-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Ulug'bek xazinasi
О‘zbekiston xalq yozuvchisi Odil Yoqubovning “Ulug'bek xazinasi” nomli asari siz o‘quvchilarga yaxshi tanish. Asarda bobokalonimiz Muhammad Tarag'ay Ulug‘bekning shaxsiy hayoti, fojiaviy qismati haqida hayajon bilan hikoya qilinadi.
-
Улуғ салтанат:
Наврузи айём арафасида уттиз турт ёшли Темурбекнинг кушини Жайхундан утиб, Балхдан узок, булма- ган Буйё деб аталган мавзеда чодир тикди. Тарих ҳижрий 771 йил1 кириб келмокда эди. Ҳар Навруз байрамини дилкаш Кеш юртида хеш - акраболар даврасида хурсандчиликлар билан ўтказишни хуш кўрадиган Темурбекнинг одатини тарк қилиб, сафарга отланишига етарли асослар бор эди...
-
"Уч мушкетёр"
"Уч мушкетёр" романи муаллифнинг бошқа асарлари сингари жаҳон адабиётидаги энг сара асарлар рўйхатидан ўрин олган.
-
Ko'nglimdagilar
Ushbu kitobda samimiy ko'ngil chiziqlariga, vijdon shakliga ko'zingiz tushadi. Unda mo'jazgina kitob o'quvchisini bepayon kengliklardan olib o'tib shahar tomon yetaklaydi va uzun qalb yolini shirin xayollar bilan kezib o'tiladi.
-
-
Тушимда кўрасам эдим
Нодира нафақат ўзбек, балки форс-тожик тилида ҳам маҳорат билан қалам тебратган хассос зуллисонайн шоира хисобланади. Мазкур мажмуага унинг узбек тилидаги халқ ичида машхур ва бадиий баркамол разаллари билан бирга, форсий меросидан хам намуналар таржима қилиб киритилди.
-
Тушда кечган умрлар
Одамзот ҳаётида шундай паллалар бўладики, баъзида уларни ҳеч качон унутгинг келмайди, баъзида эса тушингда кечиргандек унутишни хохлайсан. Аммо бундай вақтлар хаётингда кандай из колдирганидан катъи назар, бари бир қалбингнинг бир бўлаги ҳамиша ўша хотиралар билан банд бўлиб келаверади...
-
Улуғ салтанат.
Сохибкирон Амир Темур ким эканини таърифлаш куп хам зарур эмас. Уни жаҳон билади. Лекин тарих ва тамаддун билан к;изик,увчи бирор киши йукки, у хакда янада тсран, аник; ва чукуррок, билимга эга булишни истамасин. Айник,са, унинг жонли, ҳаётий сиймоси билан як,инрок, ошно булишни хохламасин. Шу вактгача бу дахо хак,ида унлаб тилларида юзлаб, эхтимол, минглаб тарихий битиклар, мақола ва тадқиқотлар, турли жанрларда бадиий асарлар ёзилди.
-
Улуғ салтанат. Эпопея
Сирдарёнинг этакдари-ю Тангритогнинг гарбий ёнбагирларидан то юнонлар Борисфен деб атагувчи Днепргача бепоён дашту далалар ястаниб ётади. Шамоллар шип-шийдам чўлларда қуриган камгогу шуракларни туп-туп к,илиб шимолдан жанубга юмалатиб ўйнайди.
-
Халк ичидаги одам
Ушбу китобда Халқнинг қувончидан кувонди, кайгусидан кайгурди. Унинг мақолалари, шеър ва хикоялари ана шу бехаловаг йилларда туғилган кунгил кечинмаларидир. Ушбу китобга киритилган шеърлар самимий хикоялар эса хаётий бирортаси тукиб чикарилмаган. Хаёт фалсафаси акс зтиб турган мазкур ижод намуналари ўқувчи қалбига яхшилик ва эзгулик туйғуларини сингдиришга хизмат килади.
-
-
Улуғ салтанат: тарихий роман
Узбекистан халк ёзувчиси, Давлат мукофоти лауреаты Мухаммад Али ижодида Сохибкирон Амир Темур тарихи сал-мокли урин тутади. У бу мавзуда, шеърлар ва «Гумбаздаги нур» достонини ёзди, «Сарбадорлар» тарихий дилогиясида узбек прозасида илк марта Амир Темур образини чизиб берди.
-
Уфқ.
«Уфк> республикамиз тарихинннг уч муҳим даврини ўз нчига олган тридогняднр.Автор трнлогнянннг бирннчн китоби бўлмнш «Қирқ беш кун»да ўзбек халқинннг сув учун кураш лавҳаларнни қаламга олган бўлса, нккинчи китоб — «Ҳижрон кунларн» ҳамда учинчн китоби «Уфқ бўсағасида»ла уруш ва урушдан кейингн даврдагн фидокорона меҳнатинн тасвирлайди.
-
Тассуротларим
Ушбу тўпламда рус адабиётининг йирик намоёндалари ҳаёти ва ижоди ҳақида қисқача тўхталиб ўтилган. Шунингдек адибларнинг асарлари, уларда илгари сурилган фикрлар тўғрисида сўз юритилган.
-
O'zbek xalq ertaklari
Ushbu kitobga jamlangan "O'zbek xalq ertaklari" kitobida bir necha yuzlab avlodlarni kamolga yetkazgan, bolalik murabbiyiga aylangan afsonaviy ertaklar jamlangan. Ularda yolg'on gapirma, o'g'irlik qilma, nomard bo'lma, hech kimning haqiga xiyonat qilma, yaxshilik qilguvchilardan, hech bo'lmaganda yaxshilik istaguvchilardan bo'l, kabi oddiy haqiqatlar mujassam. Bu haqiqatlar har bir davrning va o'sha davrga mansub odamlarning yuragiga, qalbiga koʻzgu tutishdan hech toliqmaydi.
-
Tўмарис
Митра ойи тугаб, Апанам ойи бошланган пайт. К,уёш найза буйи кутарилмасданок ер козондай кизий бошлади. Куннинг иссиқлигидан тупрок тафти худди тандирдаги ховурдай кутарилиб, кузни очирмайди. Зардушт паЙБамбар Митра ойини - қуёш нури, очик осмон ва инсонлар бир битимга келиб, бир-бирларига яхшилик тилайдиган мукаддас ой булсин, деб тилак килган дейишади.