-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Tarix. Tarix fanlari
-
-
-
Madaniyat. Madaniyatshunoslik
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Tarix. Tarix fanlari
-
-
Madaniyat. Madaniyatshunoslik
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Madaniyat. Madaniyatshunoslik
-
Tarix. Tarix fanlari
-
Эллик бир баходир
Улуг Ватан урушининг тамом бўлганига анча бўлди. Тинч ва осойишта ўтаётган ҳар бир кунимиз халкимиз Ватанимиз- нинг мустакиллиги ва озодлиги учун тарихий жанг олиб борган йиллардаги даҳшатли воқеаларни биздан тобора узоқлаштир мокда. Шундай бўлса-да, она тупрогимизда тинчлик ва осойиш- талик тантанаси учун жанг қилганларнинг баҳодирликлари халкимиз қалбида мангу яшайди. Узбек халкининг фарзандлари Улуғ Ватан уруши йиллари- да Коммунистик партия раҳбарлиги остида, улуғ оғамиз рус халкининг бошчилигида барча совет халқлари билан бирга ёвуз душманга қарши курашда юксак ирода, чидам, мардлик ва матонат намуналарини кўрсатдилар. Ватан уруши йиллари- да Узбекистон фарзандларидан 118 минг киши СССР орден ва медаллари билан мукофотланди. 135 кишига Совет Иттифоки Қаҳрамони деган юксак унвон берилди. Бу китоб узбекистонлик 45 қаҳрамон ва бошқа баҳодирлар- нинг жанговар ҳаётига бағишланган.
-
НОВЕЙШАЯ ИСТОРИЯ СТРАН ЗАРУБЕЖНОГО BOCTOKA
Четвертым выпуском «Новейшей истории стран зарубежного Востока» заканчивается это издание, предпринятое кафедрами истории стран Востока МГУ на основе лекций, читанных студентам Института восточных языков при МГУ и исторического факультета университета. Выпуск посвящен истории стран Востока периода после второй мировой войны, которая еще слабо разработана в нашей общеисторической и специально востоковедческой литературе.
-
НЕЗАВИСИМЫЕ ГОСУДАРСТВА ОКЕАНИИ
В монографии подчеркивается чрезвычайно активная роль государства в океанийских странах, являющегося главным инструментом перестройки отсталого социально-экономического базиса и этнического сплочения разнообразного в племенном и языковом отношении населения.
-
Турналар йўли
Бу тўпламда Улуғ Ватан уруши жанггоҳларида ва урушдан кейинги тинч қурилиш йилларида ўз жасоратлари, жанговар хизматлари, фидокорона меҳнатлари билан эл ҳурматига сазовор бўлган замондошларимиз, ёвуз душманга қарши бир қўлида қурол ва бир қўлида қалам билан жанг қилган республикамиз ёзувчилари ҳақида ҳикоя қилинади. Жанговар лавҳаларни ўқир экансиз, Ватан учун қурбон бўлганларнинг тирилган сиймосини кўргандай бўласиз, ҳаётда борлари билан эса ўзингизни ҳамнафас сезасиз.
-
СОЦИОЛОГИЯ БРАКА И СЕМЬИ
Книга содержит систематизированный материал по истории и теории социоло- гии брака и семьи, большей частью представляющий информацию, которую автор ис- пользовала на отделении социологии факультета философии и социальных наук Белго- суниверситета в процессе многолетнего преподавания этой дисциплины студентам данного отделения. Другая часть – это биографическая информация о социальных фи- лософах и ученых Европы, США, России, стран восточноазиатского региона, которые внесли вклад в становление и развитие социологии брака и семьи; социоисторические справки о семейной жизни в Китае, Японии и развитии там социологии семьи; о разви- тии брачно-семейных отношений в СССР и их социологическом изучении. Книга адресуется, прежде всего, студентам, изучающим социологию, и препода- вателям социологии, а также всем тем, кто интересуется проблемами семьи и брака, их историческому становлению и развитию, научными школами по изучению этих важ- нейших социальных институтов и жизненно необходимых человеческих групп.
-
Амир лашкар Алимқул тарихи. Алимқул жангномаси
Ватанни севмоқ иймондандир... Табаррук ҳадисларда инкишоф этилган бу сўзлар моҳиятини ватанпарвар лашкарбоши Алимқул тақдири мисолида янада теранроқ англаш мумкин бўлади. Юрт бошига иш тушганда подшохлик Россияси ўлкамизга тажовуз ила бостириб келганда сўнгги нафасига қадар ёвга кўкрагини қалқон килган бул зотнинг иймон-эътиқодига қойил қолмай илож йўқ. Юрт озодлиги йўлида тўкилган қонлар қутлуг ва ёруг кунларни бошлаб келиши тайин, ҳамиятли, ориятли фарзандлар она-туфроғини кўзга тўтиё айлайдилар. Лашкарбоши Алимқул шундай фидойи фарзанд жонни Ватан йўлида нисор этган қаҳрамон эди...
-
Шарқ қўл ёзмалари
Узбекистон ССР Фанлар академиясининг Абу Райҳон Беруний номидаги Шарқшунослик институтининг булимларидан бири. Бу бўлимда шарқ қўлёзмаларининг кискача илмий таърифи ва уларнинг каталоги тузилади ҳамда нашрга тайёр қилинади. Илмий ходимлар ўз ишлари билан машғул. Улардан баъзилари ўрганаётган кул ёзма асарнинг муаллифи (автори) ва ёзилган йилини аниқлаш билан овора.
-
100 примеров на Си
Данная книга предназначена для практического изучения язы программирования Си. Изложение материала ведется на основ примеров. Перед примерами дается небольшая теоретическая част а затем разбираются конкретные примеры. Такой подход позвол читателю уже спервых шагов писать работающие программы. Пример в книге приведены по нарастающей сложности: от простых програм с использованием простых конструкций до небольшой компьютерно игры и клиент-серверного приложения. Книга будет полезна всем, кто хочет максимально быстро и эффективн начать программировать на языке Си, а также тем, кто хочет получит набор готовых решений для разных ситуаций. Книга не требуе начальных знаний программирования, лучший выбор для начинающих
-
МАЪНАВИЯТНИНГ ТИНИҚ ЧАШМАЛАРИ
Ушбу рисола маънавият соҳасидаги илк назарий-ижодий асарлардандир. Рисола кенг китобхонлар оммасига маънавият, унинг сарчашмалари ҳақида атрофлича маълумот беради.
-
Қилич ва қалам соҳиблари
Мазкур рисолада Ўзбекистон Республикаси мустакилликка эришгунга қадар ўрганилмасдан келинган, аммо ўзбек халки, унинг Давлатчилиги ва маданияти тарихида озми-кўпми хизматлари сингган давлат арбоблари, улар фаолият кўрсатган тарихий давр ва ўтказилган ислохотлар хакида фикр юритилади. Асосан темурийлар ҳамда шайбонийлар сулоласи ва ундан кейинги даврда ҳукм сурган, давлат бошлиғи ёхуд аскарбоши бўлгани ҳолда шоир, олим сифатида ҳам танилган улкан шахслардан баъзиларининг фаолияти ва ижодий мероси тадкик этилади. Китоб хукукшунослик, филология, тарих, ҳукук ва маънавият факультетларининг талабалари ҳамда мазкур шахслар ҳаёти билан кизиккан барча китобхонларга ёрдам бериши мумкин.
-
“АВЕСТО” - МАЪНАВИЯТИМИЗ САРЧАШМАСИ
Марказий Осиё халқларининг энг қадимги зардуштийлик дини ва мукаддас китоби "Авесто"нинг ижод қилинган жойи ҳақида олимлар турлича фикрлар баён қилиб келдилар. Баъзи олимлар бу мукаддас китобнинг дастлабки нусхаси қадимги Бактрия ёки Мидия ҳудудида ёзилган, десалар, иккинчи гуруҳ олимлар, қадимги Хоразмда яратилган дейишади. Учинчи гуруҳ олимлар эса оташпарастлар пайгамбари Сипийтмон Зардушт қасрда туғилган бўлса, "Авесто" шу ерда дунёга келган, деб фикр билдирадилар. Ушбу рисолада муаллифлар "Авесто"нинг инсоният тараққиётидаги ўрни, унинг бутун жаҳон аҳли муштарак маънавий мероси эканлиги ҳақида, ундаги маънавий-ҳуқуқий ва таълим-тарбия масалалари, унинг тарихий-маърифий, фалсафий ва адабий қиммати ҳамда “Авесто” тили тўғрисида уз фикр-мулоҳазаларини баён этишган.
-
Тўрт аср олдинги Тошкент
Ушбу рисолада ХV аср охири ва XVI асрга оид ёзма манбалар асосида 400 йил олдинги Тошкентнинг савдо- сотиқ ишлари, ҳунармандчилик ва меъморчилик обидалари, шунингдек шаҳар ҳаётига оид ижтимоий-иқтисодий муносабатлар ва синфий кураш, ўша даврларда Тошкент областида истиқомат қилган халқлар ва элатлар ҳақида ҳикоя қилинади. Рисола кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Маънавият жилолари
Ушбу рисолада маънавият, маърифат масалаларида олимларимиз- нинг фикр-мулаҳазалари, шу кунги муаммоларга ҳамоҳанг будган, хорижда чоп этилган асардан таржима парчалари жам этилган. Рисола кенг китобхоналар оммасига мўлжалланган.
-
АЛЛОҲНИНГ ҚУРЪОНДАГИ МЎЪЖИЗАЛАРИ
«Аллоҳнинг Қуръондаги мўъжизалари» деб номланган ушбу китоб 14 аср муқаддам нозил бўлган оятларда зикр қилинган ноёб илмий далиллар, бир қатор тарихий ҳодисалар ҳақидаги маълумотларнинг фақат бугунга келибгина фан-техника тараққиёти туфайли кашф қилиниб, ўрганиб чиқилаётганлиги ҳақида ҳикоя қилади. Ношир сифатида халқимизга илм, зиё, маърифат улашишдек хайрли ишга қўл урар эканмиз, биз ушбу китобни ўқувчиларимизга етказишни ва уларни Қуръон ҳикматларидан оз бўлса-да баҳраманд қилишни лозим деб билдик. Инглизчадан қилинган мазкур таржимада имкони борича муаллифнинг матнини сўзма-сўз ёритишга ҳаракат қилинди. Албатта, ушбу таржима айрим камчиликлардан холи бўлмаслиги табиий. Таржима ҳақида билдирилган фикр- мулоҳазаларни мамнуният билан қабул қиламиз
-
MADANIYaTShUNOSLIK ASOSLARI
Zamon talablariga har tomonlama javob beradigan yuqori malakali, barkamol avlodni tarbiyalab voyaga yetkazish mustaqillik yo‘lidan borayotgan jamiyatimizning eng oliy maqsadidir. Zero, barkamollikning yuksak mezoni insonning chinakam ma’naviyat va ma’rifat sohibi bo‘la olishi bilan belgilanadi. Respublikamiz taraqqiyotining hozirgi bosqichi jamiyat hayotining barcha sohalarida tub sifat o‘zgarishlarini amalga oshirishni taqozo etadi. Bu vazifani hal etish ko‘p jihatdan fuqarolarning madaniy-ma’rifiy faolligini tinmay oshirib borish va kamol toptirish bilan uzviy bog‘liqdir. Kishilarning yaratuvchanlik qobiliyatini, axloqiy fazilatlarini, ijodiy ko‘tarinkiligini, iste’dodlarini to‘la namoyon eta olish fazilati madaniy faoliyat asosida ro‘yobga chiqadi. Inson omili tushunchasi tarkibiga kiradigan bu fazilatlar jamiyatning ham, alohida shaxsning ham barkamolligini ta’minlashga xizmat qiladi. Bularsiz kishilarning ijtimoiy hayot va tarixiy jarayonda ongli, samarali ishtirok etishi, umuman, ma’naviy shakllanishi va kamol topishini tasavvur etib bo‘lmaydi. Darhaqiqat, «buyuk davlat, buyuk kelajagimizga erishish uchun oqil, ma’rifatli, ayni paytda, o‘zining o‘tmishi, ulug‘ qadriyatlari, millati bilan faxrlanadigan va kelajakka ishonadigan insonlarni tarbiyalashimiz kerak. Bunday insonni tarbiyalash esa ijtimoiy fanimizning muqaddas burchidir... Vatan tarixi va madaniyati, jug‘rofiyasi va iqtisodini, qadimiy urf-odatlarimizni har tomonlama o‘rganish dolzarb ahamiyatga ega.
-
ислом ТАРИХИ ИК К И Н Ч И К И Т О Б
Тарих барча утган авлодларнинг oçaëm мадрасасидир. Тарих орцали тириклар узлари учун манфаатли нарсани урганиб, унга амал цилади- лар уамда узларига зарар етадиган нарсалардан воциф булиб, ундан четда буладилар. Ислом mapuxu деганда, одатда, Ислом давлатлари х,амда мусул- мон халкрарнинг ecuçuü нозил булган илк даврдан боитаб уозирги кун- гача булган тарихи назарда тутилади. Аммо аслида ушбу тарих дунё бошланганидан то уозирги, биз яшаб турган пайтгача булган даврни уз ичига олади. Зеро, бу тарих илк инсон, илк пайгамбар — Одам алай- щссаломдан бошланади. Шайх Мухаммад Содщ Мухаммад Юсуф щзратларининг ушбу асари Ислом тарихининг мухтасар баёни булиб, муаллифнинг сунгги китобларидан биридир.