklar jamlangan.
-
-
Alvon yelkanlar
Aleksandr Grinning «Alvon yelkanlar» povesti Assol ismli qizchaning og‘ir va iztirobli hayoti haqida so'zlaydi. Assol go'daklik chog'ida onasidan ajrab qoladi. Otasi esa o'zini qizalog'ining tarbiyasiga bag‘ishlaydi. Uni mo'jizalarga ishonch ruhida o'stiradi. Bir kuni qizaloq Egil ismli keksa ertakchini uchratib qoladi. Ertakchi qizaloqqa qachonlardir uni so‘roqlab alvon yelkanli kemada shahzoda kelishini aytadi. Qizcha ana shu gapga ishonadi va sadoqat bilan o‘sha saodatli damlarni kutib yashaydi. Bu yo‘lda qanchadan-qancha aziyatlar chekadi. Boshiga malomat toshlari yog‘iladi. Yo‘qchilik, dasti qisqalik hamisha ortidan ergashib yuradi. Ammo u hech qachon taslim boimaydi. 0 ‘z saodati uchun mehnat qilishdan chekinmaydi.
-
Ўнта негр боласи
Ушбу асарда бир бирига ҳеч қандай алоқадор бўлмаган ўнта одам хилват оролдаги уйга келади. Сирли таклифнома билан уларни бу ерга ким чақирди. яхши детектив ихлосмандларининг юраги дарров шув этиб кетадиган манзара. Дунёдан ажраб қолган бўм-бўш орол, кўп хонали, зимистон йўлакли катта сирли уй ва Занжилар оролининг соҳиби таклифига кўра уйга келган ўнта мутлақо нотаниш одамлар оролдан қочишнинг имкони йўқ. уларни бирин кетин энг ғайриоддий йўллар билан ўлдириш кимга керак. Нималар содир бўлиши кутилмоқда. Сизни шу каби саволлар қизиқтирган бўлса, албатта, китобни мутолаа қилинг.
-
Чўл бўриси
ҳисобланади. Адиб ушбу асар устида 1924-1927 йиллар мобайнида ишлаган ва у китоб ҳолида дастлаб Фишер нашриётида 1927 йилнинг ёзида-ёзувчи 50 ёшга тўлганда босилиб чиқади. Асарда Рут хоним билан бўлган ижодий ишларнинг мажбурий тўхтатилиши, ўша даврдаги пулнинг қадрсизланиши ва бошқа иқтисодий қийинчиликларга боғлиқ танг аҳвол ҳамда Германиядаги сиёсий вазият очиб берилади.
-
Шоҳбайтлар иккинчи китоб
Алишер Навоийда шундай бир байт бор: Эр эсанг максуди асли кўзлагия Дархакикат, бу дунёда нима кийин асл максадни аниклаш ва англаш кийин. Чиндан ҳам бу учун маърифат ва тафаккур Хар неким сўзларсен ондин сўздагил пахлавони бўлиш керак. Ана шунда одам ўзидан бошка бир нимани эмас, одамликни талаб килади Худди шу маънода Навоий бобомиз айтган фикр хеч эскирмайдиган дурдона фикр:
-
Шоҳбайтлар биринчи китоб
Хакикий шеър бир мўъжиза дейишади. Муъжиза яратиш асосан даҳо санъаткорлар қўлидан келади. Бунга эса фа- кат талант ёки илҳом билан эришиб бў змайди куп изла ниш. каттик заҳмат чекиш, тер тўкиб меҳнат қилиш хам зарур. "Мен шеър ёзишдан олдин. дейди улуг бир шоир, узок фикрлайман. Шеър ёзганда худди чинакам муҳандис ёки меъмордай меҳнат қиламан... Баъзан бир сўз учун ҳаф- талаб изланган пайтларим бўлган". Дарҳақиқат, шоирлик иии муҳандис ва меъморникидан қийноқлироқ бўлса бор- дирки, енгил эмас. Буни улкан талантлар чуқур тушунган ва бошдан кечирган.
-
Домлалар
Ўзбекистон Қаҳрамони, таниқли адабиётшунос олим ва жамоат арбоби Озод Шарофиддинов умрининг сўнгги кунига қадар қўлидан қаламини қўймаган, қалбидаги жамики эзгу туйғу-фикрларни бошқаларга илинган бағри уммон инсон эди. Қўлингиздаги китобдан олимнинг азиз устозлар, дўстлари ва шогирдлари тўғрисидаги биридан бири қизиқ, ўқишли ҳикоя-хотиралар ўрин олган.