-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Заковат дурдоналари
Улур олмон адиби Йоҳанн Вольфганг Гёте (1749-1832) шоир ва драматург, адабиётшунос, ҳуқуқшунос ва шарқшунос, файласуф, табиатшунос ва давлат арбоби ҳамда «Ёш Вертернинг изтироблари*, «Ғарбу Шарқ девони», «Фауст» сингари боқий асарлар, шунингдек, 3 мингдан зиёд шеърлар муаллифи дир.
-
Chodirxayol
Asqad Muхtor ijodi bilan yaqindan tanish bo‘lgan kitob хon adibning har bir asarida turfa fe’latvorga ega qahra monlar bilan yuzma-yuz keladi. «Narigi dunyo»dan qaytib kelgan bo‘lsada sirining fosh bo‘lishidan qo‘rqqan ikki qasd oluvchi, хotiniga atir sotib olganu, ammo pulni behudaga sovurgani uchun dodini beradigan ayoli oldida dir dir titrayotgan Madrayimning holati, odamlarga yaхshi lik qilaman, o‘zimdan yaхshi nom qoldiraman deb jonini mashaqqatga berib tosh tashib, zina qurgan, alaloqibatda esa ko‘pchilikning qarg‘ishiga uchragan Qora domla – bu qahramonlarning aslan maqsadi, maqsad amalga oshgan dan keyingi ruhiy kechinmalari, tavba-tazarrulari kitob хonni o‘ylatmay qo‘ymaydi.
-
Йўлда йўлдош бўлганлар
Мазкур тўпламда автор саёҳат вақтида учратган меҳнат аҳлларининг олийжаноб фазилатлари ҳақида ҳикоя қилади.
-
Дахшат
Якин икки хафтадан бери куз очирмаётган кузак шамоли яйдок дарахтлар шохида, гувиллайди томларда вишиллайди ёпик эшик ва дарчаларга бош уриб уф тортади. Бундай кечаларда одамзод куймижоз гуж булиб ва ниманидир кутиб жимгина утиришни хохлаб
-
Қуслар қайтқан күн
Қарақалпақстан халық жазыўшысы, Бердақ атындағы мәмлекетлик сыйлықтың лауреаты Кеңесбай Алламбергеновтың балаларға арналған бул топламына оның XX әсирдиң 70-жылларында жазылған повести менен бир қатар гүрриңлери енгизилген. Жазыўшы бул шығармаларында балаларға тән нәзик тил ҳәм ой-пикир кеширмелерде инсан ҳәм тәбият пенен ашып береди
-
Mister Bin
Bul kitapta tartipsiz bala Dawlettin «Mister Bin» ataliwi, kishkene balalarda ushirasatugin tenteklik, qinirliq siyaqli adetlerdin jaqsi emes ekenligi haqqinda s6z etiledi. Kitap mektepke shekemgi hSm kishi mektep jasindagi balalarga arnalgan.
-
Jelsomino yolg'onchilar mamlakatida
Chippolinoning g'aroyib sarguzashtlari? u ko'rsatgan jasorat va mardliklar esingizda bo'lsa kerak.
-
Мукаммал асарлар тўплами 11 том
Кейинги йилларда навоийшунослик фани Алишер Навоий асарларининг шоир ҳаётлигида ва унинг вафотидан бирмунча вақт ўтгач кўчирилган қадимий, нодир нусхалар билан бойиди. Жумладан, Англиянинг Бодлеян кутубхонасида сақланаётган Бадиуззамон учун кўчирилган миниатюрали «Хамса» нусхаси Абдужамил нусхасндан «ёш» жиҳатдан фақат олти ойгагина фарқ қилади ва у Навоийнинг бевосита ҳомийлиги остида кўчирилган
-
Ёлғизим
Азиз Китобхон! Мухаббатнинг адок,сиз жозибалари, турфа савдолари, рубобий кечинмаларига багишланган хикоялар ва к,иссаларни алохида жамлаб Сизга тортик, к,илишга жазм этдик. Сизлар хам инсон хаётининг хар лахзаси МУХДББАТ ила гўзал, ардоқди, бетакрор ва албатта ганимат деб биласизлар, деган умиддамиз.
-
Амир Темур
Таниқли тарихчи олим ва Адиб Бўрибой Ахмедов номи сизга яхши таниш.Унинг "ўзбек улуси","Ўрта Осиё халқлари тарихи манбалари","Мирзо Улуғбек","Тарихдан сабоқлар" сингари ўнлаб китоблари,йирик тадқиқотлари Ўзбекистондагина эмас,хорижий элларда машхур.Б.Ахмедов узоқ ишланишлардан сўнг улуғ бобомиз Амир Темурга бағишланган асарини ёзиб томомлади.
-
Мукаммал асарлар тўплами 12 том
Жон қуши чун мантиқи роз айлагай, Тенгри ҳамди бирла оғоз айлагай. Улки махлуқот халлоқидур ул, Ондин ўзга фонию боқийдур ул.
-
Асарлар. 15 томлик.Т. 4. Хазойинул-маоний. Фавойидул-кибар
Улуғ ўзбек шоири ва мутафаккири Алишер Навоий таваллудининг 575 йиллиги муносабати билан Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмаси ва «Ижод» жамоат фонди шоирнинг «Хазойин ул-маоний» (танланган ғазаллар, рубоийлар ва маснавий) китобини жаҳоннинг ўн тўрт тилида нашр этиш лойиҳасини амалга оширишга киришди. Бу йил ўзбек ва рус тилларида нашр этилаётган мазкур китобнинг немис ва инглиз тилларига таржимаси устида иш давом этмоқда.
-
Йўлбарсдаранинг cўнгги султони
Китобга ёзувчи Жўра Фозилнинг «Тирамох армонлари» романи ва янги хикоялари киритилган. «Тирамох армонлари» романида акс эттирилган давр ўтган асрнинг 60-йилларидан то шу кеча-кундузгача бўлган воқеаларни қамраб олади. Ёзувчи бу асарида бир қишлокнинг зиёли оиласи такдирини акс эттириш орқали замоннинг долзарб вокеа-ходисаларига узининг холис баҳосини беришга харакат қилади.
-
Абдулланома
Ўзбекистон ва умуман Марказий Осиё тарихшунослигининг мўътабар манбаларидан бири, йирик муаррих ва нозиктаъб шоир Ҳофиз Таниш ал-Бухорий қаламига мансуб «Абдулланома» («Шарафномайи шоҳий») асари асримиз 50- йилларида марҳум шарқшунос таржимон Содиқ Мирзаев ва шарқшуносларнинг залворли меҳнати эвазига халққа таништира бошланган эди. Афсуски, Туркистон тарихининг Шайбонийлар ҳукмронлигида кечган XVI асрини деярли тўлиқ қамраган тароватли асар нашри ниҳоясига етмай қолганди. Ўзбекистон олимлари ва ноширлари ҳамкорликда ишлаб ушбу тарихий асарни шартли равишда икки жилдда, тўрт қисмда Сиз азиз китобхонларга тақдим этишга жазм қилдилар. Кенг китобхонлар оммасига мўлжалланади. «Абдулланома»нинг мазкур икки жилдлик нашри Ўзбекистон Фанлар академияси Абу Райҳон Беруний номидаги Шарқшунослик институти иштирокида Халқаро Амир Темур хайрия жамғармасида ҳамкорликда қайта нашрга тайёрланди.
-
Мукаммал асарлар тўплами 13 том
Бу бобда яна дағи расоил ва кутуб бор. Аммо барчасидан бурун ўтган шуаро ва эрта кечган фусоҳонинг оти мазкур ва сифоти мастурдур ва бу хужаста замон ва фархунда даврон шуаро ва хуштаъблариким, Султон Соҳибқирон юмни давлатидин ва натижаи тарбиятиднн шеърнинг кўпрак услубида, батахсис ғазал таврида барчадин дилосороқ ва нишот афзороқдур, таркиби салосат ва латофатин бурунғиларга еткурадурлар ва маъни назокат ва ғаробатин улча шарти бор, бажо келтурадурлар.
-
Мувозанат
Ушбу китобда ҳалқнинг турли қатламларига мансуб ва ҳар ҳил соҳаларда ишлайдиган қатор қаҳромонларни ўзида жам қилган битта умумий боғ мавжуд у ҳам бўлса, мураккаб давримизнинг қайноқ нафаси, ўзига хос бой бериб қўйилган мувозанат сари талпиниб яшайди.