-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Maxfiy uchlik yoxud sirlar saltanatiga sayohat. Fantastik qissa. 1-kitob
Hamroxon Musurmonova Namangan viloyati Chortoq tumanidagi Arbag`ish qishlog`ida tug`ilgan. Haqqa yetkaz, Arbag`ishning lolalari kitoblar muallifi. Maxfiy uchlik yoxud sirlar saltanatiga sayohat, fantastik qissa ham siz aziz kitobxonlarga manzur bo`ladi degan umiddamiz.
-
Милосердие и смерть
Для современного читателя имя Пьера Лоти (1850—1923) почти забыто, а на рубеже XIX—XX вв. его произведениями зачитывались и утонченные эстеты и широкие читательские массы. В книгу «Милосердие и смерть» вошли лучшие сочинения писателя, овеянные волшебным ароматом странствий и романтических приключений. Выдвигая в своем творчестве на первый план экзотические картины, П.Лоти разворачивает на их фоне потрясающие любовные драмы.
-
Конец здравого смысла
Лучшие образцы русской авантюрно-сатирической прозы — психологический детектив Пантелеймона Романова, веселая фантасмагория Анатолия Шишко, пародийный роман Сергея Заяицкого — впервые за полвека возвращаются к читателю. Блеск искрометного юмора в гармоничном слиянии с напряженным сюжетом — отличительная черта произведений, включенных в сборник.
-
Хамса. Садди Искандарий. 10-том
Кейинги йилларда навоийшунослик фани Алишер Навоий асарларининг шоир ҳаётлигида ва унинг вафотидан бирмунча вақт ўтгач кўчирилган қадимий, нодир нусхалар билан бойиди. Жумладан, Англпянинг Бодлеян кутубхонасида сақланаётган Бадиуззамон учун кўчирилган миниатюрали «Хамса» нусхаси Абдужамил нусхасндан «ёш» жиҳатдан фақат олти ойгагина фарқ қилади ва у Навоийнинг бевосита ҳомийлиги остида кўчирилган. Туркияиинг «Тўпқопи» музейида сақланаётган Истанбул куллиёти ҳам Навоийнинг назари тушган табаррук нусхалардан. Шунингдек, Париж куллиёти, Қўлёзмалар институти фондида сақланаётган XVI аср «Хамса»си ҳам шу даврнинг нодир ёзма ёдгорлиги сифатида алоҳида аҳамият касб этади.
-
Ажал билан юзма-юз. Роман
80-йиллар охири 90-йиллар бошидаги таҳликали вазият, турли экстремистик гуруҳларнинг қабиҳ хуружлари, Ўзбекистон Республикаси Биринчи Президентининг Намангандаги ҳокимият биносида қаҳр-ғазабга тўлган оломон билан юзма-юз келиши ва истиқлолнинг дастлабки йиллардаги суронли воқеалар муаллиф томонидан илк бора бадиий тасвирга кўчирилган.
-
Ko'kbo'rilarning o'limi
Ўзбек ўқувчиси турк ёзувчиларининг “Чолиқуши”, “Инжа Мамад” каби романларини, кўплаб қиссалар ва ҳикояларини ўқиб, Туркия ҳаёти билан танишган. Қўлингиздаги тарихий роман эса Туркистондаги, Турк хоқонлиги давридаги 619 –639 йиллар ҳодисаларини тасвирлаши билан ажралиб туради.Қизиқарли, содда ва шоирона тил билан битилган бу роман ёшларга ўтмишдаги аждодлар турмушини, қаҳрамонликларини, эл-улус, ватан истиқлоли учун фидойиларча курашганини англатиши баробарида уларни миллатсевар, юртсевар бўлиб тарбияланишида руҳ беради деб ўйлаймиз.
-
Навоий суҳбатлари
Алишер Навоий ҳаёти ва ижодини ўрганиш, унинг ижодига меросхўр миллат вакили сифатида буюк адибимизнинг асарларидаги бадиийликни, ғояни, фалсафани билишга интилиш ҳар бир ўзбек фарзандининг муқаддас бурчи саналади. Аммо шоир яшаган давр билан бизнинг замонамиз ўртасидаги беш асрдан ортиқ ўтган вақт аксари пайтларда мумтоз адабиёт матнини тушунишда мураккаб вазиятларни вужудга келтиради. “Навоий суҳбатлари“да ана шу мураккабликни нисбатан бартараф қилиш йўлидан борилган. Адиб асарлари мисолида, замондошлари хотираларида қайд этилган аниқ воқеа-ҳодисаларга асосланган ҳолда Алишер Навоийнинг халқига, ватанига, дўстларига бўлган муносабатларини ёритиш орқали муаллиф Сиз – ўқувчиларни у билан имкон даражасида яқинлаштириш ечимини топишга уринган.
-
Ko'prik
Журналист ва ёзувчи Ўзбекистонда хизмат кўрсатган маданият ходими Ҳамид Бурҳон (Ҳамиджон Бурҳонов)нинг ушбу романида адашган икки ёшнинг тақдири орқали шўро мафкурасининг салбий таъсири оқибатлари, инсон тақдирига бефарқлик, одамлар орасидаги тоифаларга бўлинишлар, ошна-оғайнигарчилик, порахўрлик иллатлари бадиий бўёқларда очиб берилган. Ёш бир қиз гапга чечан йигитнинг ёлғон сўзлари тузоғига тушиб қолади. Йигит уйланганини ва битта боласи борлигини қизга айтмасдан, уни йўлдан уради. Шундан кейин ишқий саргузаштлар бошланиб кетади ва у охир-оқибатда турли можароларга олиб келади...
-
Онушинши аўыл
Кеңесбай Каримов «Онушинши аўыл» романында өткен асирдиң 80-жылларында Өзбекстан халқы басынан кеширген, «пахта иси» деген ат пенен тарийхқа кирген ўақыялар ҳаққында сөз етеди.
-
Qadimiy qo'shiq
Sermahsul ijodkor Zulfiya Qurolboy qizining ushbu kitobida uning so'nggi yillarda vaqtli matbuot nashrlarida e'lon qilingan va o'quvchilar tomonidan sevib o'qilayotgan asarlari jamlangan.Etiboringizga xavola etilayotgan hikoyalarning mavzusi rang-barang.Ammo ularning yagona jihati bor.Bu ham bo'lsa hayot voqeliklarini sinchiklab kuzatish, ularni ko'ngil prizmasidan o'tkazish, qog'ozga tushirishga urinishdir.
-
Тарихий жаҳоннамойи
Туркистонда бўлган даҳшатли ҳодиса ва нохуш воқеалардан кейин жаноби соҳибқирон (Султон Саидхон) беҳисоб лашкар ила қилғон ҳаракат ва жунбушлари, ҳазрати Авлиёота фуқаросининг шаҳидлиги, ўрис кофирларининг бедодлиги ва уларга амирлашкарнинг хатму зафар билан берган танбеҳи ҳақида сўз.
-
Qafasdan qutulgan qush
Ushbu kitobda O'zbekistonda xizmat ko'rsatgan jurnalist Murod Abdullayevning keyingi yillarda yozgan maqola , ocherklari, mashhur ijodkorlar, olimlar bilan suhbati hamda "To'maris" joy olgan.Kitob barcha o'quvchilarga manzur bo'ladi, degan umiddamiz.
-
Девони Фоний. 5-том
Навоийнинг чуқур ижтимоий-сиёсий ва ахлоқий мазмунда ёзилган «Туҳфат ул-афкор» қасидаси эса «Ситтаи зарурия» тўпламидан ташқари «Девони Фоний» қўлёзмаларида ҳам учрайди. Бу қасидаси б-н Навоий ўзбек адабиётида бу шеърий турни янги юксак поғонага кўтарган. Ушбу қасидани ва «Девони Фоний»дан ўрин олган бир қатор шеърларни М. Муинзода, А. Ҳайитметов ва б. ўзбек тилига таржима қилишган. «Девони Фоний»ни илмий ўрганиш ишига С. Айний, Ҳ. Сулаймон, Ш. Шомуҳамедов, Н. Маллаев, Э. Шодиев, Али Муҳаммадий каби олимлар муносиб ҳисса қўшишган.
-
Царица Катерина Алексеевна, Анна и Виллим Монс
Книги известного историка М.И.Семевского (1837-1892) пользовались большой популярностью в дореволюционной России и неоднократно переиздавались "Царица Катерина Алексеевна. Анна и Вилим Монс" повествует о семейной трагедии Петра I. Построенное на архивных материалах повествование написано очень увлекательно и обращает внимание читателя на малоизвестные страницы российской истории.
-
Хамса. Хайратул-Аброр. 6 - том
Ғазал мулкининг султони, ёзганлари маъно хазинасининг макони, туркий тил билимдони Мир Алишер Навоийнинг "Хамса" си одамнинггина эмас, оламнинг ҳам беш асроридир. "Ҳайрат ул-аброр" — Навоийнинг ҳайрати, дунёнинг хосияти, кўнгилларнинг ҳаволати. Бу асар — Ҳазрат Навоийнинг замондошлари ва авлодларга қолдирган пандномасидир. Унда юксак инсоний туйғулар — имон, саҳоват қаноат, вафо, тўғрилик, қўйингки, эзгулик ҳақида сўз боради. Шоир қаламидан томган ҳақиқатлар Инсон қалбининг энг яширин пучмоқларига кириб боради.
-
Madaniy tadbirlar
Ushbu kitobda madaniy tadbirlar haqida tasnif hamda ularning jamiyat hayotiga ko’rsatadigan ta’siri, O‘zbekistonda madaniy tadbirlarni tashkil etish, madaniy-ma’rifiy, badiiy sport tadbirlar bu faoliyatning ahamiyati qay darajada ekanligi va bu sohada hukumatimiz tomonidan olib borilayotgan tashabbuslar o’z aksini topgan.